Informacije prikazane na našem sajtu su tehnički obrađene i optimizovane za prikaz uputstva za Metadon Alkaloid® na internetu. Uz pregled dostupnog uputstva na našem sajtu (koje može sadržati i eventualne greške) predlažemo da takođe pročitate kompletno originalno upustvo za Metadon Alkaloid® kojem možete pristupiti klikom na link.
УПУТСТВО ЗА ЛЕК
Metadon Alkaloid
mg/mL, oрални раствор
metadon
Пажљиво прочитајте ово упутство, пре него што почнете да узимате овај лек, јер оно садржиинформације које су важне за Вас.
Упутство сачувајте. Може бити потребно да га поново прочитате.
Ако имате додатних питања, обратите се свом лекару, фармацеуту или медицинској сестри.
Овај лек прописан је само Вама и не смете га давати другима. Може да им шкоди, чак и када
имају исте знаке болести као и Ви.
Уколико Вам се јави било које нежељено дејство, обратите се Вашем лекару, или фармацеуту
или медицинској сестри. Ово укључује и било које нежељено дејство које није наведено у овомупутству. Видите одељак 4.
У овом упутству прочитаћете:
Шта је лек Metadon Alkaloid и чему је намењен
Шта треба да знате пре него што узмете лек Metadon Alkaloid
Како се узима лек Metadon Alkaloid
Могућа нежељена дејства
Како чувати лек Metadon Alkaloid
Садржај паковања и остале информације
Oвај лек садржи активну супстанцу метадон-хидрохлорид, која спада у групу опиоидних аналгетика. Користи се у терапији зависности од опиоида.Сви пацијенти који су на терапији леком Metadon Alkaloid морају бити рутински праћени због знакова погрешне употребе, злоупотребе и појаве зависности током лечења.
Лек Metadon Alkaloid не смете узимати:
уколико сте алергични на метадон или на било коју од помоћних супстанци овог лека
наведене у одељку 6. Алергијска реакција укључује осип, свраб или кратак дах;
ако имате напад астме. Не смете користити овај лек у току напада астме. Уколико сами
узимате овај лек самостална примена, сачекајте док напад астме прође и док се потпуно не опоравите;
уколико дишете веома споро или плитко респираторна депресија;
ако сте зависни од алкохола;
ако сте недавно имали повреду главе или имате повишен интракранијални притисак;
ако сте на терапији инхибиторима моноаминооксидазе МАО, лековима који се користе за
лечење депресије или ако сте узимали ове лекове у протекле две недеље видети „Други лекови и лек Metadon Alkaloid”;
ако нисте зависни од опиоидних супстанци;
ако имате проблеме са срцем продужење QT интервала;
ако имате озбиљне проблеме са јетром;
ако патите од болести црева која се назива улцерозни колитис;
ако имате спазам у уринарном тракту узрокује болове у доњем делу леђа и проблеме са
мокрењем;
ако имате спазам у билијарном тракту узрокује болове испод ребара са десне стране, обично
након оброка;
у току порођаја.
Уколико нисте сигурни да се нешто од наведеног односи на Вас, посаветујте се са Вашим лекаром или фармацеутом пре узимања лека Metadon Alkaloid.
Упозорења и мере опреза
Разговарајте са својим лекаром или фармацеутом или медицинском сестром пре него што узмете лек Metadon Alkaloid ако:- имате озбиљне проблеме са дисањем;- имате или сте недавно имали повреду главе;- имате проблеме са јетром или бубрезима;- имате епилепсију;- Вам је смањена активност хипофизе хипопитуитаризам;- имате смањену функцију штитасте жлезде хипотиреоидизам;- имате смањену активност надбубрежне жлезде;- имате тумор надбубрежних жлезда феохромоцитом;- имате увећану простату;- имате низак крвни притисак;- сте у стању шока циркулаторни колапс;- имате болест која се манифестује слабошћу мишића која се зове миастенија гравис;- имате обољење црева;- имате познате факторе ризика за продужење QТ интервала што укључује: - да имате или сте имали поремећај срчаног ритма; - да сте раније имали срчану болест; - да је у породици неко умро изненада, без видљивог узрока;
- да имате низак ниво калијума, натријума или магнезијума у крви;- сте трудни или дојите;- сте јако болесни или сте старији. Можете бити осетљивији на дејство лека.
Код неких пацијената може се развити стање које се назива инсуфицијенција надбубрежних жлезда смањена активност надбубрежних жлезда, као последица узимања метадона.Дуготрајна примена лекова као што је метадон може бити повезана са сниженим нивоима полних хормона и симптомима као што су смањен либидо, импотенција, аменореја изостанак менструације или неплодност.
Ако нисте сигурни да ли се било шта од наведеног односи на Вас, посаветујте се са Вашим лекаром или фармацеутом пре узимања лека Metadon Alkaloid.
Други лекови и лек Metadon Alkaloid
Обавестите Вашег лекара или фармацеута уколико узимате, донедавно сте узимали или ћете можда узимати било које друге лекове.
Лек Metadon Alkaloid може утицати на дејство неких других лекова, као што и неки лекови могу утицати на дејство лека Metadon Alkaloid.Не смете узимати лек Metadon Alkaloid:
у исто време или у току 2 недеље по престанку терапије МАО инхибиторима.
Посебно, обавестите свог лекара ако узимате неки од следећих лекова:-
друге опиоидне аналгетике;
лекове који имају утицај на Ваше ментално стање нпр. тиоридазин, фенотиазин, халоперидол
и сертиндол;-
лекове за лечење срчаних обољења као што су верапамил и хинидин;
лекове за лечење депресије као што су дезипрамин, нефазодон, флувоксамин, флуоксетин,
пароксетин, сертралин;-
антиинфламаторне лекове и имуносупресиве нпр. дексаметазон и циклоспорин;
антивиротике укључујући и неке лекове који се користе за лечење ХИВ инфекције
невирапин, зидовудин, ефавиренз, нелфинавир, ритонавир, ампренавир, делавирдин, лопинавир/ритонавир, ритонавир/саквинавир, абакавир, диданозин и ставудин;-
антибиотике лекови који се користе за лечење бактеријских инфекција као што су
ципрофлоксацин и макролидни антибиотици нпр. кларитромицин, телитромицин и еритромицин;-
лекове против гљивичних инфекција, као што су флуконазол, итраконазол и кетоконазол;
циметидин, лек за лечење чира на желуцу;
налоксон, лек за поништавање деловања опиоида;
лекове који се користе да зауставе деловање опиоидних лекова, као што су налтрексон и
бупренорфин;-
рифампицин, лек за лечење туберкулозе;
лекове за лечење епилепсије, као што су фенитоин, карбамазепин, фенобарбитал и примидон;
лекове који повећавају киселост урина, као што је аскорбинска киселина витамин C и
амонијум хлорид;-
лекове за лечење дијареје нпр. лоперамид, дифеноксилат;
диуретике нпр. спиронолактон;
лекове који Вас успављују;
кантарион, биљни препарат против депресије.
Код неких пацијената који узимају опиоиде као што је метадон може се развити стање које се назива серотонински синдром, уколико истовремено узимају антидепресиве као што су SSRI циталопрам, флуоксетин, SNRI дулоксетин, венлафаксин, сибутрамин или трициклични антидепресиви амитриптилин, кломипрамин, имипрамин, нортриптилин. Симптоми овог стања су следећи: осећај јаке узнемирености или раздражљивости, осећај збуњености, осећај немира, халуцинације необични призори или звукови, брзи откуцаји срца, нестабилан крвни притисак, осећај врућине, знојење,
тремор, дрхтавица, укоченост мишића, изненадни трзаји мишића. Симптоми се могу појачати, доводећи до губитка свести. Уколико приметите било који од ових симптома, обратите се свом лекару видети одељак 4.
