Informacije prikazane na našem sajtu su tehnički obrađene i optimizovane za prikaz uputstva za Humira® na internetu. Uz pregled dostupnog uputstva na našem sajtu (koje može sadržati i eventualne greške) predlažemo da takođe pročitate kompletno originalno upustvo za Humira® kojem možete pristupiti klikom na link.
UPUTSTVO ZA LEK
Humira
80 mg/0,8 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
adalimumab
Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas.
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
ovom uputstvu pročitaćete:
Šta je lek Humira i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Humira
Kako se primenjuje lek Humira
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Humira
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Ubrizgavanje leka Humira
Lek Humira sadrži aktivnu supstancu adalimumab.
Lek Humira je namenjen za lečenje:
reumatoidnog artritisa
plak psorijaze
gnojnog zapaljenja znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
ulceroznog kolitisa
neinfektivnog uveitisa
Aktivna supstanca leka Humira, adalimumab, je humano monoklonsko antitelo. Monoklonska antitela su proteini koji se vezuju za specifične ciljne molekule.
Ciljni molekul za adalimumab je protein koji se naziva faktor nekroze tumora alfa TNFα, koji učestvuje u radu imunskog odbrambenog sistema i u povišenim nivoima je prisutan u prethodno navedenim zapaljenjskim bolestima. Vezivanjem za TNFα, lek Humira smanjuje stepen zapaljenjskog procesa u ovim bolestima.
Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je zapaljenjsko oboljenje zglobova.
Lek Humira se koristi za lečenje umerenog do teškog oblika reumatoidnog artritisa kod odraslih. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira.
Lek Humira se može koristiti i za lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa bez prethodne primene metotreksata.
Pokazano je da lek Humira usporava oštećenje zglobova izazvano bolešću i da poboljšava njihovu pokretljivost.
Vaš lekar će odlučiti da li će se lek Humira primeniti sa metotreksatom ili bez njega.
Plak psorijaza
Plak psorijaza je bolest kože koja uzrokuje crvene, perutave, krastave mrlje na koži prekrivene srebrnastim ljuspicama. Plak psorijaza može zahvatiti i nokte, uzrokujući njihovo mrvljenje, zadebljanje i odizanje od ležišta nokta, što može biti bolno.
Lek Humira se koristi za lečenje umerene do teške hronične plak psorijaze kod odraslih.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda koje se ponekad naziva inverznim aknama je hronična i često bolna zapaljenjska bolest kože. Simptomi mogu uključivati nodule kvržice koje su bolne na dodir i apscese čireve iz kojih može isticati gnoj. Najčešće zahvata specifične delove kože, poput područja ispod dojki i pazuha, zatim područja na unutrašnjem delu butina, preponama i zadnjici. Na zahvaćenim mestima mogu nastati i ožiljci.
Lek Humira se koristi za lečenje:
umerenog do teškog oblika gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod odraslih i
umerenog do teškog oblika gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina.
Lek Humira može smanjiti broj nodula i apscesa koje imate i ublažiti bol koji često prati ovu bolest. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko na njih ne reagujete dovoljno dobro, biće Vam propisan lek Humira.
-ova bolest
-ova bolest je zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta.
Lek Humira se koristi za lečenje:
umerenog do teškog oblika
-ove bolesti kod odraslih i
umerenog do teškog oblika
-ove bolesti kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina.
Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko na njih ne reagujete dovoljno dobro, biće Vam propisan lek Humira.
Ulcerozni kolitis
Ulcerozni kolitis je zapaljenjsko oboljenje debelog creva.
Lek Humira se koristi za lečenje umerenog do teškog oblika ulceroznog kolitisa kod odraslih. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko na njih ne reagujete dovoljno dobro, biće Vam propisan lek Humira.
Neinfektivni uveitis
Neinfektivni uveitis je zapaljenjsko oboljenje koje zahvata određene delove oka.
Lek Humira se koristi za lečenje:
odraslih sa neinfektivnim uveitisom kod kojeg zapaljenje zahvata zadnji deo oka
dece uzrasta od 2 godine i starije sa hroničnim neinfektivnim uveitisom kod kojeg zapaljenje zahvata prednji deo oka
To zapaljenje može dovesti do slabljenja vida i/ili prisutnosti plutajućih čestica u oku crne tačkice ili tanke linije koje se kreću u vidnom polju. Lek Humira deluje tako što smanjuje ovo zapaljenje. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko na njih ne reagujete dovoljno dobro, biće Vam propisan lek Humira.
