Lenalidomid Zentiva® 5mg kapsula, tvrda

UPUTSTVO ZA LEK

Lenalidomide Alvogen

kapsula, tvrda, 2,5 mg

Lenalidomide Alvogen

kapsula, tvrda, 5 mg

Lenalidomide Alvogen

kapsula, tvrda, 10 mg

Lenalidomide Alvogen

kapsula, tvrda, 15 mg

Lenalidomide Alvogen

kapsula, tvrda, 25 mg

lenalidomid

Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem. Time se omogućava brzo otkrivanje novih bezbednosnih

informacija. Vi u tome možete da pomognete prijavljivanjem bilo koje neželjene reakcije koja se kod Vas javi. Za način prijavljivanja neželjenih reakcija, pogledajte informacije na kraju odeljka 4.

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas.

Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Lenalidomide Alvogen i čemu je namenjen2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lenalidomide Alvogen3. Kako se upotrebljava lek Lenalidomide Alvogen4. Moguća neželjena dejstva 5. Kako čuvati lek Lenalidomide Alvogen6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Lenalidomide Alvogen i čemu je namenjen

Šta je Lenalidomide Alvogen

Lek Lenalidomide Alvogen sadrži aktivnu supstancu lenalidomid. Ovaj lek pripada grupi lekova koji utiču na rad Vašeg imunog sistema.

Za šta se koristi Lenalidomide Alvogen

Lenalidomide Alvogen se koristi kod odraslih za lečenje multiplog mijeloma.

Multipli mijelom

Multipli mijelom je vrsta raka koja pogađa određenu vrstu belih krvnih zrnaca, nazvanih plazma ćelije. Ove ćelije se nakupljaju u koštanoj srži i nekontrolisano dele. Ovo može da ošteti kosti i bubrege.

Multipli mijelom se obično ne može izlečiti. Međutim, znaci i simptomi bolesti mogu znatno da se smanje ili da nestanu na neko vreme. Ovo se naziva „odgovor”.

Novodijagnostifikovan multipli mijelom – kod pacijenata koji su prošli transplantaciju koštane srži

Lek Lenalidomide Alvogen se koristi sam kao terapija održavanja nakon odgovarajućeg oporavka posle transplantacije koštane srži.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom – kod pacijenata kod kojih nije moguća transplantacija koštane srži

Lek Lenalidomide Alvogen se uzima sa drugim lekovima:

sa lekom protiv zapaljenja koji se zove deksametazon

sa hemioterapijskim lekom koji se zove melfalan i

sa imunosupresivnim lekom koji se zove prednizon.

Ove druge lekove ćete primiti na početku lečenja, a zatim ćete nastaviti da uzimate samo lek Lenalidomide Alvogen.

Ako imate 75 godina ili ste stariji, ili imate umerene do teške probleme sa bubrezima - lekar će to pažljivo da proveri pre nego što započnete lečenje.

Multipli mijelom - kod pacijenata koji su prethodno lečeni

Lek Lenalidomide Alvogen se uzima zajedno sa lekom protiv zapaljenja koji se zove deksametazon.

Lek Lenalidomide Alvogen može da zaustavi pogoršanje znakova i simptoma multiplog mijeloma. Takođe se pokazalo da je primena leka odložila povratak multiplog mijeloma nakon lečenja.

Kako Lenalidomide Alvogen deluje

Lenalidomide Alvogen deluje tako što utiče na imunološki sistem i direktno napada ćelije raka. Deluje na više različitih načina:

zaustavljanjem razvoja ćelija raka

zaustavljanjem rasta krvnih sudova u tumorskom tkivu

stimulisanjem dela imunološkog sistema da napada ćelije raka.

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lenalidomide Alvogen

Lek Lenalidomide Alvogen ne smete uzimati:

ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate da zatrudnite,

jer se očekuje da će Lenalidomide

Alvogen štetno delovati na nerođeno dete

videti u odeljku 2 „Trudnoća, dojenje i kontracepcija

– informacije za žene i muškarce“.

ako možete da zatrudnite, osim ako ste preduzeli sve neophodne mere kako biste sprečili trudnoću videti u odeljku 2 „Trudnoća, dojenje i kontracepcija – informacije za žene i muškarce“. Ako ste u stanju da zatrudnite, Vaš lekar će prilikom svakog propisivanja recepta zabeležiti da su preduzete neophodne mere i daće Vam tu potvrdu.

ako ste alergični preosetljivi na lenalidomid ili na bilo koji drugi sastojak ovog leka naveden u odeljku 6. Ukoliko mislite da postoji mogućnost da ste alergični, obratite se svom lekaru za savet.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, nemojte uzeti lek Lenalidomide Alvogen. Proverite sa vašim lekarom ako niste sigurni.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Lenalidomide Alvogen:

ako ste u prošlosti imali krvni ugrušak – imate povećan rizik od nastanka krvnog ugruška u venama i arterijama tokom lečenja

ako imate bilo kakve znakove infekcije, kao što je kašalj ili groznica

ako imate ili ste ikada imali virusnu infekciju, naročito infekciju izazvanu hepatitis B virusom, varičela virusom ili HIV-om. Ukoliko niste sigurni, pitajte Vašeg lekara. Lečenje lekom Lenalidomide Alvogen može da izazove ponovnu aktivaciju virusa, kod pacijenata koji su nosioci tog virusa, što će izazvati ponovnu pojavu infekcije. Vaš doktor bi trebalo da proveri da li ste ikada pre imali infekciju izazvanu hepatitis B virusom.

ako imate probleme sa bubrezima – lekar Vam tada može prilagoditi dozu leka Lenalidomide Alvogen

ako ste imali srčani udar, ako ste bilo kada imali krvni ugrušak ili ako pušite, imate povišeni krvni pritisak ili visok nivo holesterola

ako ste prilikom uzimanja talidomida drugog leka koji se koristi za lečenje multiplog mijeloma imali alergijsku reakciju kao što je osip, svrab, oticanje, vrtoglavica ili teškoće pri disanju.

ako ste u prošlosti imali kombinaciju bilo kojih od sledećih simptoma: osip na licu ili prošireni

osip, crvenilo kože, visoku temperaturu, simptome nalik gripu, uvećane limfne čvorove znakove teške kožne reakcije koja se naziva reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima DRESS, videti takođe odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“.

Ako se nešto od navedenog odnosi na Vas, kažite to svom lekaru pre početka lečenja.

Testovi i ispitivanja

Pre i tokom terapije lekom Lenalidomide Alvogen bićete podvrgnuti redovnim analizama krvi jer Lenalidomide Alvogen može da izazove pad broja ćelija krvi koje pomažu u borbi protiv infekcija bela krvna zrnca i pomažu zgrušavanje krvi krvne pločice. Lekar će od Vas zatražiti da uradite testove krvi:

svake nedelje tokom prvih 8 nedelja terapije

zatim bar jednom mesečno nakon toga.

Vaš lekar može da proveri da li imate veliku ukupnu količinu tumora u telu, uključujući koštanu srž. Ovo može dovesti do stanja u kojem se tumori razgrađuju i prouzrokuju neuobičajene nivoe hemijskih supstanci u krvi, što može dovesti do oštećenja funkcije bubrega ovo stanje se zove

sindrom lize

Vaš lekar će možda proveriti da li imate promene na koži kao što su crvene mrlje ili osip.

Lekar će Vam možda prilagoditi dozu leka Lenalidomide Alvogen ili obustaviti terapiju u zavisnosti od rezultata testova krvi i Vašeg opšteg stanja. Ako Vam je dijagnoza postavljena nedavno, lekar će možda takođe proceniti lečenje prema Vašoj starosnoj dobi i drugim zdravstvenim stanjima koja već imate.

Doniranje krvi

Ne smete da donirate krv tokom terapije i još 1 nedelju nakon prestanka terapije.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka Lenalidomide Alvogen kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Stariji pacijenti i pacijenti koji imaju probleme sa bubrezima

Ako imate 75 godina ili ste stariji ili imate umerene do teške probleme sa bubrezima – lekar će Vas pažljivo pregledati pre početka lečenja.

Drugi lekovi i Lenalidomide Alvogen

Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako uzimate, do nedavno ste uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Ovo je potrebno zato što lek Lenalidomide Alvogen može da utiče na delovanje drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu da utiču na delovanje leka Lenalidomide Alvogen.

Posebno recite svom lekaru ili medicinskoj sestri, ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

neke lekove za sprečavanje trudnoće kao što su oralni kontraceptivi, pošto mogu prestati da deluju

neke lekove za lečenje srčanih problema - kao što je digoksin

neke lekove za razređivanje krvi - kao što je varfarin.

Trudnoća, dojenje i kontracepcija – informacije za žene i muškarceTrudnoća

Za žene koje uzimaju Lenalidomide Alvogen

● Lek Lenalidomide Alvogen ne smete koristiti ako ste trudni, jer se očekuje da će biti štetan za

nerođeno dete.

● Ne smete da zatrudnite dok uzimate lek Lenalidomide Alvogen. Iz tog razloga, morate koristiti

efikasne metode kontracepcije ako ste žena koja može da rađa videti ispod deo „Kontracepcija” .

● Ukoliko zatrudnite tokom terapije lekom Lenalidomide Alvogen, morate prekinuti terapiju i

odmah obavestiti svog lekara.

Za muškarce koji uzimaju Lenalidomide Alvogen

● Ako Vaša partnerka zatrudni dok Vi uzimate lek Lenalidomide Alvogen, morate odmah

obavestiti svog lekara. Preporučuje se da Vaša partnerka zatraži lekarski savet.

● Takođe, morate koristiti efikasne metode kontracepcije videti ispod deo „Kontracepcija”.

Dojenje

Ne smete dojiti dok uzimate lek Lenalidomide Alvogen jer nije poznato da li se lek Lenalidomide Alvogen izlučuje u majčino mleko.

Kontracepcija

Za žene koje uzimaju Lenalidomide AlvogenPre započinjanja lečenja, proverite sa svojim lekarom da li ste u stanju da zatrudnite, čak i ako mislite da to nije verovatno.Ako ste u stanju da zatrudnite

● radićete test za utvrđivanje trudnoće pod nadzorom lekara pre svake terapije, svake 4 nedelje

tokom terapije i 4 nedelje nakon završetka terapije, osim u slučaju da je potvrđeno da su jajovodi prekinuti i zatvoreni kako bi se sprečio put jajnoj ćeliji do materice podvezivanje jajovoda

● morate koristiti efikasnu metodu kontracepcije 4 nedelje pre terapije, tokom terapije i 4 nedelje

nakon završetka terapije. Vaš lekar će Vas posavetovati o odgovarajućoj metodi kontracepcije.

Za muškarce koji uzimaju Lenalidomide AlvogenLenalidomid prolazi u ljudsku semenu tečnost. Ukoliko je Vaša partnerka trudna ili u stanju da zatrudni, a ne koristi efikasne metode kontracepcije, morate koristiti kondom tokom terapije i 1 nedelju nakon završetka terapije, čak i ako ste imali vazektomiju.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte da vozite ili rukujete mašinama ukoliko osećate ošamućenost, umor, pospanost, vrtoglavicu ili imate zamućen vid nakon što uzmete lek Lenalidomide Alvogen.

Lek Lenalidomide Alvogen sadrži laktozu

Lek Lenalidomide Alvogen sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg sadrži boju

Allura red

AC E129 koja može izazvati

alergijske reakcije.Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 5 mg sadrži boju

Sunset yellow

FCF E110 koja može izazvati

alergijske reakcije.Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg sadrži tartrazin E102 ,

Sunset yellow

FCF E110 i boju

AC E129 koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 15 mg sadrži tartrazin E102 i boju

AC E129 koja

može izazvati alergijske reakcije.

3. Kako se uzima lek Lenalidomide Alvogen

Lek Lenalidomide Alvogen Vam mora dati lekar sa iskustvom u lečenju multiplog mijeloma.

Kada se Lenalidomide Alvogen koristi za lečenje multiplog mijeloma kod pacijenata koji su imali transplantaciju koštane srži, uzima se sam.

Kada se Lenalidomide Alvogen koristi u terapiji multiplog mijeloma kod pacijenata kod kojih ne može da se izvrši transplantacija koštane srži ili su imali druge terapije, uzima se u kombinaciji sa drugim lekovima videti odeljak 1 „Šta je lek Lenalidomide Alvogen i čemu je namenjen“.

Lek Lenalidomide Alvogen uvek uzimajte tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom

Ako uzimate lek Lenalidomide Alvogen u kombinaciji sa drugim lekovima, u uputstvima za te lekove potražite dodatne informacije o tome kako se koriste i kako deluju.

Ciklus lečenja

Lenalidomide Alvogen se uzima na određene dane tokom 4 nedelje 28 dana.

● Svako razdoblje od 28 dana naziva se „ciklus lečenja“.● Zavisno od dana ciklusa uzimaćete jedan ili više lekova. Međutim, nekim danima nećete

uzimati nijedan lek.

● Nakon završetka svakog ciklusa od 28 dana, započećete novi „ciklus“ od sledećih 28 dana.

Koliko leka Lenalidomide Alvogen uzeti

Pre nego što započnete lečenje, lekar će Vam reći:

● koliko leka Lenalidomide Alvogen treba da uzmete● koliko drugih lekova treba da uzmete u kombinaciji sa lekom Lenalidomide Alvogen, ako je

● na koje dane ciklusa lečenja treba da uzmete svaki od tih lekova.

Kako i kada uzeti Lenalidomide Alvogen

Kapsule progutajte cele, najbolje sa vodom.

Nemojte lomiti, otvarati ili žvakati kapsule. Ukoliko prašak iz polomljene kapsule leka Lenalidomide Alvogen dođe u kontakt sa kožom, odmah detaljno isperite kožu sapunom i vodom.

Kapsule se mogu uzeti sa hranom ili bez nje.

Lenalidomide Alvogen treba uzimati u otprilike isto vreme svakog dana određenog za uzimanje leka.

Uzimanje leka

Vađenje kapsule iz blistera:• da biste je istisnuli kroz foliju pritisnite je samo na jednom kraju• nemojte kapsulu pritiskati na sredini jer je tako možete slomiti.

Trajanje terapije lekom Lenalidomide Alvogen

Lenalidomide Alvogen se uzima u terapijskim ciklusima, svaki ciklus traje 28 dana pogledajte prethodni tekst „Ciklus lečenja”. Treba nastaviti cikluse lečenja sve dok Vam lekar ne kaže da prestanete.

Ako ste uzeli više leka Lenalidomide Alvogen nego što treba

Ako ste uzeli više leka Lenalidomide Alvogen nego što Vam je propisano, odmah obavestite svog lekara.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lenalidomide Alvogen

Ako ste zaboravili da uzmete Lenalidomide Alvogen u uobičajeno vreme i

prošlo je manje od 12 sati: odmah uzmite kapsulu.

prošlo je vise od 12 sati:

nemojte uzeti

kapsulu. Uzmite sledeću kapsulu u uobičajeno vreme

narednog dana.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva koja mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek veoma često

Lenalidomide Alvogen može da smanji broj belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcije, a takođe i broj krvnih ćelija koje pomažu zgrušavanje krvi trombociti, što može dovesti do poremećaja krvarenja kao što su krvarenje iz nosa i nastanak modrica. Lenalidomide Alvogen takođe može uzrokovati nastanak krvnih ugrušaka u venama tromboza.

Iz tog razloga

morate odmah obavestiti svog lekara

groznicu, jezu, bolno grlo, kašalj, rane u ustima ili bilo koje druge simptome infekcije, uključujući onu u krvotoku tzv. sepsu

krvarenje ili nastanak modrica koje nisu uzrokovane povredama

bol u grudima ili u nogama

nedostatak vazduha

Ostala neželjena dejstva

Važno je napomenuti da se kod malog broja pacijenata mogu razviti dodatne vrste raka i moguće je da primena leka Lenalidomide Alvogen može povećati taj rizik. Zato će Vaš lekar pažljivo proceniti korist i rizik terapije prilikom propisivanja leka Lenalidomide Alvogen.