Истовремена употреба лека Metadon Alkaloid и седативних лекова, као што су бензодиазепини или слични лекови, повећава ризик од поспаности, отежаног дисања респираторна депресија, коме и може бити животно угрожавајућа. Због наведеног, истовремену примену треба размотрити само уколико друге методе лечења није могуће применити.Међутим, ако Вам лекар пропише лек Metadon Alkaloid заједно са седативним лековима, он мора ограничити дозе и трајање истовремене терапије.Обавестите Вашег лекара о свим седативним лековима које узимате и помно следите његове препоруке за дозирање. Може бити корисно да упознате пријатеље или рођаке са претходно наведеним знаковима и симптомима. Обратите се Вашем лекару уколико се појаве такви симптоми.
Остали лекови које узимате могу такође да имају утицај на срце нпр. соталол, амјодарон и флекаинид. Морате обавестити Вашег лекара о било ком другом леку који узимате, јер они могу бити опасни уколико се примењују истовремено са метадоном. У овим случајевима Ваш лекар може одлучити да је неопходно да се прати рад Вашег срца на електрокардиограму ЕКГ на почетку лечења како би се осигурало да се ови ефекти нису јавили.
Метадон такође може утицати на неке анализе крви и урина укључујући и допинг тестове. Молимо Вас обавестите Вашег лекара уколико узимате метадон пре извођења било ког теста.
Узимање лека Metadon Alkaloid са храном, пићима и алкохолом
Лек Metadon Alkaloid се може узимати са или без хране.Не конзумирајте алкохол у току терапије овим леком, с обзиром на то да лек Metadon Alkaloidизазива поспаност која се појачава при истовременој примени алкохола. У току терапије леком Metadon Alkaloid немојте да пијете сок од грејпфрута, јер он може да промени дејство лека.
Трудноћа, дојење и плодност
Уколико сте трудни или дојите, мислите да сте трудни или планирате трудноћу, обратите се Вашем лекару или фармацеуту за савет пре него што узмете овај лек.Обратите пажњу уколико радите тест на трудноћу, јер лек Metadon Alkaloid може утицати на резултате теста. Овај лек не треба узимати у току порођаја.
Управљање возилима и руковање машинама
Лек Metadon Alkaloid има снажан утицај на психофизичке способности, За време терапије није дозвољено управљање возилом нити руковање машинама.Само уколико Вам Ваш лекар дозволи можете поново почети са овим активностима.
Лек Metadon Alkaloid садржи сорбитол.
У случају интолеранције на поједине шећере, обратите се вашем лекару пре употребе овог лека.
Лек Metadon Alkaloid садржи боју Sunset yellow FCF E110.
Овај лек садржи боју која може изазвати алергијске реакције.
Лек Metadon Alkaloid садржи натријум.
Овај лек садржи 57,36 mg натријума по дози. Саветује се посебан опрез приликом употребе код пацијената који су на дијети у којој се контролише унос натријума.
Увек узимајте овај лек тачно онако како Вам је то објаснио Ваш лекар или фармацеут. Уколико нисте сигурни проверите са Вашим лекаром или фармацеутом.
Лек Metadon Alkaloid је намењен само за оралну употребу. Ни под којим околностима не треба да убризгавате овај лек као инјекцију, јер може изазвати озбиљна и трајна оштећења Вашег тела уз могућност смртног исхода.Ваш лекар ће Вам рећи колико лека Metadon Alkaloid треба да узимате, и колико често морате да га узимате. Важно је да не узимате више лека него што Вам је лекар препоручио.
Одрасли
Уобичајена почетна доза је 10-30 mg дневно. Доза се постепено повећава све док се не постигне контрола симптома обуставе или интоксикација. Уобичајена доза је 60-120 mg/дан. Ваш лекар ће одређивати која доза Вам је потребна и када да смањите дозу.
Старији пацијенти
Лекар Вам може смањити дозу и пажљивије пратити Ваше стање.
Пацијенти са обољењем бубрега или јетре
Лекар Вам може смањити дозу и пажљиво пратити Ваше стање. Уколико имате тешку болест јетре не смете узимати овај лек.
Примена код деце и адолесцената
Лек Metadon Alkaloid није погодан за примену код деце и адолосцената.
Ако сте узели више лека Metadon Alkaloid него што треба
Уколико сте узели превише лека Metadon Alkaloid могу Вам се јавити следећи симптоми:- отежано дисање, споро или плитко дисање,- изразита поспаност, губитак свести или кома,- изразито сужење зеница, - мишићна слабост,- хладна и влажна кожа, - успорен рад срца, низак крвни притисак, шок циркулаторни колапс, срчани застој,- у озбиљним случајевима може се јавити смрт. Уколико дође до предозирања треба одмах да потражите медицинску помоћ чак иако се осећате добро, јер можда имате тровање метадоном.
Ако сте заборавили да узмете лек Metadon Alkaloid
Уколико заборавите дозу, не узимајте је. Сачекајте време узимања следеће дозе и узмите само ту дозу.
Не узимајте дуплу дозу да бисте надокнадили пропуштену дозу.
Ако нагло престанете да узимате лек Metadon Alkaloid
Немојте прекинути узимање лека осим ако Вам то није рекао лекар, јер постоји ризик од појаве симптома обуставе видети одељак 4. Лекар ће Вам објаснити како да постепено смањујете дозу лека.
Ако имате додатних питања о примени овог лека, обратите се свом лекару или фармацеуту.
Као и сви лекови, овај лек може да проузрокује нежељена дејства, иако она не морају да се јаве кодсвих пацијената који узимају овај лек.
Престаните да узимате овај лек и одмах се обратите лекару ако имате било које стање наведено у наставку:
алергијску реакцију која може да укључује: отицање Вашег лица, усана, језика или грла, или
тешкоће при дисању или гутању или јак свраб коже са испупчењима;
озбиљне срчане проблеме, који се могу испољити као промена срчаног ритма, као што је
убрзани рад срца или прескакање појединих откуцаја срца, отежано дисање и вртоглавица, срчани застој;
ако Вам дисање постаје споро и плитко;
погоршање интракранијалног притиска притисак у глави уколико сте већ раније имали овај
проблем услед повреде главе или обољења мозга.
Наставите узимање лека, али обавестите одмах свог лекара ако имате било које од следећихнежељених дејстава:
ако имате астму и ако дође до њеног погоршања.
Остала могућа нежељена дејства укључују:
Веома честа нежељена дејства
могу да се јаве код више од 1 на 10 пацијената који узимају лек:
не осећате се добро или сте болесни.
Честа нежељена дејства
могу да се јаве код највише 1 на 10 пацијената који узимају лек:
задржавање воде/течности;
осећај претерано доброг расположења еуфорија, када видите или чујете ствари које нису
стварне халуцинације, конфузија збуњеност;
поспаност;
замагљен вид, сужење зеница, суве очи;
вртоглавица;
затвор;
пролазни осип, знојење;
умор; ошамућеност;
повећање телесне масе.