Lek Humira ne smete primati:
Ukoliko ste alergični na adalimumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.
Ukoliko bolujete od aktivne tuberkuloze ili drugih teških infekcija vidite “Upozorenja i mere oprezaˮ. Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate simptome infekcije, npr. visoku telesnu temperaturu, pojavu rana, osećaj zamaranja, probleme sa zubima.
Ukoliko imate umerenu ili tešku srčanu slabost. Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate ili ste ranije imali ozbiljne srčane smetnje vidite “Upozorenja i mere oprezaˮ.
Upozorenja i mere opreza
Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre početka primene leka Humira.
Alergijske reakcije
Ukoliko osetite simptome alergijske reakcije kao što su stezanje u grudima, otežano disanje praćeno zviždanjem, vrtoglavicu, oticanje ili osip, ne smete više upotrebljavati lek Humira i odmah se javite Vašem lekaru, pošto, u retkim slučajevima, ove reakcije mogu biti životno ugrožavajuće.
Ukoliko imate infekciju, uključujući dugotrajnu ili lokalizovanu infekciju na primer, ulkus na nozi, konsultujte Vašeg lekara pre nego što počnete lečenje lekom Humira. Ukoliko niste sigurni da li imate infekciju, obratite se Vašem lekaru.
Možete dobiti infekcije mnogo lakše dok ste na terapiji lekom Humira. Ovaj rizik može biti povećan ako Vam je smanjena plućna funkcija. Ove infekcije mogu biti teške i uključivati:
infekcije izazvane virusima, gljivicama, parazitima ili bakterijama
ozbiljnu infekciju krvi sepsu
retkim slučajevima, ove infekcije mogu ugroziti život. Važno je da kažete lekaru ukoliko dobijete simptome kao što su visoka telesna temperatura, pojava rana, osećaj zamora ili problemi sa zubima. Lekar Vam može preporučiti privremeni prekid terapije lekom Humira.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko boravite ili putujete u oblasti gde su prisutne endemske gljivične infekcije, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza.
Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste imali povratne infekcije ili druga stanja koja povećavaju rizik od nastanka infekcija.
Ukoliko ste stariji od 65 godina, postoji veća mogućnost da dobijete infekciju dok ste na terapiji lekom Humira. Vi i Vaš lekar treba da obratite posebnu pažnju na znakove infekcije dok primate lek Humira. Veoma je važno da obavestite svog lekara ukoliko primetite simptome infekcije kao što su visoka telesna temperatura, pojava rana, osećaj zamora ili problemi sa zubima.
Vrlo je važno da kažete Vašem lekaru ako ste ranije bolovali od tuberkuloze, odnosno ako ste bili u bliskom kontaktu s nekim ko je od bolovao od tuberkuloze. Ako imate aktivnu tuberkulozu, nemojte primenjivati lek Humira.
obzirom na to da su prijavljeni slučajevi tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira, Vaš lekar će proveriti da li kod Vas ima simptoma i znakova tuberkuloze pre nego što započnete lečenje lekom Humira. To uključuje potpunu medicinsku procenu, uključujući uzimanje istorije bolesti i sprovođenje odgovarajućih testova za otkrivanje bolesti npr. rentgenski pregled grudnog koša i tuberkulinski test. Sprovođenje, kao i rezultati ovih testova treba da budu zabeleženi na Vašoj
Kartici upozorenja za pacijente
Tuberkuloza se može razviti tokom terapije lekom Humira čak iako ste primili terapiju za prevenciju tuberkuloze.
Ukoliko se simptomi tuberkuloze npr. uporan kašalj, gubitak telesne mase, bezvoljnost, blago povišena telesna temperatura ili neke druge infekcije pojave tokom ili nakon lečenja, odmah obavestite svog lekara.
Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste nosilac hepatitis B virusa HBV, ukoliko imate aktivni hepatitis B
ili mislite da biste se mogli zaraziti virusom hepatitisa B.