Veoma česta

neželjena dejstva mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:

Pad broja crvenih krvnih zrnaca što može da izazove anemiju koja dovodi do umora i slabosti

Zatvor, proliv, mučnina, crvenilo kože, osipi, povraćanje, grčevi u mišićima, bolovi u mišićima, bol u kostima, bol u zglobovima, umor, generalizovano oticanje uključujući oticanje ruku i nogu

Groznica i simptomi nalik gripu uključujući groznicu, bol u mišićima, glavobolju, bol u uhu i jezu

Utrnulost, osećaj mravinjanja ili osećaj pečenja na koži, bolovi u šakama ili stopalima, vrtoglavica, drhtanje, poremećaj ukusa

Bol u grudima koji se širi u ruke, vrat, vilicu, leđa ili želudac, osećaj preznojavanja i nedostatka vazduha, mučnina ili povraćanje - to mogu biti simptomi srčanog udara infarkta miokarda

Smanjen apetit

Niski nivoi kalijuma u krvi

Bol u nogama koji može biti simptom tromboze, bol u grudima ili nedostatak vazduha što može biti simptom krvnih ugrušaka u plućima, što se zove plućna embolija

Sve vrste infekcija

Infekcija pluća i gornjih disajnih puteva, nedostatak vazduha

Zamućenje oka katarakta

Problemi sa bubrezima

Promene nivoa proteina u krvi što može izazvati oticanje arterija vaskulitis

Porast nivoa šećera u krvi dijabetes

Promene raspoloženja, teškoće sa spavanjem

Česta

neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:

Infekcija sinusa oko nosa

Krvarenje iz desni, želuca ili creva

Povećanje bola, veličine tumora, crvenila oko tumora

Povećan krvni pritisak ili pad krvnog pritiska, spori, brzi ili nepravilni otkucaji srca

Tamna prebojenost kože

Kožne erupcije, pucanje kože, perutanje ili ljuštenje kože

Koprivnjača, svrab, pojačano znojenje, dehidratacija

Bolno zapaljenje usta, suva usta, otežano gutanje

Stvaranje mnogo veće ili mnogo manje količine urina nego što je uobičajeno što može biti simptom oštećene funkcije bubrega, pojava krvi u urinu

Nedostatak vazduha, naročito u ležećem položaju što može biti simptom srčane slabosti

Otežano postizanje erekcije

Moždani udar šlog, nesvestica

Mišićna slabost

Oticanje zglobova

Promene nivoa hormona štitaste žlezde u krvi, niski nivoi kalcijuma, fosfata ili magnezijuma u krvi

Abnormalni rezultati testova funkcije jetre

Poremećaj ravnoteže, otežano kretanje

Zujanje u ušima tinitus

Višak gvožđa u organizmu

Gubitak telesne težine

Povremena

neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek:

Krvarenje u lobanji

Problemi u cirkulaciji

Gubitak seksualne želje libida

Izlučivanje velikih količina urina sa bolom u kostima i slabošću, što mogu biti simptomi poremećaja bubrega Fankonijev sindrom

Bol u trbuhu, nadutost ili proliv, što mogu biti simptomi zapaljenja debelog creva zvanog kolitis ili cekitis

Mokrenje mnogo veće ili mnogo manje količine urina nego što je uobičajeno, što može biti simptom vrste oštećenja bubrega zvane nekroza bubrežnih tubula

Promena boje kože, osetljivost na sunčevu svetlost

Određene vrste tumora kože

Koprivnjača, osipi, oticanje očiju, usta ili lica, otežano disanje ili svrab, što mogu biti simptomi alergijske reakcije.

neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek:

Ozbiljne alergijske reakcije koje mogu početi kao osip u jednom području, ali se šire na druga područja sa obimnim gubitkom kože po celom telu

Stevens-Johnson

-ov sindrom i/ili toksična

epidermalna nekroliza.

Sindrom lize tumora – metaboličke komplikacije koje se mogu javiti tokom terapije raka, a nekada i bez terapije. Ove komplikacije su izazvane raspadnim produktima izumirućih ćelija raka i mogu da uključuju sledeće: promene u hemijskom sastavu krvi; visok nivo kalijuma, fosfora, mokraćne kiseline i nizak nivo kalcijuma što posledično vodi do promena u funkcionisanju bubrega, promena u otkucajima srca, do epileptičkih napada i nekada smrti.

Nepoznata

učestalost ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

Iznenadan ili blag bol koji se pogoršava u gornjem delu trbuha i/ili leđa, koji se nastavlja nekoliko dana, a može biti praćen mučninom, povraćanjem, groznicom i ubrzanim pulsom. Ovo mogu biti simptomi zapaljenja pankreasa.

Zviždanje u grudima, nedostatak vazduha ili suvi kašalj, što mogu biti simptomi izazvani upalom tkiva pluća.

Žuta prebojenost kože, sluzokože ili očiju žutica, bleda boja stolice, tamna obojen urin, svrab kože, osip, bol ili oticanje trbuha – ovo mogu biti simptomi oštećenja funkcije jetre poremećaja rada jetre.

Primećeni su retki slučajevi razgradnje mišića bol u mišićima, mišićna slabost ili oticanje što može da dovede do problema sa bubrezima rabdomioliza, a neki od njih su se javili kada se lenalidomid primenjivao sa statinom vrsta lekova za snižavanje holesterola u krvi.

Stanje koje zahvata kožu, a uzrokovano je upalom malih krvnih sudova i praćeno bolom u zglobovima i temperaturom leukocitoklastični vaskulitis.

Oštećenje zida želuca ili creva. Ovo može dovesti do veoma ozbiljne infekcije. Kažite svom lekaru ako imate jak bol u trbuhu, groznicu, mučninu, povraćanje, krv u stolici ili promene u radu creva.

Virusne infekcije, uključujući infekciju herpes zoster virusom virusno oboljenje koje izaziva bolan osip kože sa plikovima i ponovnu pojavu infekcije hepatitis B virusom koja može izazvati žutu prebojenost kože i očiju, urin tamno braon boje, bol trbuha sa desne strane, povišenu telesnu temperaturu, osećaj mučnine i povraćanje.

Široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperatura, povišeni enzimi jetre, poremećaji u rezultatima krvnih analiza eozinofilija, uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih telesnih organa reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima DRESS, poznata i kao sindrom preosetljivosti na lek. Prestanite da primenjujete lenalidomid ako dođe do pojave navedenih simptoma i obratite se lekaru ili odmah zatražite medicinsku pomoć. Videti takođe odeljak 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:

Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijawebsite:

www.alims.gov.rs

[email protected]

5. Kako čuvati lek Lenalidomide AlvogenČuvanje

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne koristite lek Lenalidomide Alvogen posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji, blisteru i foliji, nakon oznake „Važi do”.Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek

Lenalidomide Alvogen

2,5 mg, kapsule, tvrde:

Aktivna supstanca je lenalidomid. Jedna kapsula, tvrda sadrži 2,5 mg lenalidomida.Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule, tvrde:

laktoza videti odeljak 2, celuloza, mirkokristalna, kroskarmeloza-natrijum i

magnezijum-stearat.

Sastav kapsule, tvrde:

Brilliant blue

FCF E133, Eritrozin E127, boja

Allura red

AC E129,

GvožđeIII-oksid, crveni E172; GvožđeIII-oksid, žuti E172; Titan-dioksid E171, Želatin.

Mastilo za štampu:

Šelak E904, Propilenglikol E1520, Amonijak, rastvor koncentrovani E527,

GvožđeIII-oksid, crni E172 i Kalijum-hidroksid E525.

Lenalidomide Alvogen

mg, kapsule, tvrde:

Aktivna supstanca je lenalidomid. Jedna kapsula, tvrda sadrži 5 mg lenalidomida.Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule, tvrde:

laktoza videti odeljak 2, celuloza, mirkokristalna, kroskarmeloza-natrijum i

magnezijum-stearat.

Sastav kapsule, tvrde:

Brilliant blue

FCF E133, Boja

Sunset yellow

FCF E110, GvožđeIII-

oksid, crveni E172; GvožđeIII-oksid, žuti E172; Titan-dioksid E171, Želatin.

Mastilo za štampu:

Šelak E904, Propilenglikol E1520, Amonijak, rastvor koncentrovani E527,

GvožđeIII-oksid, crni E172 i Kalijum-hidroksid E525.

Lenalidomide Alvogen

10 mg, kapsule, tvrde:

Aktivna supstanca je lenalidomid. Jedna kapsula sadrži 10 mg lenalidomida.Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule, tvrde:

laktoza videti odeljak 2, celuloza, mirkokristalna, kroskarmeloza-natrijum i

magnezijum-stearat.

Sastav kapsule, tvrde:

Brilliant blue

FCF E133, Boja

Sunset yellow

FCF E110, Titan-dioksid

E171, Želatin.

Mastilo za štampu:

Šelak E904, Propilenglikol E1520, Amonijak, rastvor koncentrovani E527,

GvožđeIII-oksid, crni E172 i Kalijum-hidroksid E525.

Lenalidomide Alvogen

15 mg, kapsule, tvrde:

Aktivna supstanca je lenalidomid. Jedna kapsula sadrži 15 mg lenalidomida.Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule, tvrde:

laktoza videti odeljak 2, celuloza, mirkokristalna, kroskarmeloza-natrijum i

magnezijum-stearat.

Sastav kapsule, tvrde:

Brilliant blue

FCF E133, Boja

Allura red

AC E129, Tartrazin E102,

GvožđeIII-oksid, crni E172, GvožđeIII-oksid, crveni E172, GvožđeIII-oksid, žuti E172, Titan-dioksid E171,Želatin.

Mastilo za štampu:

Šelak E904, Propilenglikol E1520, Amonijak, rastvor koncentrovani E527,

GvožđeIII-oksid, crni E172 i Kalijum-hidroksid E525.

Lenalidomide Alvogen

25 mg, kapsule, tvrde:

Aktivna supstanca je lenalidomid. Jedna kapsula sadrži 25 mg lenalidomida.Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule, tvrde:

laktoza videti odeljak 2, celuloza, mirkokristalna, kroskarmeloza-natrijum i

magnezijum-stearat.

Sastav kapsule, tvrde:

Titan-dioksid E171 i želatin.

Mastilo za štampu:

Šelak E904, Propilenglikol E1520, Amonijak, rastvor koncentrovani E527,

GvožđeIII-oksid, crni E172 i Kalijum-hidroksid E525.

Kako izgleda lek Lenalidomide Alvogen i sadržaj pakovanja

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mgKapsule veličine 4, tamnoplave neprovidne kape sa odštamapnom oznakom “LP“ crne boje isvetlonarandžastog neprovidnog tela sa odštamapnom oznakom “637“crne boje, napunjene belim praškom.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 5 mgKapsule veličine 2, zelene neprovidne kape sa odštamapnom oznakom “LP“ crne boje i svetlosmeđeg neprovidnog tela sa odštampanom oznakom “638“ crne boje, napunjene belim praškom.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mgKapsule veličine 0, žute neprovidne kape sa odštampanom oznakom “LP“ crne boje i sivog neprovidnog tela sa odštampanom oznakom “639“ crne boje, napunjene belim praškom.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 15 mgKapsule veličine 2, smeđe neprovidne kape sa odštamapanom oznakom “LP“ crne boje i sivog neprovidnog tela sa odštampanom oznakom “640“ crne boje, napunjene belim praškom.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 25 mgKapsule veličine 0, bele neprovidne kape sa odštampanom oznakom “LP“ crne boje i belog neprovidnog tela sa odštampanom oznakom “642“ crne boje, napunjene belim praškom.Unutrašnje pakovanje leka je PVC/ACLAR/aluminijumski blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg/5 mg Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister 7 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg/15 mg/25 mg Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera ukupno 21 kapsula, tvrda i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvoleAlvogen Pharma d.o.o.

Pharmadox Healthcare Ltd.

KW20A Kordin Industrial Park,Poala PLA 3000, Malta

Pharmacare Premium Ltd

HHF003 Hal Far Industrial Estate, Hal Far,Birzebbugia BBG 3000, Malta

S.C Labormed – Pharma SA

44B Theodor Pallady Blvd3

District, 032266 Bucharest, Rumunija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onogproizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.

Broj i datum dozvole:

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg: 515-01-04803-17-001 od 13.03.2019. godineLenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 5 mg: 515-01-04804-17-001 od 13.03.2019. godineLenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg: 515-01-04805-17-001 od 13.03.2019. godineLenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 15 mg: 515-01-04806-17-001 od 13.03.2019. godineLenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 25 mg: 515-01-04807-17-001 od 13.03.2019. godine

----------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLЈUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

4. KLINIČKI PODACITerapijske indikacije

Multipli mijelom

Lek Lenalidomide Alvogen kao monoterapija je indikovan kao terapija održavanja kod odraslih pacijenata sa novodijagnostikovanim multiplim mijelomom koji su bili podvrgnuti transplataciji autolognih matičnih ćelija.

Lek Lenalidomide Alvogen, u kombinovanoj terapiji videti odeljak „Doziranje i način primene”, indikovan je za lečenje odraslih pacijenata sa prethodno nelečenim multiplim mijelomom koji nisu prikladni za transplantaciju.

Lek Lenalidomide Alvogen u kombinaciji sa deksametazonom je indikovan za lečenje multiplog mijeloma kod odraslih pacijenata koji su već primili najmanje jednu prethodnu terapiju.

Doziranje i način primene

Terapija lekom Lenalidomide Alvogen treba da bude pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju kancera.

Za sve dole opisane indikacije:

Doza se podešava na osnovu kliničkih i laboratorijskih nalaza „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”

Prilagođavanje doze tokom lečenja ili pri ponovnom započinjanju lečenja se preporučuje za terapiju trombocitopenije stepena 3 ili 4, neutropenije ili druge toksičnosti stepena 3 ili 4 za koje je procenjeno da su povezane sa lenalidomidom

slučaju neutropenije, treba razomotriti primenu faktora rasta u terapiji pacijenata

Ukoliko je prošlo manje od 12 sati od propuštene doze, pacijent može da uzme dozu. Ukoliko je prošlo više od 12 sati od uobičajenog vremena propuštene doze, pacijent ne sme uzeti dozu, već treba da uzme narednu dozu u uobičajeno vreme narednog dana.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom NDMM

Terapija održavanja lenalidomidom kod pacijenata koji su bili podvrgnuti transplantaciji autolognih

matičnih ćelija engl.

autologous stem cell transplantation

Terapiju održavanja lenalidomidom treba započeti nakon odgovarajućeg hematološkog oporavka posle ASCT kod pacijenata kod kojih ne postoje dokazi o progresiji bolesti. Terapija lenalidomidom se ne sme započeti ako je apsolutni broj neutrofila ABN < 1,0 x 10

/L i/ili broj trombocita < 75 x 10

Preporučena doza

Preporučena početna doza lenalidomida iznosi 10 mg oralno, jednom dnevno, bez prekida od 1. do 28. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima, a daje se do progresije bolesti ili intolerancije nepodnošenja terapije. Nakon 3 ciklusa terapije održavanja lenalidomidom, doza se može povećati do 15 mg oralno, jednom dnevno, ako se dobro podnosi.

Koraci u smanjivanju doze

Početna doza 10 mg

Ako je doza povećana 15 mg

mg od 1.do 21. dana svakih 28 5 mg

Nije primenljivo

mg od 1. do 21. dana svakih 28 dana

Doza ne sme biti manja od 5 mg od 1. do 21. dana svakih 28 dana

Nakon 3 ciklusa terapije održavanja lenalidomidom, doza se može povećati do 15 mg oralno, jednom

dnevno, ako je pacijent dobro podnosi.

Trombocitopenija

Kada broj trombocita

Preporučeni tok lečenja

padne na < 30 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

vrati se na ≥ 30 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom pri nivou doze-1 jednom dnevno

Za svaki sledeći pad ispod 30 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Povratak na ≥ 30 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom pri sledećem nižem nivou doze jednom dnevno

Kada broj neutrofila

Preporučeni tok lečenja

padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

vrati se na ≥ 0,5 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom pri nivou doze-1 jednom dnevno

Za svaki sledeći pad ispod < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Povratak na ≥ 0,5 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom pri sledećem nižem nivou doze jednom dnevno

ako je neutropenija jedina toksičnost kod bilo koje doze, prema odluci lekara dodajte faktor stimulacije

rasta kolonije granulocita G-CSF i održavajte dozu lenalidomida

Primena lenalidomida u kombinaciji sa deksametazonom do progresije bolesti kod pacijenata koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju

Terapija lenalidomidom se ne sme započeti ako je ABN < 1,0 x 10

/L i/ili broj trombocita < 50 x 10

Preporučena doza

Preporučena početna doza lenalidomida je 25 mg oralno, jednom dnevno, od 1. do 21. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima. Preporučena doza deksametazona je 40 mg oralno, jednom dnevno, i to 1., 8., 15. i 22. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima. Pacijenti mogu nastaviti terapiju lenalidomidom i deksametazonom do progresije bolesti ili nepodnošenja leka.