Повремена нежељена дејства
могу да се јаве код највише 1 на 100 пацијената који узимају лек:
осећај претерано лошег расположења дисфорија, агитација узнемиреност, тешкоће са
спавањем, дезоријентација, смањен сексуални нагон;
главобоља, несвестица;
низак крвни притисак, црвенило лица;
тешкоће са дисањем укључујући кашаљ због накупљања течности у плућима, погоршање
астме, сув нос;
сува уста, запаљење језика;
спазам билијарног тракта бол у абдомену;
свраб, копривњача, осип, копривњача са крварењем;
задржавање урина отежано мокрење, смањено стварање мокраће;
смањена потенција, поремећаји менструације, продукција млека;
отицање ногу, отицање едем;
слабост;
ниска телесна темтпература хипотермија.
Ретка нежељена дејства
могу да се јаве код највише 1 на 1000 пацијената који узимају лек:
успорен срчани ритам, субјективни осећај лупања срца палпитације;
колапс, шок;
застој у дисању;
смањена покретивост црева илеус.
Следећа нежељена дејства су такође пријављена непозната учесталост:
смањен број крвних плочица у крви код опиоидних зависника који имају хронични
хепатитис, што повећава ризик од крварења или модрица;
повишен ниво хормона пролактина;
смањена функција надбубрежних жлезда са симптомима као што су: мучнина или
повраћање, губитак апетита, умор, слабост, вртоглавица, низак крвни притисак;
губитак апетита;
ниска концентрација магнезијума или калијума у крви;
серотонински синдром видети одељак 2;
нистагмус невољни покрети ока;
губитак слуха;
спазам у уринарном тракту узрокује болове у доњем делу леђа и проблеме са мокрењем;
продужена примена метадона повезана је са повећањем дојки код мушкараца, оштећењем
плодности, сексуалном дисфункцијом, сниженим полним хормонима.
Симптоми обуставе могу се уочити након прекида лечења и укључују: болове, дијареју, најеженост коже, губитак апетита, нервозу или немир, кијање, цурење носа, тремор или дрхтање, грчеве у стомаку, мучнину, поремећаје спавања, појачано знојење и зевање, слабост и необјашњиву повишену телесну температуру. Неке особе могу приметити да им срце куца мало брже или јаче. Уз одговарајуће прилагођавање дозе и постепено укидање, ови симптоми су обично благи.
Пријављивање нежељених реакцијаУколико Вам се испољи било која нежељена реакција, потребно је да о томе обавестите лекара,фармацеута или медицинску сестру. Ово укључује и сваку могућу нежељену реакцију која нијенаведена у овом упутству. Пријављивањем нежељених реакција можете да помогнете у проценибезбедности овог лека. Сумњу на нежељене реакције можете да пријавите Агенцији за лекове имедицинска средства Србије АЛИМС:
Агенција за лекове и медицинска средства СрбијеНационални центар за фармаковигиланцуВојводе Степе 458, 11221 БеоградРепублика Србијаwebsite: www.alims.gov.rse-mail: [email protected]
Чувати лек ван видокруга и домашаја деце.
Не смете користити лек Metadon Alkaloid после истека рока употребе назначеног на спољашњем паковању након „Важи до:”. Датум истека рока употребе се односи на последњи дан наведеног месеца.Чувати у оригиналном паковању ради заштите од светлости.Овај лек не захтева посебне температурне услове чувања.
Рок употребе лека након првог отварања је 90 дана, када се чува у оригиналном паковању ради заштите од светлости.
Неупотребљиви лекови се предају апотеци у којој је истакнуто обавештење да се у тој апотеци прикупљају неупотребљиви лекови од грађана. Неупотребљиви лекови се не смеју бацати у канализацију или заједно са комуналним отпадом. Ове мере ће помоћи у заштити животне средине.
Активна супстанца је метадон-хидрохлорид.
mL оралног раствора садржи 1 mg метадон-хидрохлорида.
Помоћне супстанце су: сорбитол, течни, некристалишући E 420; глицерол; натријум-бензоат
Е 211; лимунска киселина, монохидрат; боја Brilliant blue FCF E 133; боја Sunset yellow FCF E110 и вода, пречишћена.
Како изгледа лек Metadon Alkaloid и садржај паковања
Лек Metadon Alkaloid је бистар, зелени раствор.
Metadon Alkaloid, орални раствор, 100 mL:
Унутрашње паковање: боца од смеђег стакла запремине 125 mL хидролитичке отпорности III, затворена сигурносним затварачем за децу од полипропилена са РЕ облогом.Спољашње паковање је сложива картонска кутија у којој се налази 1 боца са 100 mL раствора и Упутство за лек.
Metadon Alkaloid, орални раствор, 1000 mL:
Унутрашње паковање: боца од смеђег стакла запремине 1000 mL хидролитичке отпорности III, затворена сигурносним затварачем за децу од полипропилена са РЕ облогом.Спољашње паковање је сложива картонска кутија у којој се налази 1 боца са 1000 mL раствора и Упутство за лек.
Носилац дозволе и произвођач
Носилац дозволе
АЛКАЛОИД Д.О.О. БЕОГРАД Праховска 3,Београд
Произвођач
АЛКАЛОИД АД СКОПЈЕБулeвар Александар Македонски 12,Скопје, Република Северна Македонија
Ово упутство је последњи пут одобрено
Март, 2020.
Режим издавања лека:
Лек се може употребљавати у стационарној здравственој установи, сходно прописима о лековима који садрже опојне дроге.
Број и датум дозволе:
Metadon Alkaloid, орални раствор, 100 mL: 515-01-02138-18-001 од 26.03.2020.Metadon Alkaloid, орални раствор, 1000 mL: 515-01-02141-18-001 од 26.03.2020.
------------------------------------------------------------------------------------------------
СЛЕДЕЋЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НАМЕЊЕНЕ СУ ИСКЉУЧИВО ЗДРАВСТВЕНИМ СТРУЧЊАЦИМА:
Терапијске индикације
Супституциона терапија лечења зависности од опиоида код одраслих у комбинацији са одговарајућим другим лековима, социјалним и психосоцијалним мерама.
Дозирање и начин примене
Дозирање
Само за оралну употребу.Лек се може узимати са храном или без ње.Лек се не сме примењивати инјекционим путем.
Дозирање треба прилагодити индивидуалним потребама пацијента. Локалне клиничке смернице за дозирање могу се разликовати од дозирања описаног у наставку текста и треба их се придржавати.
Супституциону терапију метадоном треба да пропише лекар са искуством у лечењу пацијенатазависних од опиоида, пожељно у центрима специјализованим за лечење зависности од опиоида.
Дозу примењује искључиво лекар или неко ко је је изабран од стране лекара. Пацијент никада немери количину коју треба узимати. Одговарајућа доза се даје пацијенту само за тренутну употребу икористи се по упутствима лекара.
Доза се одређује на основу појаве симптома обуставе лека и мора се прилагодити сваком пацијентупојединачно према његовој индивидуалној ситуацији и томе како се осећа. Генерално, наконприлагођавања дозе, циљ је давање најниже могуће дозе одржавања.
Одрасли
Почетна доза је између 10-30 mg. Прва доза која се даје пацијенту који није у скорије време користио опиоиде не сме бити већа од 10-20 mg.У случајевима високе толеранције на опиоиде, почетна доза је између 25-40 mg.Стање пацијента треба пратити 3–4 сата након узимања прве дозе. Ако пацијент показује знакове предозирања, потребно је наставити праћење у временском интервалу на сваких 15 минута. Ако пацијент падне у кому, примените налоксон у виду продужене инфузије. Да би се постигла доза одржавања, препоручује се да се доза повећава за највише 10 mg одједном. Повећања дозе не би требало да буду већа од 20 mg недељно. Код већине особа за ефикасно и безбедно лечење и за постизање дозе одржавања потребно је од 60-120 mg дневно, међутим некима ћеможда бити потребна већа доза. Дозу треба одредити на основу клиничке процене.Лекари треба да буду информисани о тренутно важећим смерницама, регулативи и препорукама за лечење пацијената зависних од опиоида, укључујући интегрисане психосоцијалне третмане и стратегије промена понашања и придржавати их се због оптималних резултата. Дозирање и трајање лечења треба бити прилагођено сваком пацијенту на основу пажљиве процене субјективних и објективних података о пацијенту, имајући у виду клиничко стање, укључујући и функцију јетре или бубрега код пацијента.