Vaš lekar će proveriti da li imate hepatitis B virus. Kod nosilaca virusa, lek Humira može uzrokovati reaktivaciju virusa hepatitisa B.
retkim slučajevima, naročito ako uzimate druge lekove koji suprimiraju Vaš imunski sistem, reaktivacija hepatitis B virusa može Vam ugroziti život.
Hirurške intervencije ili intervencije na zubima
Ukoliko je potrebno da se podvrgnete hirurškoj intervenciji ili intervenciji na zubima potrebno je da informišete Vašeg lekara o tome da uzimate lek Humira. Lekar Vam može preporučiti privremeni prekid terapije lekom Humira.
Demijelinizirajuće bolesti
Ukoliko bolujete ili obolite od demijelinizirajuće bolesti bolesti koja zahvata zaštitni sloj koji obavija nerve, kao što je multipla skleroza, Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite ili da nastavite da primate lek Humira. Odmah recite svom lekaru ako se kod Vas pojave simptomi kao što su promene vida, slabost u rukama ili nogama, ili utrnulost ili trnci u bilo kojem delu tela.
Neke vakcine ne smeju da se primaju dok ste na terapiji lekom Humira, jer mogu uzrokovati infekcije.
Potrebno je da se posavetujete sa Vašim lekarom pre nego što primite bilo koju vakcinu.
Preporučuje se da, ukoliko je moguće, deca prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.
Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije tokom približno 5 meseci nakon što ste primili poslednju dozu leka Humira tokom trudnoće. Veoma je važno da informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće, kako bi doneli odluku kada Vaše dete sme da primi bilo koju vakcinu.
Srčana slabost
Ukoliko bolujete od blage srčane slabosti i lečite se lekom Humira, lekar će morati pažljivo da prati stanje srčane slabosti. Važno je da kažete Vašem lekaru ukoliko ste imali ili imate teške srčane probleme. Ukoliko se pojave ili se pogoršaju simptomi srčane slabosti npr. gubitak daha, oticanje stopala morate se odmah obratiti Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite lek Humira.
Visoka telesna temperatura, nastanak modrica, krvarenje ili bledilo
Kod nekih pacijenata organizam može smanjeno stvarati krvne ćelije koje omogućavaju telu da se bori protiv infekcija, kao i krvne ćelije koje pomažu u zaustavljanju krvarenja. Vaš lekar će možda
odlučiti da prekine lečenje. Ukoliko dobijete visoku telesnu temperaturu koja ne prolazi, lako Vam se stvaraju modrice ili krvarite veoma lako, ukoliko ste veoma bledi, obratite se odmah lekaru.
Zabeleženi su veoma retki slučajevi određenih vrsta malignih bolesti kod dece i odraslih pacijenata koji su primali lek Humira ili druge blokatore TNF-a.
Ljudi sa ozbiljnijim oblikom reumatoidnog artritisa koji dugo vremena boluju od te bolesti, mogu imati rizik veći od prosečnog da dobiju limfom maligna bolest koja zahvata limfni sistem, i leukemiju rak koji zahvata krv i koštanu srž.
Ako primate lek Humira možete imati povećan rizik od dobijanja limfoma, leukemije ili drugih vrsta malignih bolesti. Retko se kod pacijenata koji su upotrebljavali lek Humira uočavao specifičan i težak oblik limfoma. Neki od ovih pacijenata su, takođe, upotrebljavali i azatioprin ili 6-merkaptopurin.
Recite svom lekaru ukoliko uzimate azatioprin ili 6-merkaptopurin istovremeno sa lekom Humira.
Kod pacijenata koji primaju lek Humira, primećeni su slučajevi nemelanomskog kancerakože.
Obavestite svog lekara ukoliko se za vreme ili nakon terapije pojave nove lezije na koži ili dođe do promena postojećih lezija.
Osim limfoma, prijavljeni su slučajevi drugih malignih bolesti, kod pacijenata sa specifičnom bolešću pluća koja se zove hronična opstruktivna bolest pluća HOBP, lečenih drugim blokatorom TNF-a. Ukoliko bolujete od HOBP ili ste težak pušač, posavetujte se sa Vašim lekarom da li je lečenje blokatorom TNF-a odgovarajuće za Vas.