Koraci u smanjivanju doze

Početna doza

nije primenljivo

Smanjivanje doze za oba leka može se sprovoditi odvojeno

Trombocitopenija

Kada broj trombocita

Preporučeni tok lečenja

Padne na < 25 x 10

Prekinuti terapiju lenalidomidom do kraja ciklusa

Vrati se na ≥ 50 x 10

sledećem ciklusu nastaviti terapiju sledećom nižom dozom

Ako se toksičnost koja ograničava dozu engl.

dose limiting toxicity

DLT pojavi nakon 15. dana

ciklusa, davanje lenalidomida treba prekinuti barem do kraja tog 28-dnevnog ciklusa.

Kada broj neutrofila

Preporučeni tok lečenja

Padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 1 x 10

/L, a neutropenija je jedina

primećena toksičnost

Nastaviti terapiju lenalidomidom početnom dozom jednom dnevno

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

/L kada su pored neutropenije

vidljivi i drugi znaci dozno-zavisne hematološke toksičnosti

Nastaviti terapiju lenalidomidom dozom -1, jednom dnevno

Svaki sledeći put padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom sledećom nižom dozom.

slučaju hematološke toksičnosti, doza lenalidomida može se ponovo uvesti do sledećeg višeg nivoa doze sve do početne doze kada se poboljša funkcija koštane srži bez hematološke toksičnosti u najmanje 2 uzastopna ciklusa: ABN ≥1,5 x 10

/L sa brojem trombocita ≥ 100 x 10

/L na početku novog

Lenalidomid u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom nakon čega sledi terapija održavanja lenalidomidom kod pacijenata koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju

Terapija lenalidomidom se ne sme započeti ako je ABN < 1,5 x 10

/L i/ili broj trombocita < 75 x 10

Preporučena doza

Preporučena početna doza lenalidomida je 10 mg oralno, jednom dnevno, od 1. do 21. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima do 9 ciklusa, melfalan 0,18 mg/kg oralno od 1. do 4. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima, prednizon 2 mg/kg oralno, od 1. do 4. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima. Pacijenti koji završe 9 ciklusa ili koji ne mogu da završe kombinovanu terapiju zbog nepodnošenja, leče se samo lenalidomidom, oralno 10 mg na dan, od 1. do 21. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima do progresije bolesti.

Koraci u smanjivanju doze

Početna doza

nije primenljivo

ª Ako je neutropenija jedina toksičnost kod bilo koje doze, dodajte faktor stimulacije rasta kolonije granulocita G-CSF i održavajte dozu lenalidomida.

Trombocitopenija

Kada broj trombocita

Preporučeni tok lečenja

Padnena < 25 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 25 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom i melfalanom dozom -1

Svaki sledeći put padne ispod 30 x 10

Prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 30 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom sledećom nižom dozom doza -2 ili -3 jednom dnevno.

Kada broj neutrofila

Preporučeni tok lečenja

Padnena < 0,5 x 10

Privremenoprekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

/L kada je neutropenija jedini

vidljivi znak toksičnosti

Nastaviti terapiju lenalidomidom početnom dozom jednom dnevno

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

/L kada su pored neutropenije

vidljivi i drugi znaci dozno-zavisne hematološke toksičnosti

Nastaviti terapiju lenalidomidomdozom -1 jednom dnevno

Svaki sledeći put padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom sledećom nižom dozom jednom dnevno.

ªAko osoba nije primala terapiju G-CSF-om, potrebno je započeti je prvog dana sledećeg ciklusa, nastavite terapiju G-CSF-om prema potrebi i održavajte dozu lenalidomida ako je neutropenija bila jedina toksičnost koja ograničava dozu. U suprotnom, snizite dozu za jedan nivo na početku sledećeg ciklusa.

Multipli mijelom sa najmanje jednom prethodnom terapijom

Terapija lenalidomidom se ne sme započeti ako je ABN < 1,0 x 10

/L i/ili broj trombocita < 75 x 10

ili, zavisno od infiltracije plazma ćelija u koštanoj srži, broj trombocita < 30 x 10

Preporučena doza

Preporučena početna doza lenalidomida iznosi 25 mg oralno, jednom dnevno, od 1. do 21. dana u ponavljajućim 28-dnevnim ciklusima. Preporučena doza deksametazona je 40 mg oralno, jednom dnevno, od 1. do 4. dana, od 9. do 12. dana i od 17. do 20. dana tokom svakog ciklusa od 28 dana tokom prva 4 ciklusa terapije, a zatim 40 mg oralno jednom dnevno od 1. do 4. dana svakih 28 dana.

Lekar koji propisuje terapiju treba pažljivo da proceni koju dozu deksametazona treba primeniti, imajući u vidu zdravstveno stanje pacijenta i stadijum bolesti.

Koraci u smanjivanju doze

Početna doza

Trombocitopenija

Kada broj trombocita

Preporučeni tok lečenja

Padne na < 30 x 10

Prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 30 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom dozom -1

Svaki sledeći put padne na 30 x 10

Prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 30 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom sledećom nižom dozom doza -2 ili -3 jednom dnevno. Ne primenjivati doze manje od 5 mg jednom dnevno.

Kada broj neutrofila

Preporučeni tok lečenja

Padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

/L kada je neutropenija jedini

vidljivi znak toksičnosti

Nastaviti terapiju lenalidomidom početnom dozom jednom dnevno

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

/L kada su pored neutropenije

vidljivi i drugi znaci dozno-zavisne hematološke toksičnosti

Nastaviti terapiju lenalidomidomdozom -1 jednom dnevno

Svaki sledeći put padne na < 0,5 x 10

Privremeno prekinuti terapiju lenalidomidom

Vrati se na ≥ 0,5 x 10

Nastaviti terapiju lenalidomidom sledećom nižom dozom doza -1, -2 ili -3 jednom dnevno. Ne primenjivati doze manje od 5 mg jednom dnevno.

slučaju drugih toksičnosti stepena 3 ili 4, za koje se proceni da su povezane sa lenalidomidom, treba privremeno prekinuti terapiju i nastaviti je sledećom nižom dozom kada se toksičnost, prema mišljenju lekara, vrati na nivo ≤ 2. stepena.

slučaju kožnog osipa stepena 2 ili 3 treba razmotriti privremeni prekid ili obustavljanje terapije lenalidomidom. U slučaju angioedema, osipa stepena 4, eksfolijativnog ili buloznog osipa ili ako se sumnja na

Stevens-Johnson

-ov sindrom SJS, toksičnu epidermalnu nekrolizu TEN ili reakciju na lek

sa eozinofilijom i sistemskim simptomima engl.

Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic

DRESS, terapija lenalidomidom se mora obustaviti i ne sme se nastaviti nakon prestanka

ovih reakcija.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Lek Lenalidomide Alvogen se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata, u periodu od rođenja pa do 18. godine, iz bezbednosnih razloga videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Stariji pacijenti

Trenutno dostupni farmakokinetički podaci su opisani u odeljku 5.2. Lenalidomid je u kliničkim studijama primenjivan kod pacijenata sa multiplim mijelomom starosti do 91 godine videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Budući da je kod starijih pacijenata veća verovatnoća da imaju smanjenu funkciju bubrega, treba pažljivo izabrati dozu i bilo bi poželjno pratiti bubrežnu funkciju.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju

Pacijente sa novodijagnostikovanim multiplim mijelomom starosne dobi od 75 godina i starije treba pažljivo proceniti pre nego što se razmotri lečenje videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.

Za pacijente starije od 75 godina lečene lenalidomidom u kombinaciji sa deksametazonom, početna doza deksametazona iznosi 20 mg jedanput na dan, 1., 8., 15. i 22. dana svakog 28-dnevnog ciklusa.

Ne predlaže se prilagođavanje doze kod pacijenata starijih od 75 godina koji su lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom.

Kod pacijenata sa novodijagnostikovanim multiplim mijelomom starosne dobi od 75 godina i starijih koji su primali lenalidomid, zabeležena je veća učestalost ozbiljnih neželjenih dejstava i neželjenih dejstava koja su vodila prekidu terapije.

Pacijenti sa novodijagnostikovanim multiplim mijelomom stariji od 75 godina slabije su podnosili kombinovanu terapiju lenalidomidom u odnosu na mlađu populaciju pacijenata. Kod ovih pacijenata u većoj meri je obustavljana terapija zbog nepodnošenja lečenja neželjenih događaja 3. i 4. stepena i ozbiljnih neželjenih događaja u poređenju sa pacijentima mlađim od 75 godina.

Multipli mijelom: pacijenti sa najmanje jednom prethodnom terapijom

Nije bilo značajne razlike u procentu pacijenata sa multiplim mijelomom starosne dobi od 65 godina ili starijih u grupi lenalidomid/deksametazon i grupi placebo/deksametazon. Nije primećena sveukupna razlika u bezbednosti ili efikasnosti između ovih pacijenata i mlađih pacijenata, ali se ne može isključiti veća predispozicija kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Lenalidomid se primarno izlučuje putem bubrega. Pacijenti sa većim stepenom oštećenja funkcije bubrega mogu slabije podnositi lečenje videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”. Zato je potrebno pažljivo odabrati dozu i savetuje se praćenje bubrežne funkcije.

Kod pacijenata sa blago oštećenom funkcijom bubrega i multiplim mijelomom nije potrebno prilagođavanje doze. Sledeća prilagođavanja doze se preporučuju kod započinjanja terapije i tokom terapije kod pacijenata sa umereno ili ozbiljno oštećenom funkcijom bubrega ili u terminalnom stadijumu bubrežne bolesti. Nema iskustava iz ispitivanja faze III sa pacijentima u terminalnom stadijumu bubrežne bolesti CLcr < 30 mL/min, potrebna dijaliza.

Multipli mijelom

Funkcija bubrega CL

Prilagođavanje doze

od 1. do 21. dana ponavljanih 28-dnevnih ciklusa

Umereno oštećenje funkcije bubrega30

< 50 mL/min

10 mg jednom dnevno

Ozbiljno oštećenje funkcije bubregaCL

< 30 mL/min, bez potrebe za dijalizom

7,5 mg jednom dnevno

15 mg svaki drugi dan

Terminalni stadijum bubrežne bolestiCL

< 30 mL/min, potrebna dijaliza

mg jednom dnevno. Na dan dijalize, dozu treba primeniti nakon dijalize.

Doza se može povećati na 15 mg jednom dnevno nakon 2 ciklusa ukoliko pacijent ne reaguje na terapiju

dobro podnosi terapiju.

državama gde je dostupna kapsula od 7,5 mg.

Nakon započinjanja terapije lenalidomidom, dalje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega treba da bude zasnovano na individualnom podnošenju terapije, kako je opisano u prethodnom tekstu.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Lenalidomid nije formalno ispitivan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i nema posebnih preporuka za doziranje.

Način primene

Oralna primena.Lenalidomide Alvogen kapsule treba uzimati u otprilike isto vreme svakog dana predviđenog za uzimanje leka. Kapsule se ne smeju otvarati, lomiti ili žvakati. Kapsule treba progutati cele, najbolje sa vodom, sa ili bez hrane. Pri vađenju kapsule iz blistera preporučuje se da se pritisne samo jedan kraj kapsule, čime se smanjuje rizik od deformacije ili lomljenja kapsule.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku „Lista pomoćnih supstanci”.

Primena kod žena u reproduktivnom periodu, osim ako ispunjavaju sve uslove navedene u Programu prevencije trudnoće videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Plodnost, trudnoća i dojenje”

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Upozorenje vezano za trudnoću Lenalidomid je strukturno sličan talidomidu. Talidomid je poznat kao teratogena supstanca za čoveka, koja izaziva ozbiljne, životno ugrožavajuće urođene anomalije kod deteta. Lenalidomid je kod majmuna doveo do malformacija sličnih onima opisanih kod talidomida videti odeljke „Plodnost, trudnoća i dojenje”i „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka. Ukoliko se lenalidomid uzima tokom trudnoće, očekuje se teratogeni efekat lenalidomida kod ljudi.

Svi pacijenti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Programu prevencije trudnoće, osim ako postoji pouzdan dokaz da pacijentkinja nije u reproduktivnom periodu.

Kriterijumi za žene koje ne mogu da rađajuSmatra se da pacijentkinja ili partnerka muškog pacijenta može da rađa, osim ako ispunjava barem jedan od navedenih kriterijuma:

Godine ≥ 50 i prirodna amenoreja ≥ 1 godine amenoreja nakon terapije karcinoma ili tokom dojenja ne isključuje mogućnost rađanja.

Prevremena insuficijencija jajnika koju je potvrdio specijalista ginekologije

Prethodna bilateralna salpingo-ooforektomija ili histerektomija

XY genotip, Tarnerov sindrom, ageneza uterusa

SavetovanjeLenalidomid je kontraindikovan kod žena u reproduktivnom periodu, osim ako se ispune svi sledeći zahtevi:

Žena razume kakav je očekivani teratogeni rizik za nerođeno dete

Žena razume potrebu za efikasnom kontracepcijom, bez prekida, 4 nedelje pre započinjanja terapije, tokom celokupnog trajanja terapije, kao i 4 nedelje nakon završetka terapije

Čak i ako žena koja može da rađa ima amenoreju, mora se pridržavati svih saveta o efikasnoj kontracepciji

Žena mora da bude sposobna da se pridržava mera za efikasnu kontracepciju

Žena je informisana i razume potencijalne posledice za trudnoću i potrebu da se brzo obrati lekaru ako postoji rizik od trudnoće

Žena razume potrebu započinjanja terapije čim joj se izda lenalidomid nakon negativnog testa na trudnoću

Žena razume potrebu i prihvata da bude podvrgnuta testovima za utvrđivanje trudnoće na svake 4 nedelje, osim u slučaju potvrđenog podvezivanja jajovoda

Žena potvrđuje da razume opasnosti i neophodne mere opreza povezane sa primenom lenalidomida.

Kod muških pacijenata koji uzimaju lenalidomid, farmakokinetički podaci su pokazali da je lenalidomid prisutan u semenoj tečnosti u ekstremno niskim koncentracijama tokom terapije, te se ne može detektovati u semenoj tečnosti 3 dana nakon prestanka uzimanja supstance kod zdravih dobrovoljaca videti odeljak „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka. Kao mera opreza i uzimajući u obzir posebne populacije kod kojih je vreme eliminacije produženo, kao što su pacijenti sa bubrežnim oštećenjem, svi muški pacijenti koji uzimaju lenalidomid moraju da ispune sledeće uslove:

Da razumeju očekivani teratogeni rizik ako stupaju u seksualne odnose sa trudnom ženom ili ženom koja može da rađa

Da razumeju potrebu da koriste kondom ukoliko imaju seksualne odnose sa trudnom ženom ili ženom koja može da rađa, a koja ne koristi efikasnu kontracepciju čak i ako je muškarac imao vazektomiju, tokom terapije i još 1 nedelju nakon prekida doziranja i/ili prestanka terapije

Da razumeju da je potrebno odmah da obaveste svog lekara ako njihova partnerka zatrudni u toku njihovog lečenja ili kratko nakon prestanka uzimanja leka Lenalidomide Alvogen, kao i da se preporučuje da se partnerka uputi lekaru specijalisti za teratologiju ili lekaru sa iskustvom u teratologiji radi procene i savetovanja.

Kod žena koje mogu da rađaju, lekar koji propisuje lek mora da osigura da:

se pacijentkinja pridržava uslova navedenih u Programu prevencije trudnoće, uključujući potvrdu o odgovarajućem nivou razumevanja

je pacijentkinja razumela prethodno navedene uslove.