Метадон се обично примењује једном дневно. Ако се чешће примењује, постоји ризик од акумулацијеи предозирања. Највећа препоручена доза, која треба да се користи ретко, је 150 mg/дан осим аконационални водичи не препоручују другачије. Разлог за ово ограничење је повећана учесталост
продужења QТ интервала и
torsade de pointes
и случајева срчаног застоја у већим распонима дозе
видети одељак: „Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека”.
Ако је пацијент био на комбинованој терапији агонистом/антагонистом нпр. бупренорфином, дозутреба постепено смањивати када се започиње терапија метадоном. Ако се терапија метадономпрекида и планира прелазак на лечење сублингвалним бупренорфином нарочито у комбинацији саналоксоном, дозу метадона треба иницијално смањити на 30 mg/дан како би се избегли симптомиобуставе узроковани комбинацијом бупренорфин/налоксон.
Прекид терапије
Прекид терапије увек мора бити постепен, недељним смањивањем дозе по 5-10 mg током неколиконедеља до неколико месеци. Током овог периода постепеног смањивања дозе, потребно је обратитипажњу на поновну појаву симптома обуставе који би захтевали повратак на претходну дозу ипоновну појаву зависног понашања.
Старије особе
Код старијих пацијената препоручује се смањење дозе видети одељак: „Посебна упозорења и мереопреза при употреби лека”. Као и други опиоиди, метадон може да узрокује конфузију у овој старосној групи и зато се саветује пажљиво праћење.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега
Потребан је опрез приликом примене лека Metadon Alkaloid, 1 mg/mL код пацијената са оштећењем функције бубрега. Ако је брзина гломеруларне филтрације GFR 10 - 50 mL/min, интервал дозирања треба продужити на најмање 32 сата, а ако је GFR мања од 10 mL/min интервал дозирања треба продужити на најмање 36 сати.
Пацијенти са оштећењем функције јетре
Потребан је посебан опрез када лек Metadon Alkaloid, 1 mg/mL треба применити код пацијената саоштећењем функције јетре с обзиром да ти пацијенти метаболишу метадон спорије од пацијенатакоји немају оштећење функције јетре. У случајевима када то није контраиндиковано, лек Мetadon Alkaloid, 1 mg/mL треба применити у дози мањој од уобичајено препоручене дозе, а затим јeприлагодити према одговору пацијента видети одељке: „Контраиндикације” и „Посебна упозорења имере опреза при употреби лека”.
Педијатријска популација
Нема доступних података о употреби овог лека код пацијената млађих од 18 година. Зато се применалека Metadon Alkaloid, 1 mg/mL не препоручује код деце и адолесцената видети одељак: „Посебнаупозорења и мере опреза при употреби лека”.
Начин применеЛек Metadon Alkaloid, 1 mg/mL, орални раствор се може применити само орално и под медицинскимнадзором и не сме се примењивати инјекционим путем.
Пацијент добија потребну дозу од лекара или особе коју је лекар овластио и одмах је узима. Потребну количину одмерава искључиво лекар или особа коју је лекар за то овластио.
Дозу коју пацијент узима код куће мора да буде прописана од стране лекара.Прописивање узимања лека код куће није прихватљивo ако лекар тестовима и налазима установи дапацијент узима супстанце које су опасне у комбинацији са супституционом терапијом узимајући уобзир развој толеранције, ако још није постигнута стабилна доза одржавања или ако пацијент злоупотребљава лек.
Лек Metadon Alkaloid, 1 mg/mL, орални раствор садржи сорбитол који може утицати набиорасположивост метадона код неких особа. Код ових особа прелазак са лека Metadon Alkaloid, 1 mg/mL на друге лекове који садрже метадон, а не садрже сорбитол, може да доведе до клиничкизначајних промена концентрације метадона у плазми.
Саветује се опрез у случају потребе за променом лека, посебно код пацијената који узимају високе дозе. Током промене лека препоручује се праћење.
Контраиндикације
Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених уодељку: „Листа помоћних супстанци”.
Употреба у току акутног напада астме.
Респираторна депресија, нарочито у случају постојања цијанозе и прекомерне бронхијалне секреције.
Aкутни алкохолизам.
Повреда главе и повишен интракранијални притисак.
Истовремена примена са инхибиторима моноаминооксидазе МАО инхибитори или у току 2 недеље од прекида терапије МАО инхибиторима.
Одсуство зависности од опиоидних супстанци.
Прoдужен QТ интервал, укључујући конгенитални синдром дугог QT интервала.
Као и код свих опиоидних аналгетика, овај лек не треба примењивати код пацијената сатешкимоштећењем функције јетре, јер код ових пацијената може да доведе до порто-системскеенцефалопатије.
Улцерозни колитис, јер може да изазове токсичну дилатацију или спазам колона.
Спазам жучних и бубрежних путева.
Не препоручује се употреба током порођаја, јер се због дуготрајног деловања повећава ризик однеонаталне респираторне депресије.
Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека
Препоручљиво је смањити дозу код старијих пацијената, пацијената са поремећајима функције бубрега или благим до умереним поремећајима функције јетре, као и код пацијената лошег општегстања.
Зависност/ТолеранцијаМетадон је лек који изазива зависност. Има дуго полувреме елиминације и зато може да се акумулира у организму. Појединачна доза која доводи до олакшања симптома, уколико се свакодневно примењује, може да доведе до акумулације лека и могуће смрти.Као и при примени морфина могу се јавити толеранција и зависност.Метадон може да изазове поспаност и смањи степен свести, мада се може развити толеранција на ове ефекте при понављаној примени.
Обустава лекаНагли прекид терапије може да доведе до појаве симптома обуставе лека који, иако су слични као при прекиду терапије морфином, су слабијег интензитета, али дуже трају. Због тога прекид терапије треба да буде постепен.
Депресија дисањаКао и друге опиоиде, метадон треба узимати са опрезом код пацијената са астмом, хроничномопструктивном болешћу плућа или плућним срцем
cor pulmonale
као и код пацијената са веома
ограниченом респираторном резервом, већ постојећим оштећењем респираторне функције, хипоксијом или хиперкапнијом. Чак и код уобичајених терапијских доза за опиоиде, код овихпацијената може доћи до смањења респираторне активности уз истовремено повећање отпора у дисајним путевима, што коначно може да доведе до апнее. Код пацијената са предиспозицијом заатопијске појаве, може доћи до погоршања постојеће астме, кожних ерупција и промена броја ћелија крви еозинофилије. Респираторна депресија је главни ризик повезан са лечењем метадоном.
Симптоми и знаци предозирања и токсичности метадона су у суштини исти као и код морфина, иакосе сматра да метадон има јачи ефекат на депресију дисања, a мањи седативни ефекат од одговарајуће
дозе морфина. Токсичне дозе су врло варијабилне, a редовна употреба доводи до толеранције. Едем плућа је честа последица предозирања, док особина метадона да доводи до дозно-зависног ослобађања хистамина може бити одговорна за појаву неких случајева уртикарије и пруритусаповезаних са применом метадона.