Autoimunska bolest
retkim slučajevima, terapija lekom Humira može dovesti do pojave sindroma sličnog lupusu. Obratite se Vašem lekaru ukoliko se kod Vas pojave simptomi kao što su dugotrajan osip nepoznatog porekla, povišena telesna temperatura, bol u zglobovima ili umor.
Deca i adolescenti
Vakcinacije: ukoliko je moguće, deca bi trebalo da prime sve potrebne redovne vakcine, pre nego što počnu sa primenom leka Humira.
Drugi lekovi i lek Humira
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Zbog povećanog rizika od pojave ozbiljne infekcije, lek Humira se ne sme primenjivati sa lekovima koji sadrže aktivne supstance:
Lek Humira se može istovremeno primenjivati sa:
metotreksatom
određenim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti npr. sulfasalazin, hidroksihlorohin, leflunomid, injekcije preparata zlata
steroidima ili lekovima protiv bolova, uključujući i nesteroidne antiinflamatorne lekove NSAILlekove protiv zapaljenja.
Ukoliko imate pitanja, obratite se Vašem lekaru.
Trudnoća i dojenje
Trebalo bi da razmotrite korišćenje odgovarajuće kontracepcije kako biste sprečili trudnoću kao i da nastavite njenu primenu još najmanje 5 meseci nakon poslednje primljene doze leka Humira.
Ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru za savet o primeni ovog leka
Lek Humira se tokom trudnoće sme primenjivati samo ako je to neophodno.
ispitivanju sprovedenom kod trudnica nije utvrđen povećan rizik od urođenih mana kada su majke primale lek Humira tokom trudnoće u odnosu na majke sa istom bolešću koje nisu primale lek Humira
Lek Humira se može primenjivati tokom dojenja
Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije.
Važno je da pre bilo koje vakcinacije deteta informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće za više informacija videti deo o vakcinaciji u delu „Upozorenja i mere opreza“.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Humira može blago uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje sa vidom se mogu javiti tokom primene leka Humira.
Uvek primenjujte lek Humira onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, potrebno je da proverite način primene sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Preporučene doze leka Humira za svaku od odobrenih indikacija se nalaze u dole navedenoj tabeli. Ukoliko Vam je potrebna drugačija doza, Vaš lekar Vam može propisati drugu jačinu leka Humira.
Reumatoidni artritisUzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
40 mg svake druge nedelje
Kod reumatoidnog artritisa, primena
metotreksata
nastavlja za vreme uzimanja leka Humira. Ako Vaš lekar proceni da je metotreksat neprikladan,
primenjivati samo lek Humira.
Ako imate reumatoidni artritis i ne dobijate metotreksat zajedno sa lekom Humira, Vaš lekar može odlučiti da primate 40 mg leka Humira svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Plak psorijazaUzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
Prva doza od 80 mg jedna injekcija od 80 mg, nakon čega sledi 40 mg svake druge nedelje, počevši nedelju dana nakon prve doze.
odgovor na terapiju, Vaš lekar Vam može povećati doziranjena 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
Uzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
dve injekcije od 80 mg u jednom danu ili jedna injekcija od 80 mg na dan tokom dva uzastopna dana, nakon koje dve nedelje kasnije sledi doza od 80 mg jedna injekcija od 80 mg. Nakon sledeće dve nedelje lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje, kako je propisao Vaš lekar.
Preporučuje se da zahvaćena područja svakodnevno ispirate antiseptičnim rastvorom.
Adolescenti uzrasta od 12 do 17 godina, telesne mase 30 kg ili više
jedna injekcija od 80 mg, nakon koje sledi 40 mg svake druge nedelje počevši nedelju dana kasnije.
odgovor na terapiju
Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, Vaš lekar Vam može povećati doziranje na 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Preporučuje se da zahvaćena područja svakodnevno ispirate antiseptičnim rastvorom.
-ova bolest
Uzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
Deca, adolescenti i odrasli uzrasta od 6 godina i stariji,telesne mase 40 kg ili više
Prva doza od 80 mg jedna injekcija od 80 mg, nakon koje dve nedelje kasnije sledi 40 mg.
Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar može propisati prvu dozu od 160 mg dve injekcije od 80 mg u jednom danu ili jedna injekcija od 80 mg na dan tokom dva uzastopna dana, nakon koje dve nedelje kasnije sledi 80 mg jedna injekcija od 80 mg.
Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje.