KontracepcijaŽene koje mogu da rađaju moraju koristiti jedan efikasan metod kontracepcije 4 nedelje pre početka terapije, tokom terapije i tokom 4 nedelje nakon završetka lečenja lenalidomidom, čak i u slučajevima prekida lečenja, osim ako se pacijentkinja obaveže na apsolutnu i neprekidnu apstinenciju koja će se potvrđivati mesečno. Ako za pacijentkinju nije utvrđena efikasna kontracepcija, pacijentkinju je potrebno uputiti odgovarajuće obučenom zdravstvenom radniku za savet o kontracepciji kako bi mogla da počne da je primenjuje.

Sledeći primeri se mogu smatrati pogodnim metodama kontracepcije:

Intrauterini dostavni sistem sa levonorgestrelom

Depo preparati medroksiprogesteron-acetata

Sterilizacija podvezivanjem jajovoda

Seksualni odnos samo sa muškim partnerom koji je imao vazektomiju; vazektomija mora biti potvrđena dvema negativnim analizama sperme

Pilule za inhibiciju ovulacije koje sadrže samo progesteron npr. dezogestrel

Zbog povećanog rizika od venske tromboembolije kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji uzimaju lenalidomid u kombinovanoj terapiji, i u manjoj meri kod pacijenata sa multiplim mijelomom i mijelodisplastičnim sindromima koji primaju monoterapiju lenalidomidom, ne preporučuju se kombinovane pilule za oralnu kontracepciju takođe videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”. Ukoliko pacijentkinja trenutno koristi kombinovane oralne kontraceptive, treba da pređe na jedan od gore navedenih efikasnih metoda kontracepcije. Rizik od venske tromboembolije postoji narednih 4-6 nedelja nakon prekida kombinovane oralne kontracepcije. Efikasnost kontraceptivnih steroida može biti smanjena tokom istovremene terapije deksametazonom videti odeljak „Interakcije sadrugim lekovima i druge vrste interakcija”.

Implanti i intrauterini dostavni sistemi sa levonorgestrelom su udruženi sa povećanim rizikom od infekcije u momentu postavljanja i sa iregularnim vaginalnim krvarenjem. Potrebno je razmotriti profilaksu antibioticima, naročito kod pacijenata sa neutropenijom.

Intrauterini ulošci sa bakrom se generalno ne preporučuju usled povećanog rizika od infekcije u momentu postavljanja i zbog menstrualnog gubitka krvi, što može ugroziti pacijentkinju sa neutropenijom ilitrombocitopenijom.

Testovi za utvrđivanje trudnoćePrema lokalnoj praksi, kod žena koje mogu da rađaju, testovi za utvrđivanje trudnoće osetljivosti od najmanje 25 mIJ/mL, moraju se sprovesti pod medicinskim nadzorom kako je opisano u nastavku. Ovaj zahtev se odnosi i na žene koje mogu da rađaju, a apsolutno i kontinuirano apstiniraju. Idealno bi bilo da test za utvrđivanje trudnoće, propisivanje recepta i izdavanje leka budu istog dana. Izdavanje lenalidomida ženama koje mogu da rađaju trebalo bi da bude u roku od 7 dana od propisivanja leka od strane lekara specijaliste.

Pre početka lečenja

Test za utvrđivanje trudnoće pod medicinskim nadzorom treba sprovesti tokom konsultacija, u vreme kada se propisuje lenalidomid ili 3 dana pre posete lekaru ukoliko pacijentkinja koristi efikasnu kontracepciju barem 4 nedelje. Test treba da potvrdi da pacijentkinja nije trudna u trenutku započinjanja terapije lenalidomidom.

Nastavak i završetak lečenja

Test za utvrđivanje trudnoće pod medicinskim nadzorom treba ponavljati svake 4 nedelje, uključujući 4 nedelje nakon završetka terapije, osim u slučaju potvrđene sterilizacije podvezivanjem jajovoda. Ove testove za utvrđivanje trudnoće treba sprovesti na dan odlaska kod lekara po recept ili 3 dana pre posete lekaru.

Dodatne mere oprezaPacijente bi trebalo uputiti da nikad ne daju ovaj lek drugoj osobi i da po završetku terapije sve neiskorišćene kapsule vrate svom farmaceutu.

Pacijenti ne smeju da doniraju krv tokom terapije ili tokom 1 nedelje nakon prestanka terapije lenalidomidom.

Edukativni materijali, ograničenja za propisivanje i izdavanje lekaKako bi pomogli pacijentima da izbegnu izlaganje fetusa lenalidomidu, nosilac dozvole za lek će zdravstvenim radnicima obezbediti edukativni materijal koji će naglasiti upozorenja o očekivanoj teratogenosti lenalidomida, dati savet o kontracepciji pre početka terapije i dati smernice o potrebi za testiranjem na trudnoću. Lekar koji propisuje lek mora informisati muške i ženske pacijente o očekivanom riziku od teratogenosti i strogim merama za prevenciju trudnoće, kako je to navedeno u Programu prevencije trudnoće, i dati im odgovarajući edukativni materijal za pacijente brošura, kartica za pacijenta i/ili neki drugi ekvivalentni dokument u skladu sa sadržajem kartica za pacijenta koje su odobrene na nacionalnom nivou. U saradnji sa nacionalnim regulatornim telom uveden je nacionalno kontrolisan sistem distribucije. Sistem kontrolisane distribucije uključuje upotrebu kartica za pacijente i/ili drugog ekvivalentnog dokumenta za kontrolu propisivanja i/ili izdavanja leka. Idealno bi bilo da test za utvrđivanje trudnoće, propisivanje recepta i izdavanje leka budu istog dana. Izdavanje lenalidomida ženama koje mogu da rađaju trebalo bi da bude u roku od 7 dana od propisivanja recepta i negativnog testa za utvrđivanje trudnoće sprovedenog pod medicinskim nadzorom.

Druga posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Infarkt miokarda

Kod pacijenata koji su primali lenalidomid prijavljen je infarkt miokarda, naročito kod onih sa prethodno poznatim faktorima rizika i u prvih 12 meseci kada se primenjivao u kombinaciji sa deksametazonom. Pacijente sa poznatim faktorima rizika, uključujući prethodnu trombozu, treba pažljivo pratiti i preduzeti mere kako bi se minimizirali svi promenljivi faktori rizika npr. pušenje, hipertenzija i hiperlipidemija.

Venski i arterijski tromboembolijski događaji

Kod pacijenata sa multiplim mijelomom, kombinacija lenalidomida sa deksametazonom je udružena sa povećanim rizikom od venske tromboembolije prvenstveno duboke venske tromboze i plućne embolije i primećena je u manjem obimu u kombinaciji lenalidomida sa melfalanom i prednizonom.

Kod pacijenata sa multiplim mijelomom, mijelodisplastičnim sindromima i limfomom mantle ćelija, monoterapija lenalidomidom je bila udružena sa manjim rizikom od venske tromboembolije prvenstveno duboke venske tromboze i plućne embolije, nego kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su lečeni kombinovanom terapijom sa lenalidomidom videti odeljke „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija” i „Neželjena dejstva”.

Kod pacijentata koji imaju multipli mijelom, kombinovana terapija lenalidomida i deksametazona je povezana sa povećanim rizikom od arterijske tromboembolije prvenstveno infarktom miokarda i

cerebrovaskularnim događajem, a primećena je u manjem obimu u kombinaciji lenalidomida sa melfalanom i prednizonom. Rizik od arterijske tromboembolije ATE je manji kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su lečeni samo lenalidomidom, nego kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su lečeni lenalidomidom u kombinovanoj terapiji.

Posledično, pacijente sa poznatim faktorima rizika za tromboemboliju, uključujući prethodnu trombozu, treba pažljivo pratiti. Treba pokušati da se minimiziraju svi promenljivi faktori rizika npr. pušenje, hipertenzija i hiperlipidemija. Istovremena primena eritropoetskih lekova ili prethodna istorija tromboembolijskih događaja, takođe može povećati rizik od tromboze kod tih pacijenata. Stoga, eritropoetski lekovi ili drugi lekovi koji mogu povećati rizik od tromboze, kao što je hormonskasupstituciona terapija, treba da se koriste uz oprez kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su na terapiji lenalidomidom i deksametazonom. Kod koncentracije hemoglobina iznad 12 g/dL, treba prekinuti primenu eritropoetskih lekova.

Pacijentima i lekarima se savetuje da obrate pažnju na znakove i simptome tromboembolije. Pacijente treba uputiti da se jave lekaru ako se kod njih jave simptomi kao što su otežano disanje, bol u grudima, oticanje ruku ili nogu. Preporučuju se profilaktički antitrombotički lekovi, naročito kod pacijenata sa dodatnim faktorima rizika za trombozu. Odluku o primeni antitrombotičkih profilaktičkih mera treba doneti na osnovu pažljive procene postojećih faktora rizika za svakog pacijenta ponaosob.

Ukoliko se kod pacijenta javi bilo koji tromboembolijski događaj, lečenje se mora prekinuti i započeti sa standardnom antikoagulantnom terapijom. Kada se pacijent stabilizuje na antikoagulantnoj terapiji i zbrinu komplikacije tromboembolijskog događaja, terapija lenalidomidom se može nastaviti početnom dozom nakon procene odnosa koristi i rizika. Pacijent treba da nastavi sa antikoagulantnom terapijom tokom lečenja lenalidomidom.

Neutropenija i trombocitopenija

Glavni toksični efekti koji limitiraju dozu lenalidomida su neutropenija i trombocitopenija. Kompletna krvna slika, uključujući leukocitnu formulu, broj trombocita, hemoglobin i hematokrit treba da se odrede na početku, svake nedelje prvih 8 nedelja terapije lenalidomidom, a zatim mesečno zbog moguće pojave citopenija. Kod pacijenata sa limfomom mantle ćelija, kontrolu treba sprovoditi svake 2 nedelje u 3. i 4. ciklusu, a zatim na početku svakog ciklusa. Može biti potrebno smanjenje doze lenalidomida videti odeljak „Doziranje i način primene”.

slučaju neutropenije, potrebno je razmotriti upotrebu faktora rasta u lečenju pacijenta. Pacijente treba posavetovati da odmah prijave febrilne epizode. Pacijentima i lekarima se savetuje da obrate pažnju na znakove i simptome krvarenja, uključujući petehije i epistakse, naročito kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati sklonost ka krvarenju videti odeljak „Neželjena dejstva”, deo Hemoragijski poremećaji.

Potreban je oprez kod istovremene primene lenalidomida sa drugim mijelosupresivnim lekovima.

Novodijagnostikovani multipli mijelom: pacijenti koji su prošli ASCT lečeni terapijom održavanja

lenalidomidom

Neželjena dejstva iz CALGB 100104 uključuju događaje prijavljene nakon visokih doza melfalana engl.

high dose melphalan

HDM i ASCT-a HDM/ASCT, kao i događaje iz perioda terapije održavanja.

Druga analiza je identifikovala događaje koji su nastali nakon početka terapije održavanja. U IFM 2005-002 neželjena dejstva su bila samo iz perioda terapije održavanja.

Sveukupno, neutropenija 4. stepena opažena je sa većom učestalošću kod terapije održavanja lenalidomidom u odnosu na terapiju održavanja placebom u 2 studije koje su procenjivale održavanje lenalidomidom kod NDMM pacijenata koji su prošli ASCT 32,1% naspram 26,7% [16,1% naspram 1,8% nakon početka terapije održavanja] u CALGB 100104 i 16,4% naspram 0,7% u IFM 2005-02. Neutropenija kao štetan neželjeni događaj nastao tokom terapije, dovela je do prekida terapije lenalidomidom kod 2,2% pacijenata u studiji CALGB 100104 i kod 2,4% pacijenata u studiji IFM 2005-02. Febrilna neutropenija 4. stepena je prijavljena sa sličnom učestalošću kod terapije održavanja lenalidomidom u poređenju sa terapijom održavanja placebom u obe studije 0,4% naspram 0,5% [0,4% naspram 0,5% nakon početka terapije održavanja] u CALGB 100104 i 0,3% naspram 0% u IFM 2005-02. Pacijente treba savetovati da što pre prijave febrilne epizode, možda će biti potreban prekid terapije i/ili smanjenje doze videti odjeljak „Doziranje i način primene”.

Trombocitopenija 3. ili 4. stepena je primećena sa većom učestalošću kod terapije održavanja lenalidomidom u odnosu na terapiju održavanja placebom u studijama koje su procenjivale terapiju održavanja lenalidomidom kod NDMM pacijenata koji su prošli ASCT 37,5% naspram 30,3% [17,9% naspram 4,1% nakon početka terapije održavanja] u CALGB 100104 i 13,0% naspram 2,9% u IFM 2005-02. Savetuje se da pacijenti i lekari prate pojavu znakova i simptoma krvarenja, uključujući petehije i epistakse, a naročito kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati sklonost ka krvarenju videti odeljak „Neželjena dejstva”, deo Hemoragijski poremećaji.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona

Neutropenija 4. stepena opažena je u grupi koja je primala lenalidomid u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona u manjem obimu nego u poredbenoj grupi 8,5% za Rd [kontinuirano lečenje] i Rd18 [lečenje tokom 18 ciklusa od četiri nedelje] u poređenju sa 15% u grupi koja je primala melfalan/prednizon/talidomid, videti odeljak „Neželjena dejstva”. Epizode febrilne neutropenije 4. stepena podudarale su se sa poredbenom grupom 0,6 % u grupi koja je primala Rd i Rd18 lenalidomid/deksametazon, u poređenju sa 0,7% u grupi koja je primala melfalan/prednizon/talidomid, videti odeljak „Neželjena dejstva”. Trombocitopenija 3. i 4. stepena opažena je u manjem obimu u Rd i Rd18 grupama nego u poredbenoj grupi 8,1% prema 11,1%.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom

Kombinacija lenalidomida sa melfalanom i prednizonom u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom udružena je sa većom incidencom neutropenije 4. stepena 34,1% u grupi pacijenata lečenih melfalanom, prednizonom i lenalidomidom, nakon čega je sledio lenalidomid

pacijenata lečenih melfalanom, prednizonom i lenalidomidom nakon čega je

sledio placebo

poređenju sa 7,8% pacijenata lečenih sa MPp+p; videti odeljak „Neželjena

dejstva”. Epizode febrilne neutropenije 4. stepena retko su opažene 1,7% kod pacijenata lečenih kombinacijom MPR+R/MPR+p u poređenju sa 0,0 % kod pacijenata lečenih s MPp+p; videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Kombinacija lenalidomida sa melfalanom i prednizonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom udružena je sa većom incidencom trombocitopenije stepena 3 i stepena 4 40,4% kod pacijenata lečenih kombinacijom MPR+R/MPR+p u poređenju sa 13,7% kod pacijenata lečenih sa MPp+p; videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Mutipli mijelom: pacijenti sa najmanje jednom prethodnom terapijom

Kombinacija lenalidomida sa deksametazonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom i najmanje jednom predhodnom terapijom je udružena sa višom incidencom neutropenije 4. stepena 5,1 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 0,6 % pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon; videti odeljak „Neželjena dejstva”. Retko su primećene epizode febrilne neutropenije stepena 4 0,6 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 0,0 % kod pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon; videti odeljak „Neželjena dejstva”. Kombinacija lenalidomida sa deksametazonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom je udružena sa višom incidencom trombocitopenije stepena 3 i 4 9,9 % odnosno 1,4 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 2,3 % odnosno 0,0 % kod pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon; videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Mijelodisplastični sindromi

Terapija lenalidomidom kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom je udružena sa višom incidencom neutropenije stepena 3 i 4 i trombocitopenije u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Limfom mantle ćelija

Terapija lenalidomidom kod pacijenata sa limfomom mantle ćelija je udružena sa višom incidencom neutropenije stepena 3 i 4 u poređenju pacijentima koji su dobijali placebo videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Poremećaji funkcije štitaste žlezde

Prijavljeni su slučajevi hipotireoidizma i slučajevi hipertireoidizma. Pre početka lečenja preporučuje se optimalna kontrola pridruženih bolesti koje utiču na funkciju štitaste žlezde. Preporučuje se da se funkcija štitaste žlezde proveri na početku i prati tokom terapije.

Periferna neuropatija

Lenalidomid je strukturno sličan talidomidu, za kojeg se zna da izaziva ozbiljnu perifernu neuropatiju. Tokom dugoročne primene lenalidomida za lečenje novodijagnostifikovanog multiplog mijeloma nije opažen porast u pojavi perifernih neuropatija.