Срчане аритмијеТоком терапије метадоном забележени су случајеви продужења QТ интервала и
torsade de pointes
посебно при већим дозама >100 mg дневно. Meтадон треба примењивати уз опрез код пацијената код којих постоји ризик од продужења QТ интервала, као у случајевима:
поремећаја спровођења срчаних импулса у анамнези;
узнапредовалe болести срца или исхемијске болести срца;
обољења јетре;
изненадне смрти у породичној анамнези;
поремећаја електролита хипокалемија, хипомагнеземија;
истовремене терапије лековима који имају потенцијал за продужење QT интервала;
истовремене терапије лековима који могу да изазову поремећаје електролита;
истовремене терапије инхибиторима цитохрома P450 CYP3A4 видети одељак: „Интеракције садругим лековима и друге врсте интеракција”.
Код пацијената са потврђеним факторима ризика за продужење QТ-интервала или у случају истовремене терапије лековима који имају потенцијал за продужење QТ-интервала, препоручује се праћење ЕКГ-а пре почетка терапије метадоном и када се постигне доза одржавања.Препоручује се праћење ЕКГ-а код пацијената који немају факторе ризика за продужење QТ-интервала , и то пре повећања дозе преко 100 mg/дан и 7 дана после повећања дозе.
Повреде главе и повишен интракранијални притисакЕфекат метадона да доводи до респираторне депресије и његов ефекат повећања притискацереброспиналне течности може бити знатно појачан у случају повреде главе, другихинтракранијалних лезија или већ постојећег повишеног интракранијалног притиска. Чак, опиоидидоводе до појаве нежељених дејстава која могу замаскирати клиничку слику пацијената са повредамаглаве. Код таквих пацијената, метадон се мора користити опрезно и само ако се сматра неопходним.Метадон може узроковати пораст интракранијалног притиска посебно у случајевима када је већповишен.
Гастроинтестинални мотилитетОпиоиди, укључујући метадон, могу узроковати проблематичну констипацију што је посебно опасно код пацијената са тешким оштећењем функције јетре, а мере за спречавање појаве констипације требаувести на време.
Серотонински синдромКод пацијената који су узимали опиоиде истовремено са серотонергичним лековима укључујући SSRI, SNRI и трицикличнe антидепресивe пријављен је серотонински синдром укључујући промене менталног статуса, као што су агитација, халуцинације или кома; нестабилност аутономних функција као што су тахикардија, варијације крвног притиска или хипертермија и неуромускуларне поремећаје, као што су хиперрефлексија, одсуство координације или ригидност. Појава симптома обично се јавља неколико сати до неколико дана од почетка истовремене примене, али може се јавити и касније, нарочито после повећања дозе. Ако се сумња на серотонински синдром, потребно је прекинути терапију опиоидом и/или истовремену примену са серотонергичним леком. Ако је истовремено лечење клинички оправдано, саветује се одговарајуће праћење стања пацијента видети одељак: „Интеракције са другим лековима и друге врсте интеракција”. Метадон је контраиндикован код пацијената који узимају инхибиторе моноаминооксидазе MAO инхибитори или 14 дана након прекида лечења МАО инхибиторима видети одељак: „Контраиндикације”.
Адренaлна инсуфицијенцијаУ току примене опиоида пријављени су случајеви адреналне инсуфицијенције. Лечење опиоидима може да изазове акутну супресију лучења АCTH адренокортикотропни хормон, што може да доведедо смањења нивоа циркулишућег кортизола и потенцијално до хипокортицизма.Клиничка слика адреналне исуфицијенције може да укључује неспецифичне симптоме и знакове укључујући мучнину, повраћање, анорексију, умор, слабост, вртоглавицу и низак крвни притисак. Ако се сумња на адреналну инсуфицијенцију, треба је потврдити дијагностичким испитивањима што пре. Пацијента треба лечити физиолошким заменским дозама кортикостероида, а примену опиоида треба прекинути како би се адренална функција опоравила.
Смањена концентрација полних хормонаДуготрајна примена опиоида може бити повезана са смањеним концентрацијама полних хормона и појавом симптома као што су смањен либидо, импотенција, аменореја или неплодност.
Оштећење функције јетреПотребан је опрез у случају благог или умереног оштећења функције јетре, јер ови пацијенти могубити изложени ризику од повећане системске изложености метадону након вишеструког дозирања. У случајевима када то није контраиндиковано, лек Metadon Alkaloid треба применити у дози нижој од уобичајене препоручене дозе, а затим је прилагодити према одговору пацијента видети одељке: „Дозирање и начин примене” и „Контраиндикације”. Може се наставити са применом уобичајене дозе метадона код пацијената са стабилним хроничним обољењем јетре. Када постоји могућностоштећења функције јетре након инфекције вирусима хепатитис Б или Ц или након дуготрајногкоришћења алкохола, доза метадона се мора пажљиво пратити. Потребна је посебна пажња када сепрописују дозе веће од 50 mg.
Оштећење функције бубрегаПотребан је опрез при употреби метадона код пацијената са оштећењем функције бубрега. Интервалдозирања треба продужити на најмање 32 сата ако је брзина гломеруларне филтрације GFR од 10-50 mL/min и на најмање 36 сати ако је GFR мањa од 10 mL/min.
Педијатријска популацијаПостоји већи ризик за појаву респираторне депресије код новорођенчади. Примена метадона код децеи адолесцената млађих од 18 година се не препоручује због недостатка клиничких података оефикасности и безбедности.Код беба рођених од мајки које узимају метадон могу се јавити симптоми обуставе апстиненцијални синдром и/или респираторна депресија. Апстиненцијални синдром се не мора јавити код новорођенчета првих неколико дана наконрођења. Због тога, осим почетне провере присуства респираторне депресије, код новорођенчади требаспровести продужено праћење због знакова и симптома обуставе видети одељак: „Плодност, трудноћа и дојење”.Продужено трајање деловања метадона повећава ризик од респираторне депресије код новорођенчади видети одељак: „Плодност, трудноћа и дојење”.Постоје пријаве да су се код новорођенчади која су била изложена метадону у току трудноће развилипоремећаји вида, нарочито нистагмус. Узрочна повезаност са самим метадоном није још утврђена, јер други фактори као што су други лекови примењивани у току трудноће нпр. бензодиазепини, конзумирање алкохола и примена других лекова за лечење неонаталног апстиненцијалног синдрома нпр. фенобарбитал, могу имати утицај на појаву уочених нежељених дејстава.
Остала упозорењаМетадон треба примењивати са опрезом код пацијената са:- конвулзивним поремећајима,- хипопитуитаризмом,- хипотиреозом,- адренокортикалном инсуфицијенцијом,- хиперплазијом простате,- хипотензијом,
шоком,- инфламаторним или опструктивним болестима црева,- миастенијом гравис.
Посебан опрез је потребан при примени метадона код пацијената са феохромоцитомом, јер су пријављени случајеви погоршања хипертензије повезани са диаморфином.Потребан је опрез код пацијената који истовремено примењују депресоре централног нервног система ЦНС.Метадон треба примењивати уз опрез и у нижим дозама код пацијената који истовремено примењују друге опиоидне аналгетике, опште анестетике, фенотиазине, друге лекове за смирење, хипнотике,трицикличне антидепресиве и друге депресоре ЦНС-а укључујући алкохол видети одељак „Интеракције са другим лековима и друге врсте интеракција''.