Vaš lekar Vam može povećati doziranje na 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Deca ili adolescenti uzrasta od od 6 do 17 godina, telesne mase manje od 40 kg
Prva doza je 40 mg, nakon čega dve nedelje kasnije sledi 20 mg.
Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar može propisati početnu dozu od 80 mg jedna injekcija od 80 mg, nakon koje dve nedelje kasnije sledi 40 mg.
Nakon toga, uobičajena doza je 20 mg svake druge nedelje.
Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 20 mg svake nedelje.
Ulcerozni kolitisUzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
Prva doza je 160 mg dve injekcije od 80 mg u jednom danu ili jedna injekcija od 80 mg tokom dva uzastopna dana, nakon koje dve nedelje kasnije sledi 80 mg jedna injekcija od 80 mg.
Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje.
Vaš lekar Vam može povećati doziranje na 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Neinfektivni uveitisUzrast ili telesna masa
Koliku dozu i koliko često primeniti lek?
Napomene
Prva doza je 80 mg jedna injekcija od 80 mg, nakon čega sledi 40
mg svake druge
nedelje, počevši nedelju dana nakon prve doze.
Uz lek Humira može se nastaviti sa primenom kortikosteroida ili drugih lekova koji utiču na imunski sistem. Lek Humira se može primenjivati i sam.
Deca i adolescenti uzrasta od 2 godine i stariji, telesne mase manje od 30 kg
20 mg svake druge nedelje
Vaš lekar Vam može propisati inicijalnu dozu od 40 mg nedelju dana pre početka primene doze održavanja od 20 mg
Preporučuje se da se lek Humira koristi
kombinaciji
metotreksatom.
Deca i adolescenti uzrasta od 2 godine i stariji, telesne mase 30 kg ili više
40 mg svake druge nedelje
Vaš lekar Vam može propisati inicijalnu dozu od 80 mg nedelju dana pre početka primene doze održavanja od 40 mg
Preporučuje se da se lek Humira koristi
kombinaciji
metotreksatom.
Način primene
Lek Humira se primenjuje injekcijom pod kožu supkutana injekcija.
Detaljne instrukcije o načinu primene leka Humira su opisane u odeljku 7. “Ubrizgavanje leka Humiraˮ.
Ako ste primili više leka Humira nego što treba
Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Humira nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Uvek ponesite kartonsku kutiju leka spoljašnje pakovanje leka, čak i ako je prazna.
Ako ste zaboravili da primite lek Humira
Ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu!
Ako ste zaboravili da date sebi injekciju leka Humira, primenite sledeću dozu leka Humira čim se setite. Narednu dozu primenite prema ranijem planu doziranja.
Ako naglo prestanete da primate lek Humira
Vaš lekar će odlučiti o prekidu terapije lekom Humira. Simptomi bolesti se mogu vratiti usled naglog prekida terapije.
Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi primene leka Humira, obratite se Vašem lekaru i farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Većina neželjenih dejstava su blaga do umerena. Međutim, neka mogu biti teška i zahtevati lečenje. Neželjena dejstva se mogu javiti i do 4 meseca nakon primene poslednje doze leka Humira.
Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite:
težak osip, koprivnjaču ili druge znake alergijske reakcije
oticanje lica, šaka i stopala
otežano disanje, gutanje
nedostatak daha pri fizičkom naporu ili pri ležanju ili oticanje stopala
Obavestite Vašeg lekara što pre je moguće ukoliko primetite bilo šta od navedenog u nastavku:
znake infekcije kao što su povišena telesna temperatura, mučnina, pojava rana, problemi sa zubima, peckanje pri mokrenju
osećaj slabosti ili zamaranja
osećaj mravinjanja
osećaj utrnulosti
poremećaj vida praćen dvostrukim slikama
slabost u rukama ili nogama
oteklinu ili ranu koja ne zarasta
znake i simptome koji ukazuju na poremećaj krvi kao što su uporna povišena telesna temperatura, pojava modrica, krvarenje, bledilo
Prethodno opisani simptomi mogu biti znaci neželjenih dejstava navedenih u nastavku, koja su zapažena pri primeni leka Humira.