Reakcija razbuktavanja tumora i sindrom lize tumora

Pošto lenalidomid ima antineoplastično dejstvo,

mogu se pojaviti komplikacije sindroma lize tumora engl.

tumour lysis syndrome

TLS. TLS i reakcija

razbuktavanja tumora engl.

tumour flare reaction

TFR su primećeni često kod pacijenata sa hroničnom

limfocitnom leukemijom engl.

chronic lymphocytic leukemia

CLL, a povremeno kod pacijenata sa

limfomima koji su lečeni lenalidomidom. Prijavljeni su smrtni slučajevi zbog TLS tokom lečenja lenalidomidom. Rizik od TLS i TFR imaju pacijenti sa velikim opterećenjem tumorima pre lečenja. Kada se tim pacijentima uvodi lečenje lenalidomidom, potrebno je postupati oprezno. Ove pacijente treba pažljivo pratiti, naročito tokom prvog ciklusa lečenja ili povišenja doze i preduzeti odgovarajuće mere opreza. TLS je prijavljen retko kod pacijenata sa multiplim mijelomom lečenih lenalidomidom, a uopšte nije prijavljen kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom lečenih lenalidomidom.

Opterećenje tumorskom masom •

Limfom mantle ćelija

Lenalidomid se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa velikim opterećenjem tumorskom masom ako postoje druge mogućnosti lečenja.

Preuranjena smrt

ispitivanju MCL-002 zabeženo je sveukupno vidljivo povećanje broja preuranjenih smrti tokom 20 nedelja. Pacijenti s velikim opterećenjem tumorskom masom na početku, pod povećanim su rizikom od preuranjene smrti; 16/81 20% preuranjenih smrtnih slučajeva bilo je kod pacijenata koji su primali lenalidomid, a 2/28 7% preuranjenih smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su dobijali placebo. Tokom 52 nedelje te brojke iznosile su 32/81 40% odnosno 6/28 21% videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Štetni događaji

ispitivanju MCL-002, tokom 1. ciklusa lečenja obustavljena je terapija za 11/81 14% pacijenata s velikim opterećenjem tumorskom masom kod pacijenata koji su primali lenalidomid naspram 1/28 4% placebo grupe. Glavni razlog te obustave lečenja kod pacijenata s velikim opterećenjem tumorskom masom tokom 1. ciklusa kod pacijenata lečenih lenalidomidom bili su štetni događaji; 7/11 64%. 17 Stoga bolesnike s velikim opterećenjem tumorskom masom treba pažljivo pratiti zbog mogućih nuspojava videti

odeljak „Neželjena dejstva” uključujući znakove reakcije razbuktavanja tumora. Za

prilagođavanje doze kod reakcije razbuktavanja tumora videti odeljak „Doziranje i način primene”. Veliko opterećenje tumorskom masom definisano je kao najmanje jedna lezija s ≥ 5 cm u dijametra ili 3 lezije ≥ 3 cm.

Reakcija razbuktavanja tumora

• Limfom mantle ćelija Preporučuje se pažljivi nadzor i procena reakcije razbuktavanja tumora. Rizik od reakcije razbuktavanja tumora može postojati kod pacijenata s visokim međunarodnim prognostičkim indeksom za limfom mantle ćelija engl. Mantle Cell Lymphoma International Prognostic Index, MIPI u trenutku postavljanja dijagnoze ili s velikom tumorskom masom najmanje jedna lezija s ≥ 7 cm u najduljem dijametru na početku. Reakcija razbuktavanja tumora može oponašati napredovanje bolesti. Kod pacijenata s reakcijom razbuktavanja tumora 1. i 2. stepena u ispitivanjima MCL-002 i MCL-001, simptomi reakcijerazbuktavanja tumora su lečeni kortikosteroidima, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima NSAIL i/ili opioidnim analgeticima. Odluku o preduzimanju terapijskih mera za lečenje reakcije razbuktavanja tumora treba doneti nakon pažljive kliničke procene svakog pojedinačnog pacijenta videti odeljak „Doziranje i način primene”.

Alergijske reakcije

Prijavljeni su slučajevi alergijskih reakcija/reakcija preosetljivosti kod pacijenata lečenih lenalidomidom videti odeljak „Neželjena dejstva”. Pacijente koji su prethodno imali alergijske reakcije tokom lečenja talidomidom treba pažljivo pratiti, pošto je u literaturi prijavljena mogućnost pojave ukrštene reakcije između lenalidomida i talidomida.

Ozbiljne reakcije na koži

Ozbiljne kožne reakcije, uključujući SJS, TEN i DRESS prijavljene su kod primene lenalidomida. Lekari treba da upozore pacijente na znake i simptome ovih reakcija i da ih upute da odmah potraže medicinsku pomoć ako se navedeni simptomi pojave. Primena lenalidomida se mora prekinuti ako se pojave eksfolijativni ili bulozni osip, ili ako se sumnja na SJS, TEN ili DRESS i ne sme da se nastavlja s lečenjem nakon prekida zbog ovih reakcija. Prekid ili obustavljanje primene lenalidomida treba razmotriti kod drugih reakcija na koži u zavisnosti od njihove ozbiljnosti. Pacijenti sa istorijom ozbiljnog osipa udruženog sa primenom talidomida ne bi trebalo da primaju lenalidomid.

Drugi primarni maligniteti

kliničkim ispitivanjima je primećeno povećanje pojave drugih primarnih maligniteta

second primary

SPM kod prethodno lečenih pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon 3,98

na 100 osoba-godina u poređenju sa kontrolnim grupama 1,38 na 100 osoba-godina. Neinvazivni SPM obuhvata karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija kože. Većina invazivnih SPM su solidni tumori. U kliničkim ispitivanjima pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom, koji nisu prikladni za transplantaciju, primećena stopa incidence hematoloških SPM slučajevi akutne mijeloidne leukemije AML, mijelodisplastičnog sindroma MDS bila je 4,9 puta veća kod pacijenata koji su primali lenalidomid u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom do progresije bolesti 1,75 na 100 osoba-godina u poređenju sa onima koji su primali melfalan u kombinaciji sa prednizonom 0,36 na 100 osoba-godina.

Porast stope incidence od 2,12 puta za solidne tumore kao SPM, primećen je kod pacijenata koji su primali lenalidomid 9 ciklusa u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom 1,57 na 100 osoba-godina u poređenju sa onima koji su primali melfalan u kombinaciji sa prednizonom 0,74 na 100 osoba-godina.

Kod pacijenata koji su primali lenalidomid u kombinaciji sa deksametazonom do progresije bolesti ili tokom 18 meseci, stopa incidence hematoloških SPM 0,16 na 100 osoba-godina nije bila povećana u poređenju sa talidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom 0,79 na 100 osoba-godina.

Kod pacijenata koji su primali lenalidomid u kombinaciji sa deksametazonom do progresije bolesti ili tokom 18 meseci 1,58 na 100 osoba-godina, primećen je porast stope incidence solidnih tumora kao SPM od 1,3 puta u poređenju sa talidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom 1,19 na 100 osoba-godina.

Povećan rizik od pojave drugih primarnih maligniteta povezanih sa upotrebom lenalidomida je takođe bitan u kontekstu NDMM nakon transplantacije matičnih ćelija. Iako ovaj rizik još uvek nije u potpunosti definisan, trebalo bi ga imati na umu prilikom razmatranja i upotrebe lenalidomida u takvim slučajevima.

Stopa incidence hematoloških maligniteta, pre svega AML, MDS i malignih bolesti B-ćelija uključujući Hočkinov limfom je bila 1,31 na 100 osoba-godina za grupu sa lenalidomidom i 0,58 na 100 osoba-godina za grupu sa placebom 1,02 na 100 osoba-godina za pacijente koji su izloženi lenalidomidu nakon ASCT i 0,6 na 100 osoba-godina kod pacijenata koji nisu bili izloženi lenalidomidu nakon ASCT. Stopa incidence SPM solidnih tumora je bila 1,36 na 100 osoba-godina u grupi sa lenalidomidom i 1,05 na 100 osoba-godina u grupi sa placebom 1,26 na 100 osoba-godina kod pacijenata koji su bili izloženi lenalidomidu nakon ASCT i 0,6 na 100 osoba-godina kod pacijenata koji nisu bili izloženi lenalidomidu nakon ASCT.

Rizik od pojave hematoloških SPM mora se uzeti u obzir pre započinjanja terapije lenalidomidom, bilo u kombinaciji sa melfalanom ili neposredno nakon visoke doze melfalana i ASCT. Lekar treba pažljivo da proceni pacijente pre i tokom lečenja, koristeći standardni skrining za karcinom radi utvrđivanja pojave SPM i započne terapiju ako je indikovano.

Progresija bolesti u akutnu mijeloidnu leukemiju kod MDS niskog ili srednjeg-1 rizika

Polazne promenljive, uključujući kompleksnu citogenetiku, su povezane sa progresijom bolesti u AML kod pacijenata zavisnih od transfuzija i koji imaju deleciju 5q. U kombinovanoj analizi 2 klinička ispitivanja lenalidomida kod pacijenata koji su imali mijelodisplastični sindrom niskog ili srednjeg-1 rizika, oni sa kompleksnom citogenetikom su imali najveći procenjeni dvogodišnji kumulativni rizik za progresiju u AML 38,6%. Procenjena dvogodišnja stopa progresije u AML kod pacijenata sa izolovanom delecijom 5q bila je 13,8% u poređenju sa 17,3% kod pacijenata sa delecijom 5q i jednom dodatnom citogenetskom abnormalnošću.

Usled toga, odnos koristi i rizika primene lenalidomida kod MDS udruženog sa delecijom 5q i kompleksnom citogenetikom nije poznat.

TP53 mutacija je prisutna kod 20 do 25% pacijenata sa MDS niskog rizika i delecijom 5q i povezana je sa povećanim rizikom od progresije bolesti u akutnu mijeloidnu leukemiju AML. U naknadnoj analizi kliničkog ispitivanja lenalidomida kod pacijenata koji su imali mijelodisplastični sindrom niskog ili srednjeg-1 rizika MDS-004, procenjena dvogodišnja stopa progresije u AML je bila 27,5% kod pacijenata sa pozitivnim IHC-p53 1% referentna vrednost intenzivnog bojenja jedra upotrebom imunohistohemijske procene p53 proteina kao zamene za mutacijski status TP53, i 3,6% kod pacijenata sa negativnim IHC-p53 p=0,0038 videti odeljak „Neželjena dejstva”.

Napredovanje bolesti u druge maligne bolesti kod limfoma mantle ćelija

Kod limfoma mantle ćelija, kao mogući rizici ustanovljeni su AML, maligne bolesti B-ćelija te nemelanomski oblici raka kože engl.

non-melanoma skin cancer

Poremećaji funkcije jetre

Insuficijencija jetre, uključujući smrtne slučajeve, prijavljena je kod pacijenata lečenih lenalidomidom u kombinovanoj terapiji: prijavljeni su akutna insuficijencija jetre, toksični hepatitis, citolitički hepatitis, holestatski hepatitis i mešoviti citolitički/holestatski hepatitis. Mehanizam ozbiljne lekom izazvane hepatotoksičnosti ostaje nepoznat, iako u nekim slučajevima prethodno postojeća virusna bolest jetre, povišeni početni nivoi jetrenih enzima i moguće lečenje antibioticima, mogu biti faktori rizika.

Često su prijavljeni abnormalni rezultati testova funkcije jetre, a uglavnom su bili asimptomatski i reverzibilni nakon prekida lečenja. Nakon povratka parametara na početne vrednosti može se razmotriti primena niže doze.

Lenalidomid se izlučuje putem bubrega. Važno je prilagoditi dozu pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega kako bi se izbegli nivoi u plazmi koji mogu povećati rizik od pojačanih hematoloških neželjenih dejstava ili hepatotoksičnosti. Preporučuje se praćenje funkcije jetre, naročito u slučaju prethodne ili istovremene virusne infekcije jetre ili kada se lenalidomid kombinuje sa lekovima za koje je utvrđeno da su povezani sa disfunkcijom jetre.

Infekcija sa ili bez neutropenije

Pacijenti sa multiplim mijelomom skloni su razvoju infekcija uključujući pneumoniju. Viša stopa infekcija opažena je uz lenalidomid u kombinaciji sa deksametazonom nego uz MPT melfalan, prednizon i talidomid kod pacijenata sa NDMM koji nisu prikladni za transplantaciju, i uz održavanje lenalidomidom u poređenju sa placebom kod pacijenata sa NDMM koji su bili podvrgnuti ASCT. Infekcije ≥ stepena 3 javile su se u prisustvu neutropenije kod manje od jedne trećine pacijenata. Pacijente sa poznatim faktorima rizika za infekcije treba pomno pratiti. Svim pacijentima treba savetovati da na prvi znak infekcije npr. kašalj, groznica itd. što pre potraže medicinsku pomoć čime će omogućiti da se ranim zbrinjavanjem umanji ozbiljnost.

Prijavljeni su slučajevi reaktivacije virusa kod pacijenata koji su uzimali lenalidomid, uključujući ozbiljne slučajeve herpes zostera ili reaktivacija virusa hepatitisa B HBV.

Neki od tih slučajeva reaktivacije virusa su imali fatalan ishod.

Neki slučajevi reaktivacije virusa herpes zostera rezultirali su diseminacijom herpes zostera, meningitisom izazvanim herpes zosterom ili oftalmološkim herpes zosterom, što je zahtevalo privremen ili trajni prekid terapije lenalidomidom i odgovarajuće lečenje protiv virusa.

Reaktivacija virusa hepatitisa B je prijavljena retko kod pacijenata koji uzimaju lenalidomid, a koji su prethodno bili inficirani virusom hepatitisa B HBV. Neki slučajevi su napredovali do akutne insufucijencije jetre rezultujući prekidom terapije lenalidomidom i adekvatnom antivirusnom terapijom. Status infekcije virusom hepatitisa B bi trebalo da se utvrdi pre početka terapije lenalidomidom. Kod pacijenata koji imaju pozitivan test HBV infekcije, preporučuje se konsultacija sa lekarom sa iskustvom u lečenju infekcije hepatitisom B. Potreban je oprez pri uzimanju lenalidomida kod pacijenata koji su prethodno inficirani HBV-om, uključujući pacijente koji su anti-HBc pozitivni ali HBsAg negativni. Ove pacijente je neophodno pomno pratiti na znake i simptome aktivne HBV infekcije tokom terapije.

Pacijenti sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom

Stopa nepodnošenja neželjena dejstva stepena 3 ili 4, ozbiljna neželjena dejstva, obustava lečenja je bila viša kod pacijenata starosti > 75 godina, ISS stadijum III, ECOG PS ≤ 2 ili CLcr < 60 mL/min kada je lenalidomid davan u kombinaciji. Mora se pažljivo proceniti sposobnost pacijenata za podnošenje lenalidomida davanog u kombinaciji, vodeći računa o starosti i o vrednostima ISS stadijum III, ECOG PS ≤ 2 ili CLcr < 60 mL/min videti odeljke „Doziranje i način primene” i „Neželjena dejstva”.

KataraktaVeća učestalost katarakte zabeležena je kod pacijenata koji su primali lenalidomid u kombinaciji sadeksametazonom, naročito ako se koristi u dužem vremenskom periodu. Preporučuje se redovno praćenje vida.

Intolerancija na laktozuLenalidomide Alvogen kapsule sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozo-galaktoznom malapsorpcijom, ne smenju koristiti ovaj lek.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg sadrži boju

Allura red

AC E129 koja može izazvati

alergijske reakcije.Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 5 mg sadrži boju

Sunset yellow

FCF E110 koja može izazvati

alergijske reakcije.Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg sadrži tartrazin E102 ,

Sunset yellow

FCF E110 i boju

AC E129 koji mogu izazvati alergijske reakcije.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 15 mg sadrži tartrazin E102 i boju

AC E129 koja

može izazvati alergijske reakcije.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Eritropoetske lekove ili druge lekove koji mogu povećati rizik od tromboze, kao što je hormonska supstituciona terapija, treba koristiti uz oprez kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji su na terapiji lenalidomidom i deksametazonom videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”.