Ризици при истовременој примени седатива, као што су бензодиазепини или лекови сличнибензодиазепинима
Истовремена примена лека Мetadon Alkaloid и седативних лекова, као што су бензодиазепини илилекови слични бензодиазепинима, може довести до појаве седације, депресије дисања, коме и смрти.Због ових ризика истовремено прописивање са овим седативним лековима треба бити ограничено на пацијенте код којих друге методе лечења нису могуће. Ако се донесе одлука о прописивању лека Меtadon Alkaloid истовремено са седативним лековима, потребно је применити најнижу ефикаснудозу, а трајање лечења треба да буде што краће.Пацијенте треба пажљиво пратити због знакова и симптома респираторне депресије и седације. Због тога се изричито препоручује да пацијенти и њихови неговатељи буду инфорнисани о тим симптомима видети одељак: „Интеракције са другим лековима и друге врсте интеракција”.
Код пацијената који се лече комбинованом терапијом агонист/антагонист нпр. бупренорфином, дозутог лека треба постепено смањити када се уводи лечење метадоном. Ако се лечење метадоном прекида и планира прелазак на лечење сублингвалним бупренорфином нарочито у комбинацији саналоксоном, дозу метадона треба смањити на 30 mg/дан како би се избегли симптоми обуставеузроковани комбинацијом бупренорфин/налоксон.
Сок од грејпфрутаСок од грејпфрута повећава биорасположивост метадона видети одељак: „Интеракције са другимлековима и друге врсте интеракција”.
Помоћне супстанцеОвај лек садржи сорбитол E 420. Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на фруктозу не смеју користити овај лек.Овај лек садржи азо боју Sunset yellow, која може изазвати алергијске реакције.Овај лек садржи 57,36 mg натријума по дози. Саветује се посебан опрез приликом употребе код пацијената који су на дијети у којој се контролише унос натријума.
Интеракције са другим лековима и друге врсте интеракција
Фармакокинетичке интеракције
Инхибитори П-гликопротеина:Метадон је супстрат П-гликопротеина и зато сви лекови који инхибирају П-гликопротеин нпр., кинидин, верапамил, циклоспорин, могу
повећати
концентрацију
метадона
у серуму.
Фармакодинамски ефекат метадона се такође може повећати и због повећаног проласка кроз крвно-мождану баријеру.
Индуктори CYP3A4-ензима: Метадон је супстрат CYP3A4 видети одељак: „Фармакокинетички подаци” у Сажетку карактеристика лека. Индуковањем CYP3A4, клиренс метадона ће се повећавати и коцентрације у плазми ће се смањити. Индуктори овог ензима барбитурати, карбамазепин, фенитоин, невирапин,
рифампицин, ефавиренз, ампренавир, спиронолактон, дексаметазон, кантарион St John's Wort могуубрзати метаболизам у јетри. На пример, после три недеље лечења ефавирензом у дози од 600 mg дневно, код пацијената код којих је примењиван метадон 35 -100 mg дневно, C
метадона у плазми
смањила се за 48% а ПИК метадона за 57%. Последице индукције ензима су више изражене ако јеиндуктор примењен после започињањa лечења метадоном. Након таквих интеракција пријављени сусимптоми обуставе и зато је можда потребно повећати дозу метадона. Ако се прекине терапија индуктором CYP3A4, дозу метадона треба смањити.
Инхибитори CYP3A4-ензима: Метадон је супстрат CYP3A4 видети одељак: „Фармакокинетички подаци” у Сажетку карактеристика лека. Инхибицијом CYP3A4 клиренс метадона се смањује. Истовремена применаинхибитора
канабиноиди,
кларитромицин,
делавирдин,
еритромицин,
ципрофлоксацин, флуконазол, сок грејпфрута, циметидин, итраконазол, кетоконазол, флуоксетин, флувоксамин, нефазодон и телитромицин може да доведе до повећане концентрације метадона уплазми. При истовременој терапији са флувоксамином показано је повећање односа између концентрације у серуму и дозе метадона за 40-100%. Ако су ови лекови прописани пацијентима натерапији одржавања метадоном, важно је да буду свесни ризика од предозирања
Супстанце који утичу на киселост урина: Метадон је слаба база. Супстанце које ацидификују урин као што су амонијум хлорид и аскорбинскакиселина могу повећати ренални клиренс метадона. Препоручују се да пацијенти који се лечеметадоном избегавају супстанце које садрже амонијум хлорид.
Истовремена терапија ХИВ инфекције: Неки
инхибитори
протеазе ампренавир, нелфинавир, абакавир, лопинавир/ритонавир
ритонавир/саквинавир изгледа да смањују концентрације метадона у серуму. Када се ритонавирпримењујекао монотерапија, примећен је двоструки ПИК метадона. Концентрације зидовудинануклеозидни аналог у плазми повећавају се при примени метадона и након оралне и интравенскепримене зидовудина. Ово је израженије након оралне него након интравенске примене зидовудина. Ови ефекти су вероватно узроковани инхибицијом глукуронидације зидовудина, а тиме исмањивањем клиренса зидовудина. Током лечења метадоном, код пацијента се морају пажљивопратити знаци токсичности узроковани зидовудином, због којих може бити потребно смањити дозузидовудина. Због интеракција између зидовудина и метадона зидовудин је индуктор CYP3А4, током истовремене примене могу се развити типични симптоми обуставе лека главобоља, мијалгија, умор и раздражљивост.
Диданозин и ставудин: Метадон успорава ресорпцију и убрзава метаболизам првог пролаза ставудина и диданозина штодоводи до смањене биорасположивости ставудина и диданозина.
Десипрамин:Метадон може да удвостручи концентрацију десипрамина у серуму.
Фармакодинамске интеракције
Опиоидни антагонисти: Налоксон и налтрексон антагонизују ефекте метадона и изазивају апстиненцијални синдром. Сличнотоме, бупренорфин може да изазове симптоме обуставе.
Депресори ЦНС-а:Лекови са седативним дејством на централни нервни систем могу да доведу до појачане респираторнедепресије, хипотензије, јаке седације или коме. Због тога може бити потребно смањити дозу једногили оба лека. Терапија метадоном, будући да је метадон супстанцa којa се споро елиминише, може да доведе до спорог развоја толеранције и свако повећање дозе може да узрокује симптоме респираторнедепресије после 1-2 недеље. Због тога се дозе морају прилагођавати са опрезом и поступно повећавати уз пажљиво праћење.
Анестетици, хипнотици укључујући бензодиазепине, барбитурате, хлорал хидрат и хлорметиазол, анксиолитици, фенотиазини, антипсихотици и трициклични антидепресиви могу појачати општидепресорни ефекат метадона када се користе истовремено видети одељак: „Посебна упозорења имере опреза при употреби лека”. Антипсихотици могу појачати седативно дејство и хипотензивниефекат метадона.
Седативи, као што су бензодиазепини или лекови слични бензодиазепинима:Истовремена примена опиоида и седатива, као што су бензодиазепини или лекови сличнибензодиазепинима, повећава ризик од седације, респираторне депресије, коме и смрти због адитивног депресорног дејства на ЦНС.Дозу и трајање истовремене примене потребно је ограничити видети одељак: „Посебна упозорења имере опреза при употреби лека”.
Серотонергични лекови:Након истовремене терапије опиоидима и серотонергичним лековима и МАО инхибиторима,пријављени су случајеви серотонинског синдрома укључујући измењен ментални статус, нестабилност аутономног нервног система и неуромускуларне поремећаје видети одељак: „Посебнаупозорења и мере опреза при употреби лека”.