Veoma česta neželjena dejstva
mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:
reakcije na mestu primene injekcije uključujući bol, oticanje, crvenilo ili svrab
infekcije respiratornog trakta uključujući prehladu, curenje iz nosa, infekcije sinusa, zapaljenjepluća
bol u stomaku
mučnina i povraćanje
osip na koži
bol u mišićima i kostima
Česta neželjena dejstva
mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:
ozbiljne infekcije uključujući trovanje krvi i grip
crevne infekcije uključujući gastroenteritis
kožne infekcije uključujući celulitis i herpes zoster
infekcije uha
infekcije usne duplje uključujući infekcije zuba i upalu grla
infekcije reproduktivnog sistema
infekcije mokraćnih puteva
gljivične infekcije
infekcije zglobova
benigni tumori
alergijske reakcije uključujući sezonske alergije
dehidratacija
promene raspoloženja uključujući depresiju
osećaj strepnje
problemi sa spavanjem
poremećaji čula, kao što su trnjenje, probadanje ili utrnulost
pritisak na koren nerva uključujući bol u donjem delu leđa i nozi
poremećaji vida
zapaljenje oka
zapaljenje očnog kapka i oticanje oka
vertigo osećaj nesvestice ili vrtoglavice
osećaj ubrzanog lupanja srca
visok krvni pritisak
hematom kolekcija krvi van krvnih sudova
gastrointestinalno krvarenje
poremećaj varenja loše varenje, nadutost, gorušica
bolest kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak
sindrom uključujući suvoću očiju i usta
osip sa svrabom
pojava modrica
zapaljenje kože kao što je ekcem
lomljenje noktiju na rukama i nogama
pojačano znojenje
pojava ili pogoršanje psorijaze
grčevi mišića
pojava krvi u mokraći
problemi sa bubrezima
bol u grudima
edem oticanje
povišena telesna temperatura
smanjenje broja krvnih pločica što povećava rizik od pojave krvarenja i modrica
otežano zarastanje rana
Povremena neželjena dejstva
mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek:
oportunističke infekcije uključujući tuberkulozu i druge infekcije koje se javljaju kada je smanjena otpornost organizma
neurološke infekcije uključujući virusni meningitis
infekcije oka
bakterijske infekcije
divertikulitis zapaljenje i infekcija debelog creva
rak koji zahvata limfni sistem
melanom rak kože
poremećaj imunskog sistema koji može da zahvati pluća, kožu i limfne čvorove najčešće se javlja kao sarkoidoza
vaskulitis zapaljenje krvnih sudova
neuropatija poremećaj nerava
gubitak sluha, zujanje u ušima
osećaj da srce nepravilno lupa preskače
problemi sa srcem koji dovode do gubitka daha ili oticanja nožnih članaka
blokada glavnih arterija, zapaljenje ili pojava ugrušaka u venama; blokada krvnog suda
bolest pluća koja dovodi do gubitka daha uključujući zapaljenje
plućna embolija blokada arterije u plućima
pleuralni izliv abnormalno nakupljanje tečnosti u pleuralnom prostoru
zapaljenje gušterače koje dovodi do pojave jakog bola u stomaku i leđima
otežano gutanje
oticanje lica
zapaljenje žučne kese, kamenčići u žučnoj kesi
masni depoziti u jetri
noćno znojenje
razgradnja mišića
sistemski eritemski lupus uključujući zapaljenje kože, srca, pluća, zglobova i drugih sistema organa
problemi sa spavanjem
Retka neželjena dejstva
mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek:
leukemija vrsta raka koja zahvata krv i koštanu srž
ozbiljne alergijske reakcije praćene šokom
multipla skleroza
poremećaj nerava kao što su zapaljenje nerava oka i
Guillian-Barre
sindrom koji može da izazove
slabost mišića, poremećaj osećaja, trnjenje u rukama i gornjem delu tela
zastoj srčanog rada
plućna fibroza stvaranje ožiljaka na plućima
perforacija creva proboj u crevima
reaktivacija hepatitisa B
autoimunski hepatitis zapaljenje jetre izazvano sopstvenim imunskim sistemom
kutani vaskulitis zapaljenje krvnih sudova kože
Stevens-Johnson
-ov sindrom rani simptomi uključuju malaksalost, povišenu telesnu temperaturu,
glavobolju i osip
oticanje lica povezano sa alergijskim reakcijama
multiformni eritem zapaljenjski osip na koži
sindrom sličan lupusu
angioedem lokalizovano oticanje kože
lihenoidna reakcija na koži crvenkasto-ljubičasti kožni osip koji svrbi