Oralni kontraceptiviNisu rađene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima. Lenalidomid ne indukuje enzime. U

studiji na humanim hepatocitima, lenalidomid testiran u različitim koncentracijama nije indukovao CYP1A2, CYP2B6, CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4/5. Stoga se ne očekuje redukovana efikasnost lekova, uključujući oralne kontraceptive, ukoliko se lenalidomid primenjuje sam. Međutim, poznato je da je deksametazon slab do umeren induktor enzima CYP3A4 i verovatno može uticati i na druge enzime i transportere. Ne može se isključiti mogućnost da efikasnost oralnih kontraceptiva bude smanjena tokom lečenja. Moraju se preduzeti efikasne mere za sprečavanje trudnoće videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Plodnost, trudnoća i dojenje”.

VarfarinIstovremena primena ponovljenih doza od 10 mg lenalidomida nije imala uticaj na farmakokinetiku pojedinačne doze R- i S-varfarina. Istovremena primena pojedinačne doze od 25 mg varfarina nije imala efekta na farmakokinetiku lenalidomida. Međutim, nije poznato da li postoji interakcija tokom kliničke primene istovremena terapija deksametazonom. Deksametazon je slab do umeren induktor enzima i njegov uticaj na varfarin nije poznat. Savetuje se pažljivo praćenje koncentracije varfarina tokom tretmana.

DigoksinIstovremena primena lenalidomida u dozi od 10 mg jedanput dnevno i digoksina 0,5 mg, pojedinačna doza je povećala digoksin u plazmi za 14 % uz interval pouzdanosti CI

confidence interval

od 90 %

[0,52%-28,2%]. Nije poznato da li će efekat biti drugačiji u kliničkoj primeni veće doze lenalidomida i istovremena primena deksametazona. Stoga se savetuje praćenje koncentracije digoksina tokom terapije lenalidomidom.

StatiniPostoji povećan rizik od rabdomiolize kada se statini primenjuju sa lenalidomidom, koji može da bude jednostavno aditivan. Neophodno je intenzivno kliničko i laboratorijsko praćenje pacijenata, naročito tokom prvih nedelja lečenja.

DeksametazonIstovremena primena pojedinačne doze ili ponovljenih doza deksametazona 40 mg jedanput dnevno nije imala klinički značajan efekat na farmakokinetiku ponovljenih doza lenalidomida 25 mg jedanput dnevno.

Interakcije sa inhibitorima P-glikoproteina P-gp

lenalidomid je supstrat P-gp-a, ali nije inhibitor P-gp-a. Istovremena primena ponovljenih doza

snažnog inhibitora P-gp-a hinidina 600 mg, dva puta dnevno ili umerenog inhibitora/supstrata P-gp-a temsirolimusa 25 mg, nema klinički značajan efekat na farmakokinetiku lenalidomida 25 mg. Istovremena primena lenalidomida 25 mg ne menja farmakokinetiku temsirolimusa.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Zbog teratogenog potencijala, lenalidomid mora biti propisan u sklopu Programa prevencije trudnoće videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”, osim u slučaju kada postoji pouzdan dokaz da pacijentkinja nema potencijal da rađa.

Žene koje mogu da rađaju / Kontracepcija kod muškaraca i ženaŽene koje mogu da rađaju moraju koristiti efikasnu metodu kontracepcije. Ako dođe do trudnoće kod žena na terapiji lenalidomidom, terapija se mora obustaviti i pacijentkinja uputiti lekaru specijalisti ili lekaru sa iskustvom u teratologiji radi procene i savetovanja. Ako dođe do trudnoće kod partnerke

muškarca koji uzima lenalidomid, preporučuje se da se partnerka uputi lekaru specijalisti ili lekaru sa iskustvom u teratologiji radi procene i savetovanja.

Lenalidomid je tokom tretmana prisutan u semenoj tečnosti u ekstremno niskim koncentracijama, a nije ga moguće detektovati u semenoj tečnosti 3 dana nakon prestanka uzimanja supstance kod zdravih dobrovoljaca videti odeljak „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka. Kao mera opreza i imajući u vidu posebne populacije sa produženim poluvremenom eliminacije kao što je kod pacijenatasa oštećenjem funkcije bubrega, svi muški pacijenti koji uzimaju lenalidomid treba da koriste kondom tokom trajanja tretmana, za vreme prekida lečenja i 1 nedelju nakon prestanka lečenja ukoliko je njihova partnerka trudna ili može da rađa a ne koristi kontracepciju.

TrudnoćaLenalidomid je strukturno sličan talidomidu. Talidomid je poznat kao teratogena supstanca za čoveka, koja izaziva ozbiljne životno ugrožavajuće urođene defekte.

Lenalidomid je kod majmuna doveo do malformacija sličnih kao što su one opisane kod talidomida videti odeljak „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka. Stoga, teratogeni efekat lenalidomida je očekivan i lenalidomid je kontraindikovan u periodu trudnoće videti odeljak „Doziranje i način primene”.

DojenjeNije poznato da li se lenalidomid izlučuje u majčinom mleku. Stoga dojenje treba prekinuti tokom terapije lenalidomidom.

FertilitetIspitivanje uticaja lenalidomida na fertilitet kod pacova u dozama do 500 mg/kg približno 200 puta većim od humanih doza od 25 mg, odnosno do 500 puta većim od humanih doza od 10 mg, na osnovu površine tela nije pokazalo neželjene efekte na fertilitet i parentalnu toksičnost.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Lenalidomid ima minimalni ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Umor, ošamućenost, pospanost, vrtoglavica i zamućen vid su prijavljeni kod upotrebe lenalidomida. Stoga se preporučuje oprez prilikom upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Novodijagnostikovani multipli mijelom: pacijenti koji si prošli ASCT lečeni terapijom održavanja lenalidomidom

Primenjen je konzervativan pristup u određivanju neželjenih dejstava iz CALGB 100104. Neželjena dejstva opisana u Tabeli 1 uključuju događaje prijavljene nakon HDM/ASCT kao i događaje iz perioda terapije održavanja. Druga analiza koje ja identifikovala događaje koji su nastali nakon početka terapije održavanja ukazuje na to da učestalosti opisane u Tabeli 1 mogu biti veće od stvarno uočenih tokom perioda terapije održavanja. U IFM 2005-02, neželjena dejstva su bila samo iz perioda terapije održavanja.

Ozbiljna neželjena dejstva primećena češće ≥5% za lenalidomid u terapiji održavanja u odnosu na placebo su bila:

Upale pluća 10,6%, kombinovani termin iz IFM 2005-02

Infekcije pluća 9,4% [9,4% nakon početka terapije održavanja] iz CALGB 100104

studiji IFM 2005-02, češće primećena neželjena dejstva kod terapije održavanja lenalidomidom u odnosu na placebo su bila: neutropenija 60,8%, bronhitis 47,4%, dijareja 38,9%, nazofaringitis 34,8%, mišićni spazmi 33,4%, leukopenija 31,7%, astenija 29,7%, kašalj 27,3%, trombocitopenija 23,5%, gastroenteritis 22,5% i pireksija 20,5%.

studiji CALGB 100104, češće primećena neželjena dejstva kod terapije održavanja lenalidomidom u odnosu na placebo bila su neutropenija 79,0% [71,9% nakon početka terapije održavanja], trombocitopenija 72,3% [61,6%], dijereja 54,5% [46,4%], osip 31,7% [25,0%], infekcije gornjih disajnih puteva 26,8% [26,8%], umor 22,8% [17,9%], leukopenija 22,8% [18,8%] i anemija 21,0% [13,8%].

Novodijagnostifikovani multipli mijelom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona

Ozbiljna neželjena dejstva primećena češće ≥ 5% za lenalidomid u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona Rd i Rd18 nego za melfalan, prednizon i talidomid MPT bila su:

Pneumonija 9,8%

Renalna insuficijencija uključujući akutnu 6,3%

Neželjena dejstva primećena češće sa Rd ili Rd18 nego sa MPT bila su: dijareja 45,5%, umor 32,8%,bol u leđima 32,0%, astenija 28,2%, nesanica 27,6%, osip 24,3%, smanjen apetit 23,1%, kašalj 22,7%, pireksija 21,4% i mišićni spazmi 20,5%.

Novodijagnostifikovani multipli mijelom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom

Ozbiljna neželjena dejstva primećena češće ≥ 5% uz melfalan, prednizon i lenalidomid nakon čega je sledila terapija održavanja lenalidomidom MPR+R ili uz melfalan, prednizon i lenalidomid nakon čega je sledio placebo MPR+p, nego uz melfalan, prednizon i placebo nakon čega je sledio placebo MPp+p, bila su:

Febrilna neutropenija 6,0%

Anemija 5,3%

Neželjena dejstva primećena češće sa MPR+R ili MPR+p nego sa MPp+p bila su: neutropenija 83,3%, anemija 70,7%, trombocitopenija 70,0%, leukopenija 38,8%, konstipacija 34,0%, dijareja 33,3%, osip 28,9%, pireksija 27,0%, periferni edem 25,0%, kašalj 24,0%, smanjen apetit 23,7% i astenija 22,0%.

Multipli mijelom: pacijenti sa najmanje jednom prethodnom terapijom

dve placebo-kontrolisane studije faze III, 353 pacijenta sa multiplim mijelomom je dobijalo kombinaciju lenalidomid/deksametazon, a 351 pacijent je dobijao kombinaciju placebo/deksametazon.

Najozbiljnija neželjena dejstva primećena češće u kombinaciji lenalidomid/deksametazon nego placebo/deksametazon kombinaciji su bila:

Venska tromboembolija duboka venska tromboza i plućna embolija videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”

Neutropenija stepena 4 videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”

Primećena neželjena dejstva koja su se pojavila češće prilikom primene lenalidomida i deksametazona nego kod primene placeba i deksametazona u udruženim kliničkim ispitivanjima multiplog mijeloma MM-009 i MM-010 bila su: umor 43,9%, neutropenija 42,2%, konstipacija 40,5%, dijareja 38,5%, grčevi u mišićima 33,4%, anemija 31,4%, trombocitopenija 21,5% i osip 21,2%.

Mijelodisplastični sindromi

Ukupan bezbednosni profil lenalidomida kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromima je zasnovan na podacima od ukupno 286 pacijenata iz jedne studije faze II i jedne studije faze III videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka. U fazi II, svih 148 pacijenata su bili na terapiji lenalidomidom. U studiji faze III, 69 pacijenata je bilo na terapiji lenalidomidom od 5 mg, 69 pacijenata je bilo na terapiji lenalidomidom od 10 mg i 67 pacijenata je primalo placebo tokom duplo slepe faze studije.

Većina neželjenih dejstava se javila tokom prvih 16 nedelja terapije lenalidomidom.

Ozbiljna neželjena dejstva uključuju:

Vensku tromboemboliju duboka venska tromboza i plućna embolija videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”

Neutropeniju stepena 3 i 4, febrilnu neutropeniju i trombocitopeniju stepena 3 i 4 videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”

Najčešće primećena neželjena dejstva, koja su se u studiji faze III češće pojavljivala kod grupa koje su primale lenalidomid nego u kontrolnoj grupi, bila su: neutropenija 76,8%, trombocitopenija 46,4%, dijareja 34,8%, konstipacija 19,6%, mučnina 19,6%, svrab 25,4%, osip 18,1%, umor 18,1% i grčevi mišića 16,7%.

Limfom mantle ćelija

Ukupan bezbednosni profil lenalidomida kod pacijenata s limfomom mantle ćelija je zasnovan na podacima od ukupno 254 bolesnika uključenih u randomizovanoj, kontrolisanoj studiji faze II MCL-002 videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka. Osim toga, u tabeli 3 prikazana su i neželjena dejstva iz dodatnog ispitivanja MCL-001. Ozbiljna neželjena dejstva koja su u ispitivanju MCL-002 češće opažene s razlikom od najmanje 2 postotna boda kod pacijenata lečenih lenalidomidom u odnosu na pacijente koji su primali placebo bile su:

• neutropenija 3,6%

• plućna embolija 3,6% • dijareja 3,6%.

Najčešće zapažena neželjena dejstva koja su se u ispitivanju MCL-002 pojavila češće kod pacijenata koji su primili lenalidomid u odnosu na pacijente koji su primili placebo bili su: neutropenija 50,9%, anemija 28,7%, dijareja 22,8%, umor 21,0%, konstipacija 17,4%, pireksija 16,8% i osip uključujući alergijski dermatitis 16,2%.

ispitivanju MCL-002 zabeleženo je sveukupno vidljivo povećanje broja preuranjenih smrti tokom 20 nedelja. Pacijenti s velikim opterećenjem tumorskom masom na početku, pod povećanim su rizikom od preuranjene smrti; 16/81 20% preuranjenih smrtnih slučajeva bilo je kod pacijenata koji su primali lenalidomid, a 2/28 7% preuranjenih smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su primali pacebo. Tokom 52 nedelje te brojke iznosile su 32/81 39,5% odnosno 6/28 21% vidjeti dio 5.1.

Tokom 1. ciklusa lečenja obustavljena je terapija za 11/81 14% pacijenata s velikim opterećenjem tumorskom masom kod pacijenata koji su primali lenalidomid naspram 1/28 4% kod pacijenata koji su primali placebo. Glavni razlog te obustave lečenja kod pacijenata s velikim opterećenjem tumorskom masom tokom 1. kod pacijenata koji su primali lenalidomidom bili su neželjeni događaji; 7/11 64%. Veliko opterećenje tumorskom masom definisano je kao najmanje jedna lezija s ≥ 5 cm dijametra ili 3 lezije ≥ 3 cm.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjena dejstva koja su primećena kod pacijenata lečenih lenalidomidom su data prema klasama sistema organa i učestalosti. Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti. Učestalost je definisana kao: veoma često ≥1/10; često ≥1/100 i <1/10; povremeno ≥1/1.000 i <1/100; retko ≥1/10.000 i <1/1.000; veoma retko <1/10.000, nije poznato ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka.

tabelama koje slede neželjena dejstva su uključena u odgovarajuću kategoriju na osnovu najviše frekvence koja je primećena u bilo kom od glavnih kliničkih ispitivanja.

Sažeti tabelarni prikaz za monoterapiju kod MM

Sledeća tabela je dobijena na osnovu podataka sakupljenih tokom NDMM studija kod pacijenata koji su prošli ASCT lečenih terapijom održavanja lenalidomidom. Podaci nisu prilagođeni za duže trajanje lečenja u grupama koje su dobijale lenalidomid do progresije bolesti u poređenju sa grupama koje su dobijale placebo u pivotalnim studijama za multipli mijelom videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Tabela 1: Neželjena dejstva leka prijavljena u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa multiplim mijelomom lečenih terapijom održavanja lenalidomidom

Klase

sistema

organa/Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/Učestalost

Neželjena dejstva leka 3. do 4. stepena/Učestalost

Infekcije i infestacije

Veoma čestoPneumonije

Infekcija gornjih disajnih puteva, Neutropenijska

Gastroenteritis

Sinuzitis, Nazofaringitis, Rinitis

ČestoInfekcija

Infekcija donjih disajnih puteva, Infekcija pluća

Veoma čestoPneumonije

Neutropenijska infekcija

Bakterijemija, Infekcija pluća

Bakterijska

disajnih puteva, Bronhitis

Gastroenteritis

Herpes zoster

Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i

ČestoMijelodisplastični sindrom

Klase

sistema

organa/Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/Učestalost

Neželjena dejstva leka 3. do 4. stepena/Učestalost

polipe

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma čestoNeutropenija^

neutropenija^

Trombocitopenija^

Anemija Leukopenija

Veoma čestoNeutropenija^

neutropenija^

Trombocitopenija^

Anemija, Leukopenija

ČestoPancitopenija

Poremećaji

metabolizma

ishrane

Veoma čestoHipokalemija

ČestoHipokalemija Dehidratacija

Poremećaji nervnog sistema

Veoma čestoParestezija

ČestoPeriferna neuropatija

ČestoGlavobolja

Vaskularni poremećaji

ČestoPlućna embolija

ČestoDuboka venska tromboza^

Respiratorni,

torakalni

medijstinalni poremećaji

Veoma čestoKašalj

Često Dispneja

ČestoDispneja

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma čestoDijareja Konstipacija Bol u abdomenuMučnina

ČestoPovraćanjeBol u gornjem abdomenu

ČestoDijareja, PovraćanjeMučnina

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma čestoAbnormalni rezultati ispitivanjafunkcije jetre

ČestoAbnormalni rezultati ispitivanja funkcije jetre

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma čestoOsipSuva koža

Često Osip Pruritus

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma čestoMišićni spazmi

ČestoMijalgija Bol u mišićno-koštanom tkivu

Klase

sistema

organa/Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/Učestalost

Neželjena dejstva leka 3. do 4. stepena/Učestalost

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma čestoUmorAstenija Pireksija

ČestoUmorAstenija

◊ Neželjena dejstva prijavljena kao ozbiljna u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa NDMM koji su prošli ASCT * Odnosi se samo na ozbiljna neželjena dejstva ^Videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava a “Pneumonije” je kombinovani termin za neželjena dejstva koji uključuje sledeće preporučene termine: bronhopneumonija, lobarna pneumonija, pneumonija koju uzrokuje

Pneumocystis jirovecii

pneumonija,

pneumonija izazvana klebsielom, legionelom, mikoplazmom, pneumokokna paneumonija, streptokokna pneumonija, virusna pneumonija, poremećaj funkcije pluća, pneumonitisb “Sepsa” je kombinovani termin za neželjena dejstva koji uključuje sledeće preporučene termine: bakterijska sepsa, pneumokokna sepsa, septički šok, stafilokokna sepsac “Periferna neuropatija” je kombinovani termin za neželjena dejstva koji uključuje sledeće preporučene termine: periferna neuropatija, periferna senzorna neuropatija, polineuropatijad “Duboka venska tromboza” je kombinovani termin za neželjena dejstva koji uključuje sledeće preporučene termine: duboka venska tromboza, tromboza, venska tromboza

Sažet tabelarni prikaz za kombinovanu terapiju multiplog mijeloma

Sledeća tabela je izvedena na osnovu podataka sakupljenih tokom studija u kojima je multipli mijelom lečen kombinovanom terapijom. Podaci nisu prilagođeni za duže trajanje lečenja u grupama koje su dobijale lenalidomid do progresije bolesti u poređenju sa grupama koje su dobijale komparator u pivotalnim studijama za multipli mijelom videti odeljak „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.