Успоравање перисталтике: Истовремена примена лекова који успоравају перисталтику црева лоперамид и дифеноксилат и метадона може узроковати озбиљну опстипацију и појачати депресорни ефекат на ЦНС. Опиоиднианалгетици, у комбинацији са антимускаринским лековима, могу да доведу до озбиљне опстипацијеили паралитичког илеуса, посебно код дуготрајне примене.
Продужење QT интервала:Метадон се не сме комбиновати са лековима који могу продужити QT интервал као што суантиаритмици соталол, амjодарон и флекаинид, антипсихотици тиоридазин, халоперидол, сертиндол и фенотиазини, антидепресиви пароксетин, сертралин или антибиотици еритромицин, кларитромицин.
МАО-инхибитори: Истовремена примена МАО-инхибитора може да доведе до појачане инхибиције ЦНС-а, озбиљнехипотоније и апнее. Метадон се не сме примењивати са МАО-инхибиторима и две недеље наконлечења тим лековима видети одељак: „Контраиндикације”.
Аналгетици:Не може се очекивати да ће код пацијената на терапији одржавања стабилном дозом метадона којидоживе физичку трауму, постоперативни бол или акутни бол другог узрока сама стабилна дозаметадона којом се лече бити довољна за аналгезију. Овим пацијентима потребно је дати аналгетике, укључујући опиоиде који би били индиковани код других пацијената који имају сличнуноцицептивну стимулацију. Због опиоидне толеранције индуковане метадоном, када су опиоидипотребни за регулисање акутних болова код пацијената који добијају метадон, често ће бити потребненешто више и/или чешће дозе него што би то био случај код других, пацијената без равијене толеранције.
Дијагностичке/лабораторијске интеракцијеТестови за испитивање пражњења желуцаОпиоидни аналгетици могу успорити пражњење желуца, и тиме учинити резултате тестова невалидним.
Снимање јетре и жучних путева употребом technetium Tc 99m дисофенинаДоспеће technetium Tc 99m дисофенина у танко црево може бити спречено, јер опиоидни аналгетицимогу узроковати стезање Одијевог сфинктера и повећање притиска у билијарном тракту. Oво
резултира одложеном визуализацијом и на тај начин подсећа на опструкцију заједничког жучногканала.
Притисак цереброспиналне течностиПритисак цереброспиналне течности може бити повишен. Ефекат настаје секундарно због задржавања угљен диоксида изазваног респираторном депресијом.
Концентрације амилазе и липазе у плазмиКонцентрације амилазе или липазе у плазми могу бити повећане, јер опиоидни аналгетици могуузроковати контракције Одијевог сфинктера и повећан притисак у билијарном тракту. Дијагностичкоодређивање ових ензима може бити онемогућено до 24 сата након примене лека.
Тестови за испитивање уринаМетадон може утицати на резултате тестова за испитивање урина и може дати позитиван резултат удопинг контроли.
Тест на трудноћуМетадон може да утиче на резултате уринарних тестова за трудноћу.
Плодност, трудноћа и дојење
ТрудноћаМетадон који се примењује код трудница за лечење зависности од опиоида може узроковати појаву нежељених дејстава код фетуса и новорођенчета. Тешко је проценити утицај самог метадона на трудноћу и одојчад мајки лечених метадоном с обзиром на друге отежавајуће факторе као што су лоша пренатална нега, лоша исхрана мајке, пушење, затим лоши животни и социјални услови. Већина испитивања повезује метадон са малом порођајном масом, али није утврђена сигурна повезаност метадона и конгениталних малформација.Као и други опиоиди, метадон пролази кроз плаценту током трудноће, па ће већина новорођенчадимајки на терапији одржавања метадоном имати респираторну депресију и неонатални синдром обуставе ако се не лече. Због појаве могућих нежељених дејстава код фетуса и новорођенчади, којаукључују депресију дисања, малу порођајну масу, неонатални синдром обуставе и повећану инциденцу мртворођених беба, потребно је пажљиво проценити однос ризика и користи пре примене код трудница. Ако се развију симптоми обуставе, може бити потребно повећати дозу метадона. Током трудноће, анарочито у трећем триместру, пријављени су повећан клиренс и смањена концентрација у плазми. Нарочито не би требало подстицати одвикавање и смањење дозе у трећем триместру, јер постоје докази да чак и благи симптоми обуставе код мајке могу бити повезани са феталним дистресом и рођењем мртве бебе.Примена оралног раствора метадона не препоручује се непосредно пре и током порођаја, јер продужено деловање метадона повећава ризик од респираторне депресије новорођенчета видети одељак: „Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека”.Симптоми обуставе/респираторна депресија могу се јавити код новорођенчади мајки које су за време трудноће дуготрајно лечене метадоном. Апстиненцијални синдром не мора се јавити код новорођенчета првих неколико дана након рођења. Због тога, осим почетне провере присутности депресије дисања, код новорођенчади треба спроводити продужено праћење због знакова и симптома обуставе.Постоје докази да одојчад мајки на терапији одржавања метадоном имају повећан ризик од појаве синдрома изненадне смрти одојчетaSIDS.Након изложености метадону за време трудноће, код новорођенчади су пријављени поремећаји вида.Међутим, били су присутни и други фактори и дефинитивна узрочна веза са метадоном није утврђенавидети одељак: „Посебна упозорења и мере опреза при употреби лека”.
ДојењеМетадон се излучује у мајчино млеко. Концентрације метадона у мајчином млеку обично су мале, а повећавају се у току првих 30 дана. Мајкама које су на терапији одржавања метадоном дојење је
дозвољено, али стање детета се мора пратити како би се избегла седација. Лекар треба да одлучи хоће ли дојење бити дозвољено у току супституционе терапије. Количина метадона која се излучује умајчино млеко није довољна за сузбијање симптома обуставе који би могли да се појаве кодноворођенчади.
С обзиром на то да се метадон у мајчино млеко излучује у малим концентрацијама, није јасно да ли то доприноси појави било каквих нежељених дејстава код одојчади.
ПлодностДуготрајна употреба опиоида може да смањи коцентрацију полних хормона, што би могло да узрокује проблеме са плодношћу код људи видети одељак: „Посебна упозорења и мере опреза приупотреби лека”.
Испитивања код мушкараца на програмима одржавања метадонoм показалa су да метадон смањујекоцентрацију тестостерона у серуму и значајно смањује волумен ејакулата и покретљивостсперматозоида. Број сперматозоида испитаника на метадону био је двоструко већи од оног у контролној групи, али то је био одраз смањеног разблажења семене течности.
Утицај лека на способност управљања возилима и руковања машинама
Метадон има снажан утицај на способност управљања возилима и руковања машинама, у току инакон лечења, јер може да изазове поспаност и смањи будност. Временски период након ког се овеактивности могу поново безбедно обављати је индивидуалан и одређује га лекар. За више информација о утицају метадона на способност управљања возилима, погледајте националне водиче.
Нежељена дејства
Нежељена дејства метадона обично су иста као код других опиоида. Најчешћа нежељена дејства сумучнина и повраћање и јављају се код отприлике 20% пацијената који су на ванболничкој терапијиметадоном, где медицински надзор често није задовољавајући.Дуготрајна примена метадона може да доведе до зависности од опиоида. Aпстиненцијални синдромсличан је оном који се јавља код морфина и хероина, међутим мање је интензиван, али дуже траје.Најозбиљније нежељено дејство је респираторна депресија која може да се јави током фазестабилизације пацијента. Могу да се јаве такође и апнеа, шок и срчани застој.
Нежељена дејства наведена у наставку текста класификована су према учесталости јављања и класама система органа. Ове нежељене реакције се чешће јављаjу код особа које нису развиле толеранцију на опиоиде. Учесталост нежељених дејстава описује се према следећим конвенцијама: веома често ≥1/10; често ≥1/100 до <1/10; повремено ≥1/1000 до < 1/100; ретко ≥1/10 000 до < 1/1000; веома ретко <1/10000; непознате учесталости не може се проценити на основу доступних података.
Систем органа
Учесталост
Нежељено дејство
Поремећаји крви и лимфног система
Непозната
Реверзибилна тромбоцитопенија је пријављенакод пацијената са хроничним хепатитисом који су зависни од опиоида
Поремећаји имунског система
Непозната
Анафилактичка реакција
Ендокрини поремећаји
Непозната
Повишен ниво пролактина при дуготрајнојупотреби, адренална инсуфицијенција
Поремећаји метаболизма и исхране
Задржавање течности
Непозната
Анорексија, хипокалемија, хипомагнеземија
Психијатријски поремећаји
Еуфорија, халуцинације, конфузија
Повремено
Дисфорија, агитација, несаница, дезоријентација, смањен либидо
Систем органа
Учесталост
Нежељено дејство
Поремећаји нервног система
Седација
Повремено
Главобоља, синкопа
Непозната
Серотонински сидромМетадон може да узрокује пораст интракранијалног притиска, нарочито у околностима када је већ повишен
Поремећаји ока
Замагљен вид, миоза, суве очи
Непозната
Нистагмус
Поремећаји уха и лабиринта
Вертиго
Непозната
Губитак слуха
Кардиолошки поремећаји
Брадикардија, палпитације, случајеви продужења QТ интервала и “
” који се нарочито јављају при терапији
високим дозама метадона
Непозната
Срчани застој
Васкуларни поремећаји
Повремено
Налети црвенила лица, хипотензија
Колапс, шок
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји
Повремено
Едем плућа, егзацербација астме, сув нос, респираторна депресија посебно при високимдозама
Респираторни арест
Гастроинтестинални поремећаји
Веома често
Мучнина, повраћање
Констипација
Повремено
Ксеростомија, запаљење језика
Хипомотилитет црева илеус
Хепатобилијарни поремећаји
Повремено
Билијарна дискинезија спазам
Поремећаји коже и поткожног ткива
Пролазни осип, знојење
Повремено
Пруритус, уртикарија, друге врсте осипа и у веома ретким случајевима уртикарија са крварењем хеморагијске уртикарије
Поремећаји бубрега и уринарног система
Повремено
Ретенција урина и антидиуретски ефекат
Непозната
Метадон, као и други опиоиди може да узрокује спазам уринарног тракта.
Поремећаји репродуктивног система и дојки
Повремено
Смањена потенција, галактореја, дисменореја и аменореја
Непозната
Пријављено је да је продужена применаметадона повезана са развојем гинекомастије, оштећењем плодности видети одељак: „Плодност, трудноћа и дојење”,сексуалном дисфункцијом поремећај ерекције, либида, оргазма и смањеним коцентрацијама полних хормона видети одељке : „Посебна упозорења и мере опрезапри употреби лека” и „Плодност, трудноћа идојење”.
Општи поремећаји и реакцијена месту примене
Умор, поспаност
Повремено
Едем доњих екстремитета, астенија, едем,хипотермија
Испитивања
Повећање телесне масе
Синдром обуставе апстиненцијални синдромДуготрајна примена опиоидних аналгетика може бити повезана са развојем физичке зависности. Досиндрома обуставе може доћи када се нагло прекине примена опиоида или се примени антагонистопиоида. Симптоми обуставе који се могу уочити након прекида примене опиоида укључују: болове,
дијареју, пилоерекцију, анорексију, нервозу или немир, ринореју, кијање, тремор или дрхтање, абдоминалне колике, мучнину, поремећаје спавања, неуобичајено појачано знојење и зевање, слабост, тахикардију и необјашњиву температуру. Уз одговарајуће прилагођавање дозе и поступно обустављање ти симптоми су обично благи.При дуготрајној примени метадона, као терапије одржавања, нежељена дејства се постепено смањујутоком периода од неколико недеља, али констипација и појачано знојење често су и даље присутни.
Пријављивање нежељених реакција
Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије АЛИМС:
Агенција за лекове и медицннска средства СрбијеНационални центар за фармаковигиланцуВојводе Степе 458, 11221 БеоградРепублика Србијафакс: +381 0 11 39 51 131website:
www.alims.gov.rs
nezеljеnе.rе[email protected]
Предозирање
Симптоми Озбиљно предозирање карактерише респираторна депресија, изразита сомноленција која прогредира до ступора или коме, максимално сужене зенице, флакцидност скелетне мускулатуре, хладна и влажна кожа и понекад брадикардија и хипотензија. Koд тешког предозирања, нарочито интравенским путем, може доћи до апнее, циркулаторног колапса, срчаног застоја и смрти.
Лечење Мора се обезбедити проходност дисајних путева и асистирана или контролисана вентилација. Може бити неопходна примена антагониста опиоида, при чему треба имати на уму да је метадон дугоделујући депресор од 36 до 48 сати, док дејство антагониста траје од 1 до 3 сата, тако да се њихова примена по потреби мора поновити. Међутим, антагонист не треба примењивати у одсуству клинички значајне респираторне или кардиоваскуларне депресије. Препоручује се примена налоксона.
Кисеоник, надокнаду течности, вазопресоре и остале супортивне мере треба применити по потреби.Код особа код којих постоји физичка зависност од опиоида, примена уобичајене дозе опиоидних антагониста ће изазвати акутни синдром обуставе лека. Код ових пацијената треба избећи применуантагониста ако је то могуће, али ако се мора применити за лечење озбиљне респираторне депресије, треба га применити уз изузетан опрез.
Листа помоћних супстанци
Сорбитол, течни некристалишући E 420;Глицерол;Натријум-бензоат Е 211;Лимунска киселина, монохидрат;Боја Brilliant blue FCF E 133;Боја Sunset yellow FCF E 110;Вода, пречишћена.
Инкомпатибилност
Није применљиво.
Рок употребе
године.Рок употребе лека након првог отварања је 90 дана, када се чува у оригиналном паковању ради заштите од светлости.
Посебне мере опреза при чувању
Чувати у оригиналном паковању ради заштите од светлости.Овај лек не захтева посебне температурне услове чувања.
За услове чувања након првог отварања, видети одељак: „Рок употребе”.
Природа и садржај паковања
Metadon Alkaloid, орални раствор, 100 mL:
Унутрашње паковање: боца од смеђег стакла запремине 125 mL хидролитичке отпорности III, затворена сигурносним затварачем за децу од полипропилена са РЕ облогом.Спољашње паковање је сложива картонска кутија у којој се налази 1 боца са 100 mL раствора и Упутство за лек.
Metadon Alkaloid, орални раствор, 1000 mL:
Унутрашње паковање: боца од смеђег стакла запремине 1000 mL хидролитичке отпорности III, затворена сигурносним затварачем за децу од полипропилена са РЕ облогом. Спољашње паковање је сложива картонска кутија у којој се налази 1 боца са 1000 mL раствора и Упутство за лек.
Посебне мере опреза при одлагању материјала који треба одбацити након примене лека идруга упутства за руковање леком
Сву неискоришћену количину лека или отпадног материјала након његове употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.