Tabela 2:

Neželjena dejstva leka prijavljena u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa

multiplim mijelomom lečenih lenalidomidom u kombinaciji sa deksametazonom, ili sa melfalanom i prednizonom

Klase sistema organa/ Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/učestalost

Neželjena dejstva leka 3. i 4. stepena/učestalost

Infekcije i infestacije

Veoma čestoPneumonijaInfekcije gornjih disajnih putevaBakterijske,

infekcije uključujući oportunističke infekcijeNazofaringitisFaringitisBronhitis

ČestoSepsaSinuzitis

ČestoPneumonijaBakterijske, virusne i gljivične infekcije uključujući oportunističke infekcijeSepsaBronhitis

Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i polipe

PovremenoKarcinom bazalnih ćelijaRak skvamoznih ćelija kože^*

ČestoAkutna mijeloidna leukemijaMijelodisplastični sindromKarcinom skvamoznih ćelija kože**

PovremenoAkutna leukemija T-ćelijaKarcinom bazalnih ćelijaSindrom lize tumora

Poremećaji

krvi

limfnog sistema

Veoma čestoNeutropenija^Trombocitopenija^AnemijaHemoragijski poremećaj^ Leukopenije

ČestoFebrilna neutropenijaPancitopenija

PovremenoHemolizaAutoimuna hemolitička anemijaHemolitička anemija

Veoma čestoNeutropenija^Trombocitopenija^AnemijaLeukopenije

ČestoFebrilna neutropenija^Pancitopenija Hemolitička anemija

PovremenoHiperkoagulacijaKoagulopatija

Poremećaji imunskog sistema

PovremenoPreosetljivost^

Endokrini poremećaji

ČestoHipotireoidizam

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma čestoHipokalemijaHiperglikemijaHipokalcemijaSmanjeni apetitSmanjena telesna masa

ČestoHipomagnezijemijaHiperurikemijaDehidratacija

ČestoHipokalemijaHiperglikemijaHipokalcemijaDijabetes melitusHipofosfatemijaHiponatremijaHiperurikemijaGihtSmanjen apetit Smanjena telesna masa

Psihijatrijski poremećaji

Veoma čestoDepresijaNesanica

PovremenoGubitak libida

ČestoDepresijaNesanica

Poremećaji

nervnog

sistema

Veoma čestoPeriferne neuropatije isključujući motornu neuropatijuVrtoglavicaTremorPoremećaj čula ukusaGlavobolja

ČestoAtaksijaPoremećaj ravnoteže

ČestoCerebrovaskularni događajVrtoglavicaSinkopa

PovremenoIntrakranijalno krvarenje^Tranzitorni

Cerebralna ishemija

Poremećaji oka

Veoma čestoKatarakte Zamućen vid

ČestoSmanjena oštrina vida

ČestoKatarakta

PovremenoSlepilo

Poremećaji

centra za ravnotežu

ČestoGluvoća uključujući oslabljen sluh Tinitus

Kardiološki poremećaji

ČestoAtrijalna fibrilacijaBradikardija

PovremenoAritmijaProduženje QT intervalaAtrijalno treperenjeventrikularne ekstrasistole

ČestoInfarkt

uključujući

akutni^Atrijalna fibrilacijaKongestivna srčana insuficijencijaTahikardijaInsuficijencija srcaIshemija miokarda

Vaskularni poremećaji

Veoma čestoVenski tromboembolijski događaji, prvenstveno duboka venska tromboza i plućna embolija^

ČestoHipotenzijaHipertenzijaEkhimoza ^

Veoma čestoVenski tromboembolijski događaji, prvenstveno

tromboza i plućna embolija^

ČestoVaskulitis

PovremenoIshemijaPeriferna ishemijaTromboza intrakranijalnog venskog sinusa

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni

poremećaji

Veoma čestoDispnejaEpistaksa^

ČestoRespiratorni distresDispneja

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma čestoDijarejaKonstipacijaAbdominalni bol MučninaPovraćanjeDispepsija

ČestoGastrointestinalno

uključujući

krvarenje hemoroida, krvarenje iz peptičkog ulkusa i krvarenje desni^ Suva ustaStomatitisDisfagija

Povremeno KolitisNeutropenijski enterokolitis

ČestoDijarejaKonstipacijaAbdominalni bol MučninaPovraćanje

Hepatobilijarni poremećaji

ČestoAbnormalni rezultati testova funkcije jetre

PovremenoInsuficijencija jetre^

ČestoHolestazaAbnormalni

funkcije jetre

PovremenoInsuficijencija jetre^

Poremećaji

kože

potkožnog tkiva

Veoma čestoOsipiPruritus

ČestoUrtikarijaHiperhidrozaSuva kožaHiperpigmentacija kožeekcemEritem

PovremenoPromena boje kožeFotosenzitivna reakcija

Poremećaji

mišićno-

koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma čestoMišićni spazmiBol u kostimaBol i nelagodnost u mišićno-koštanom i vezivnom tkivu Atralgija

ČestoMišićna slabostOticanje zglobova Mijalgija

ČestoMišićna slabostBol u kostima

PovremenoOticanje zglobova

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma čestoRenalna insuficijencija uključujući akutnu insuficijenciju

ČestoHematurija^Retencija urinaUrinarna inkontinencija

PovremenoStečeni Fankonijev sindrom

PovremenoRenalna tubularna nekroza

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

ČestoErektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije

mestu

primene

Veoma čestoUmorEdem uključujući periferni edem PireksijaAstenijaSindrom

uključujući pireksiju, kašalj, mijalgiju, mišićno-koštani bol, glavobolju i drhtavicu

ČestoBol u grudimaLetargija

ČestoUmorPireksijaAstenija

Ispitivanja

ČestoPovišen C-reaktivni protein

Povrede, trovanja i proceduralnekomplikacije

ČestoPadKontuzija^

^Videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava* Rak skvamoznih ćelija kože zabeležen je u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa prethodno lečenim multiplim mijelomom koji su primali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa kontrolnom grupom.** Karcinom skvamoznih ćelija kože zabeležen je u kliničkim ispitivanjim kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom koji su primali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa kontrolnom grupom.

Sažet tabelarni prikaz neželjenih dejstava za monoterapiju

Sledeće tabele su izvedene na osnovu podataka sakupljenih tokom glavnih studija u kojima su mijelodisplastični sindromi lečeni monoterapijom.

Tabela 3:

Neželjena dejstva leka prijavljena u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa

mijelodisplastičnim sindromima lečenih lenalidomidom# Klase sistema organa/ Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/učestalost

Neželjena dejstva leka 3. i 4. stepena/učestalost

Infekcije i infestacije

Veoma čestoBakterijske,

infekcije uključujući oportunističke infekcije

Veoma čestoPneumonija

ČestoBakterijske, virusne i gljivične infekcije uključujući oportunističke infekcije

Poremećaji

krvi

limfnog sistema

Veoma čestoTrombocitopenija^Neutropenija^Leukopenije

Veoma čestoTrombocitopenija^

Neutropenija^

ČestoFebrilna neutropenija^

Endokrini poremećaji

Veoma čestoHipotireoidizam

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma čestoSmanjeni apetit

ČestoPreopterećenje gvožđemSmanjena telesna masa

ČestoHiperglikemija

Smanjen apetit

Psihijatrijski poremećaji

ČestoPromena raspoloženja

Poremećaji

nervnog

sistema

Veoma čestoVrtoglavicaGlavobolja

ČestoParestezija

Kardiološki poremećaji

ČestoAkutni infarkt miokarda^

Atrijalna fibrilacija

Insuficijencija srca

Vaskularni poremećaji

ČestoHipertenzijaHematom

ČestoVenski tromboembolijski događaji, prvenstveno

tromboza i plućna embolija^

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni

poremećaji

Veoma čestoEpistaksa^

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma čestoDijarejaAbdominalni bol uključujući gornji deo abdomenaMučninaPovraćanjeKonstipacija

ČestaSuva ustaDispepsija

ČestoDijareja

MučninaZubobolja

Hepatobilijarni poremećaji

ČestoAbnormalni rezultati testova funkcije jetre

ČestoAbnormalni

funkcije jetre

Poremećaji

kože

potkožnog tkiva

Veoma čestoOsipiSuva kožaPruritus

ČestoOsipiPruritus

Poremećaji

mišićno-

koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma čestoMišićni spazmiBol

mišićno-koštanom

uključujući bol u leđima i bol u ekstremitetimaAtralgijaMijalgija

ČestoBol u leđima

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

ČestoRenalna insuficijencija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

ČestoErektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije

mestu

primene

Veoma čestoUmorPeriferni edemSindrom

uključujući pireksiju, kašalj, faringitis, mijalgiju,

mišićno-koštani

ČestoPireksija

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

^Videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava

Neželjena dejstva prijavljena kao ozbiljna u kliničkim ispitivanjima mijelodisplastičnih sindroma

~Promene raspoloženja su prijavljene kao čest ozbiljan neželjeni događaj u studiji faze III mijelodisplastičnih sindroma; nisu prijavljene kao neželjeni događaj stepena 3 ili 4Algoritam primenjen na uključivanje u Sažetak karakteristika leka: Sva neželjena dejstva obuhvaćena algoritmom za studiju faze III su uključena u EU Sažetak karakteristika leka. Za ova neželjena dejstva, dodatno je proverena učestalost neželjenih dejstava obuhvaćenih algoritmom za studiju faze II i ako je učestalost neželjenog dejstva u studiji faze II bila veća nego u studiji faze III, neželjeno dejstvo je uključeno u Sažetak karakteristika leka prema učestalosti kojom se javilo u studiji faze II. # Algoritam primenjen kod mijelodisplastičnih sindroma:

Studija faze III za mijelodisplastični sindrom duplo slepa bezbednosna populacija, razlika između lenalidomida u dozi 5/10 mg i placeba u pogledu početne šeme doziranja koja se javila kod bar 2 ispitanika

Svi neželjeni događaji koji proizilaze iz lečenja kod ≥ 5% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom i za koje je razlika između lenalidomida i placeba bar 2%

Svi neželjeni događaji stepena 3 i 4 koji proizilaze iz lečenja kod 1% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom i za koje je razlika između lenalidomida i placeba bar 1%

Svi ozbiljni neželjeni događaji koji proizilaze iz lečenja kod 1% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom i za koje je razlika između lenalidomida i placeba bar 1%

Studija faze II mijelodisplastičnih sindroma

Svi neželjeni događaji koji proizilaze iz lečenja kod ≥ 5% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom

Svi neželjeni događaji stepena 3 ili 4 koji proizilaze iz lečenja kod 1% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom

Svi ozbiljni neželjeni događaji koji proizilaze iz lečenja kod 1% ispitanika koji su lečeni lenalidomidom.

Sažeti tabelarni prikaz neželjenih dejstava zabeleženih nakon stavljanja leka u promet

Osim prethodno navedenih neželjenih dejstava primećenih u ključnim kliničkim ispitivanjima, sledeća tabela je dobijena iz podataka prikupljenih nakon stavljanja leka u promet.

Tabela 4. Neželjena dejstva leka prijavljena u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa limfomom mantle ćelija lečenih lenalidomidom

Klase sistema organa/ Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/učestalost

Neželjena dejstva leka 3. i 4. stepena/učestalost

Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i polipe

Veoma čestoBakterijske,

infekcije uključujući oportunističke infekcije, nazofaringitis, pneumonija

ČestoSinuzitis

Veoma čestoBakterijske, virusne i gljivične infekcije uključujući oportunističke infekcije

Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i polipe

ČestoReakcija razbuktavanja tumora

Često Reakcija razbuktavanja tumora, Karcinom pločastih ćelija kože^ ◊ , Karcinom bazalnih ćelija◊

Poremećaji

krvi

limfnog sistema

Veoma često Trombocitopenija^, Neutropenija^ , Leukopenije , Anemija

Često Febrilna neutropenija

Veoma čestoTrombocitopenija^, Neutropenija^◊ , Anemija◊

Često Febrilna

neutropenija^◊

Leukopenija◊

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma čestoSmanjeni apetit, Smanjena telesna težina, Hipokalijemija

ČestoDehidracija

ČestoDehidracija◊

Hiponatrijemija,

Hipokalcijemija

Psihijatrijski poremećaji

Često Nesanica

Poremećaji

nervnog

sistema

Često Disgeuzija,

Glavobolja,

ČestoPeriferna

neuropatija,

Poremećaji

labirinta

ČestoVrtoglavica

Kardiloški poremećaji

Često Infarkt

uključujući

akutni^ ◊ , Zatajenje srca◊

Vaskularni poremćaji

ČestoHipertenzija

ČestoDuboka venska tromboza◊ , Plućna embolija^,◊ , Hipotenzija

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni

poremećaji

Veoma čestoDispneja

ČestoDispneja

Gastrointestinalni poremećaji

Vrlo čestoDijareja◊ , Mučnina ◊ , Povraćanje ◊ ,Konstipacija

ČestoBol u abdomenu◊

ČestoDijareja◊ , Bol u abdomenu◊ , Konstipacija

Poremećaji

kože

potkožnog tkiva

Vrlo čestoOsipi

uključujući

dermatitis, Pruritus

ČestoNoćna znojenja, Suva koža

ČestoOsipi

Poremećaji

mišićno-

koštanog sistema i vezivnog tkiva

Veoma čestoMišićni spazmi, Bol u leđima

ČestoAtralgija, Bol u ekstremitetima, mMišićna slabost

ČestoBol u leđima, Mišićna slabost ◊ , Artralgija, Bol u ektremitetima

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

ČestoRenalna insuficijencija

Opšti poremećaji i reakcije

mestu

primene

Veoma čestoUmor, AstenijaPeriferni edemSindrom

uključujući pireksiju, kašalj

ČestoPireksija, Astenija, Umor

Videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava ◊ Prijavljeni neželjeni događaji opisani kao ozbiljni u kliničkim ispitivanjima limfoma mantle ćelija. Algoritam primenjen kod limfoma mantle ćelija: • Kontrolisano ispitivanje limfoma mantle ćelija faze II o Svi neželjeni događaji nastali tokom lečenja, s tim da je ≥ 5% ispitanika bilo u grupi lečenoj lenalidomidom te da je razlika u udelu ispitanika između grupe koja je primala lenalidomid i placebo iznosila najmanje 2%.

Svi neželjeni događaji 3. ili 4. stepena nastali tokom leečenja u ≥ 1% ispitanika u grupi lečenoj

lenalidomidom s tim da je razlika u udelu ispitanika između grupe koja je primala lenalidomid i placebo iznosila najmanje 1,0%. o Svi ozbiljni neželjeni događaji nastali tkom lečenja u ≥ 1% ispitanika u grupi lečenoj lenalidomidom s tim da je razlika u udelu ispitanika između grupe koja je primala lenalidomid i placeba iznosila najmanje 1,0%.

• Ispitivanje limfoma mantle ćelija faze II na jednoj grupi

Svi neželjeni događaji nastali tikom lečenja u ≥ 5% ispitanika.o Svi nželjeni događaji 3. ili 4. nastali tkom lečenja, a zabeženi su kod 2 ili više ispitanika. o Svi ozbiljni neželjeni događaji nastali tokom lečenja, a zabeženi su kod 2 ili više ispitanika.

Sažeti tablični prikaz neželjenih reakcija zabeženih nakon stavljanja leka u promet

Osim prethodno navedenih neželjenih dejstava primećenih u ključnim kliničkim ispitivanjima, sledeća tabela je dobijena iz podataka prikupljenih nakon stavljanja leka u promet.

Tabela 5:

Neželjena dejstva leka nakon stavljanja leka u promet prijavljena kod pacijenata

lečenih lenalidomidom

Klase sistema organa/ Preporučeni termin

neželjena

dejstva

lekova/učestalost

Neželjena dejstva leka 3. i 4. stepena/učestalost

Infekcije i infestacije

Nije poznatoVirusne

uključujući

reaktivacije herpes zoster i hepatitis B virusa

Nije poznatoVirusne infekcije, uključujući reaktivacije

hepatitis B virusa

Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i polipe

RetkoSindrom lize tumora

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Nije poznato Stečena hemofilija

Endokrinološki poremećaji

ČestoHipertireoidizam

Respiratorni, torakalni

medijastinalni poremećaji

Nije poznatoIntersticijalni pneumonitis

Gastrointestinalni poremećaji

Nije poznato Pankreatitis Gastrointestinalna

perforacija

uključujući

perforacije

divertikula, tankog i debelog creva^

Hepatobilijarni poremećaji

Nije poznato Akutna insuficijencija jetre^Toksični hepatitis^Citolitički hepatitis^Holestatski hepatitis^Mešoviti

citolitički/holestatski

Nije poznato Akutna insuficijencija jetre^Toksični hepatitis^

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno Angioedem

Stevens-Johnson

Toksična epidermalna nekroliza^

Nije poznatoLeukocitoklastični vaskulitisReakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima

^videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava

Opis odabranih neželjenih dejstava

Lenalidomid je strukturno sličan talidomidu. Talidomid je poznat kao teratogena supstanca za čoveka, koja izaziva ozbiljne, životno ugrožavajuće urođene anomalije. Lenalidomid je kod majmuna doveo do malformacija sličnih onima opisanih kod primene talidomida videti odeljke „Plodnost, trudnoća i dojenje” i „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka. Ukoliko se lenalidomid uzima tokom trudnoće, teratogeni efekat kod ljudi je očekivan.

Neutropenija i trombocitopenija

Novodijagnostikovani multipli mijelom: pacijenti koji su prošli ASCT lečeni terapijom održavanja lenalidomidom

Terapija održavanja lenalidomidom nakon ASCT je udružena sa većom učestalošću neutropenije stepena 4 u poređenju sa terapijom održavanja placebom 32,1% naspram 26,7% [16,1% naspram 1,8% nakon početka terapije održavanja] u studiji CALGB 100104 i 16,4% naspram 0,7% u studiji IFM 2005-02. Neutropenija kao štetan neželjeni događaj nastao tokom terapije, dovela je do prekida terapije lenalidomidom kod 2,2% pacijenata u studiji CALGB 100104 i kod 2,4% pacijenata u studiji IFM 2005-02. Febrilna neutropenija stepena 4 je prijavljena sa sličnom učestalošću u grupi koja je primala terapiju održavanja lenalidomidom u poređenju sa grupama koje su bile na terapiji održavanja placebom u obe studije 0,4% naspram 0,5% [0,4% naspram 0,5% nakon početka terapije održavanja] u studiji CALGB 100104 i 0,3% naspram 0% u studiji IFM 2005-02.

Terapija održavanja lenalidomidom nakon ASCT je udružena sa većom učestalošću trombocitopenije stepena 3 i 4 u poređenju sa terapijom održavanja placebom 37,5% naspram 30,3% [17,9% naspram 4,1% nakon početka terapije održavanja] u studiji CALGB 100104 i 13,0% naspram 2,9% u studiji IFM 2005-02.

Novodijagnostifikovani multipli mijelomom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona

Kombinacija lenalidomida sa niskom dozom deksametazona kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom udružena je sa manjom učestalošću neutropenije stepena 4 8,5% za Rd i Rd18, u poređenju sa MPT15%. Febrilna neutropenija stepena 4 opažena je retko 0,6% za Rd i Rd18 u poređenju sa 0,7% za MPT.

Kombinacija lenalidomida sa niskom dozom deksametazona kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom udružena je sa manjom učestalošću trombocitopenije stepena 3 i 4 8,1% za Rd i Rd18 u poređenju za MPT11%.

Novodijagnostifikovani multipli mijelomom: pacijenti koji ne ispunjavaju uslove za transplantaciju, lečeni lenalidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom

Kombinacija lenalidomida sa melfalanom i prednizonom kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom udružena je sa većom učestalošću neutropenije stepena 4 34,1% za MPR+R/MPR+p u poređenju za MPp+p 7,8%. Opažena je veća učestalost febrilne neutropenije stepena 4 1,7% za MPR+R/MPR+p u poređenju sa 0,0% za MPp+p.

Kombinacija lenalidomida sa melfalanom i prednizonom kod pacijenata sa novodijagnostifikovanim multiplim mijelomom povezana je sa većom učestalošću trombocitopenije stepena 3 i stepena 4 40,4% kod pacijenata lečenih kombinacijom MPR+R/MPR+p u poređenju sa MPp+p13,7%.

Multipli mijelom: pacijenti sa najmanje jednom prethodnom terapijom

Kombinacija lenalidomida sa deksametazonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom je udružena sa višom incidencom neutropenije stepena 4 5,1 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 0,6 % kod pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon. Epizode febrilne neutropenije stepena 4 su primećene retko 0,6 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 0,0 % kod pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon.

Kombinacija lenalidomida sa deksametazonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom je udružena sa višom incidencom trombocitopenije stepena 3 i stepena 4 9,9 % odnosno 1,4 % kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa 2,3 % odnosno 0,0 % kod pacijenata koji su dobijali placebo/deksametazon.

Pacijenti sa mijelodisplastičnim sindromima

Kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromima, lenalidomid je udružen sa višom incidencom neutropenije stepena 3 i 4 74,6% kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid u poređenju sa 14,9% pacijenata koji su dobijali placebo u studiji faze III. Epizode febrilne neutropenije stepena 3 i 4 su primećene kod 2,2% pacijenata lečenih lenalidomidom u poređenju sa 0,0% pacijenata koji su primali placebo. Lenalidomid je udružen sa višom incidencom trombocitopenije stepena 3 ili stepena 4 37% kod pacijenata lečenih lenalidomidom u poređenju sa 1,5% kod pacijenata koji su primali placebo u studiji faze III.

Pacijenti sa limfomom mantle ćelija

Lečenje lenalidomidom kod pacijenata sa limfomom mantle ćelija povezano je s višom incidencom

neutropenije stepena 3 ili 4 43,7% kod pacijenata lečenih lenalidomidom u poređenju ss 33,7% pacijenata koji su dobijali placebo u studiji faze II. Epizode febrilne neutropenije stepena 3 ili 4 primećene su kod 6,0% pacijenata lečenih lenalidomidom u poređenju sa 2,4% pacijenata koji su primali placebo.

Venska tromboembolija

Povećan rizik od duboke venske tromboze i plućne embolije je povezan sa upotrebom lenalidomida u kombinaciji sa deksametazonom kod pacijenata sa multiplim mijelomom, a u manjem obimu kod pacijenata lečenih lenalidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom ili kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromima i limfomom mantle ćelija lečenih lenalidomidom kao monoterapijom videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”. Istovremena primena eritropoetskih lekova ili prethodna istorija duboke venske tromboze, takođe može povećati rizik od tromboze kod tih pacijenata.

Infarkt miokarda

Kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid je prijavljen infarkt miokarda, naročito kod onih sa poznatim faktorima rizika.

Hemoragijski poremećaji

Hemoragijski poremećaji su navedeni u okviru nekoliko klasa sistema organa: poremećaji krvi i limfnog sistema; poremećaji nervnog sistema intrakranijalno krvarenje; respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji epistaksa; gastrointestinalni poremećaji krvarenje desni, krvarenje hemoroida, rektalno krvarenje; poremećaji bubrega i urinarnog sistema hematurija; povrede, trovanja i proceduralne komplikacije kontuzija i vaskularni poremećaji ekhimoze.

Alergijske reakcije

Prijavljeni su slučajevi alergijskih reakcija/reakcija preosetljivosti. U literaturi je prijavljena mogućnost pojave ukrštene reakcije između lenalidomida i talidomida.

Ozbiljne reakcije na koži

Prijavljene su ozbiljne reakcije na koži, uključujući SJS, TEN i DRESS tokom primene lenalidomida. Pacijenti sa istorijom ozbiljnog osipa udruženog sa primenom talidomida ne smeju primati lenalidomid videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.

Drugi primarni maligniteti

kliničkim ispitivanjima kod prethodno lečenih pacijenata sa mijelomom koji su dobijali lenalidomid/deksametazon u poređenju sa kontrolnim grupama, uglavnom obuhvataju karcinom bazalnih ćelija ili karcinom skvamoznih ćelija kože.

Akutna mijeloidna leukemija AML

Multipli mijelom

Primećeni su slučajevi AML u kliničkim ispitivanjima novodijagnostifikovanog multiplog mijeloma kod pacijenata koji su dobijali lenalidomid u kombinaciji sa melfalanom ili odmah nakon velike doze melfalana i ASCT videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”. Ovaj porast nije primećen u kliničkim ispitivanjima novodijagnostifikovanog multiplog mijeloma kod pacijenata koji su primali lenalidomid u kombinaciji sa niskom dozom deksametazona, u poređenju sa talidomidom u kombinaciji sa melfalanom i prednizonom.

Mijelodisplastični sindromi

Polazne promenljive koje uključuju kompleksnu citogenetiku i TP53 mutaciju su povezane sa progresijom bolesti u AML kod pacijenata zavisnih od transfuzija i koji imaju deleciju 5q videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”. Procenjeni dvogodišnji kumulativni rizik od progresije bolesti u AML iznosio je 13,8% kod pacijenata sa izolovanom delecijom 5q u poređenju sa

17,3% kod pacijenata sa delecijom 5q i jednom dodatnom citogenetskom anomalijom, i 38,6% kod pacijenata sa kompleksnim kariotipom. U naknadnoj analizi kliničkog ispitivanja lenalomida kod pacijenata koji su imali mijelodisplastični sindrom procenjena dvogodišnja stopa progresije u AML je bila 27,5% kod pacijenata sa pozitivnim IHC-p53 i 3,6% kod pacijenata sa negativnim IHC-p53 p=0,0038. Kod pacijenata sa pozitivnim nalazom IHC-p53, niža stopa progresije bolesti u AML je primećena kod pacijenata kod kojih je postignut odgovor u odnosu na nezavisnost od transfuzije 11,1% nego kod onih kod kojih nije bilo odgovora 34,8%.

Poremećaji funkcije jetre

Nakon stavljanja leka u promet prijavljena su sledeća neželjena dejstva učestalost nepoznata: akutna insuficijencija jetre i holestaza oba sa mogućim smrtnim ishodom, toksični hepatitis, citolitički hepatitis, mešoviti citolitički/holestatski hepatitis.

Primećeni su retki slučajevi rabdomiolize, neki od njih kod primene lenalidomida sa statinima.

Poremećaji funkcije štitaste žlijezde

Prijavljeni su slučajevi hipotireoidizma i slučajevi hipertireoidizma videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” Poremećaji funkcije štitaste žlezde.

Reakcija razbuktavanja tumora i sindrom lize tumora

ispitivanju MCL-002, reakcija razbuktavanja tumora nastala je u približno 10% pacijenata lečenih lenalidomidom u poređenju sa 0% pacijenata koji su primali placebo. Većina događaja nastala je u 1. ciklusu, svi su procenjeni kao događaji povezani sa lečenjem, a većina ih je bila 1. ili 2. stepena. Rizik od reakcije razbuktavanja tumora može postojati kod pacijenata sa visokim međunarodnim prognostičkim indeksom za limfom mantle ćelija MIPI u trenutku postavljanja dijagnoze ili s velikom tumorskom masom najmanje jedna lezija s ≥ 7 cm najdubljeg dijametra na početku. U ispitivanju MCL-002, sindrom lize tumora zabežen je kod po jednog pacijenta iz obe lečene grupe. U dodatnom ispitivanju MCL-001, reakciju razbuktavanja tumora imalo je približno 10% ispitanika; svi zabeleženi slučajevi bili 36 su 1. ili 2. stepena težine i za sve je procenjeno da su povezani s lečenjem. Većina događaja dogodila se u 1. ciklusu lečenja. U ispitivanju MCL-001 nisu zabeleženi slučajevi sindroma lize tumora videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.

Gastrointestinalni poremećaji

Tokom terapije lenalidomidom prijavljene su gastrointestinalne perforacije. Gastrointestinalne perforacije mogu dovesti to septičnih komplikacija i mogu biti povezane sa smrtnim ishodom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:

Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijafax: +381 011 39 51 131website:

www.alims.gov.rs

[email protected]

Predoziranje

Ne postoji specifično iskustvo u zbrinjavanju pacijenata kod kojih je došlo do predoziranja lenalidomidom, mada su u studijama raspona doza neki pacijenti bili izloženi dozama do 150 mg, a u studijama pojedinačne doze neki pacijenti su bili izloženi dozama do 400 mg. Glavni toksični efekti koji su limitirali dozu lenalidomida bili su uglavnom hematološki. U slučaju predoziranja savetuju se suportivne mere.

FARMACEUTSKI PODACILista pomoćnih supstanci

Sadržaj kapsule, tvrde:

LaktozaCeluloza, Mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijumMagnezijum-stearat

Sastav kapsule, tvrde:

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg Boja

Brilliant blue

Eritrozin E127Boja

GvožđeIII-oksid, crveni E172GvožđeIII-oksid, žuti E172Titan-dioksid E171Želatin

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 5 mgBoja

Brilliant blue

Sunset yellow

GvožđeIII-oksid, crni E172GvožđeIII-oksid, crveni E172GvožđeIII-oksid, žuti E172Titan-dioksid E171Želatin

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg Boja

Brilliant blue

Tartrazin E102Boja

Sunset yellow

Titan-dioksid E171Želatin

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 15 mg Boja

Brilliant blue

Tartrazin E102

GvožđeIII-oksid, crni E172GvožđeIII-oksid, crveni E172GvožđeIII-oksid, žuti E172Titan-dioksid E171Želatin

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 25 mg Titan-dioksid E171Želatin

Mastilo za štampu:

Šelak E904

Propilenglikol E1520

Amonijak, rastvor koncentrovani E527GvožđeIII-oksid, crni E172Kalijum-hidroksid E525

Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

Rok upotrebe

Rok upotrebe 2 godine.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje je PVC/ACLAR/aluminijumski blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 2,5 mg/5 mg Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister 7 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.

Lenalidomide Alvogen, kapsula, tvrda, 10 mg/15 mg/25 mg Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera ukupno 21 kapsula, tvrda i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Kapsule se ne smeju otvarati ni lomiti. Ukoliko prašak iz kapsule dođe u kontakt sa kožom, kožu treba odmah temeljno oprati vodom i sapunom. Ako lenalidomid dođe u kontakt sa sluznicama, treba ih temeljno isprati vodom.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.