Nepoznata učestalost
ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:
hepatosplenični T-ćelijski limfom retka vrsta kancera krvi koja je često smrtonosna
karcinom Merkelovih ćelija vrsta tumora kože
oštećenje jetre
pogoršanje stanja koje se naziva dermatomiozitis zapaženo kao osip na koži praćen mišićnom slabošću
Neka od zabeleženih neželjenih dejstava primećena sa primenom leka Humira nemaju simptome i mogu se otkriti samo analizom krvi. To su:
Veoma često
mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:
smanjen broj belih krvnih ćelija
smanjen broj crvenih krvnih ćelija
povišene koncentracije lipida u krvi
povišene vrednosti enzima jetre
Često
mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:
povećan broj belih krvnih ćelija
smanjen broj krvnih pločica
povišene koncentracije mokraćne kiseline u krvi
poremećaj koncentracije natrijuma u krvi
smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi
smanjenje koncentracije fosfata u krvi
povećanje koncentracije šećera u krvi
povećanje vrednosti laktat-dehidrogenaze u krvi
autoantitela prisutna u krvi
smanjenje koncentracije kalijuma u krvi
Povremeno
mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek
povišene koncentracije bilirubina laboratorijska analiza krvi kojom se proverava funkcija jetre
mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek
smanjenje broja belih krvnih ćelija, crvenih krvnih ćelija i krvnih pločica
Prijavljivanje neželjenih dejstava
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:
Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijawebsite: www.alims.gov.rse-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Humira posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Alternativni način čuvanja:
Kada je to potrebno npr. kada putujete, jedan injekcioni pen leka Humira možete čuvati na sobnoj temperaturi do 25 °C ne duže od 14 dana, zaštićen od svetlosti. Kada se izvadi iz frižidera radi čuvanja na sobnoj temperaturi, lek se
mora upotrebiti u roku od 14 dana, a u suprotnom se mora uništiti,
se vrati u frižider.
Potrebno je da označite datum kada ste pen izvadili iz frižidera, kao i datum kada pen treba uništiti ukoliko nije upotrebljen u roku od 14 dana.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lek Humira
Aktivna supstanca leka Humira je adalimumab.Jedan napunjen injekcioni pen od 0,8 mL sadrži 80 mg adalimumaba.
Pomoćne supstance su manitol, polisorbat 80 i voda za injekcije.
Kako izgleda lek Humira i sadržaj pakovanja
Humira 80 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu je sterilni rastvor sa 80 mg adalimumaba rastvorenog u 0,8 mL rastvora.
Napunjeni injekcioni pen sa lekom Humira je sivo i bordo obojen pen za jednokratnu upotrebu koji sadrži stakleni špric sa rastvorom leka Humira. Postoje dve kapice - jedna siva označena sa „1“ i druga bordo označena sa „2“. Na svakoj strani pena se nalazi prozorčić kroz koji možete videti rastvor leka Humira u špricu.
pakovanju se nalazi jedan napunjen injekcioni pen 0,8 mL rastvora upakovan u blister, 2 tupfera natopljena alkoholom i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
PREDSTAVNIŠTVO ABBVIE BIOPHARMACEUTICALS GMBH BEOGRAD-NOVI BEOGRAD, Bulevar Mihajla Pupina 115E, Beograd
Proizvođač:
ABBVIE BIOTECHNOLOGY GMBH, Knollstrasse, Ludwigshafen, Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
April, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
515-01-03251-18-001 od 09.04.2019.
7. Ubrizgavanje leka Humira
Sledeće instrukcije objašnjavaju kako se ubrizgava supkutana injekcija leka Humira koristeći napunjen injekcioni pen. Prvo pažljivo pročitajte instrukcije i zatim ih pratite korak po korak.
Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra će Vas obučiti u tehnici kako da sami sebi date injekciju.
Nemojte sebi davati injekciju ukoliko niste sigurni da ste razumeli kako da pripremite i primenite injekciju.
Nakon odgovarajuće obuke injekciju možete dati sebi sami, ili Vam je može dati neka druga osoba, na primer član porodice ili prijatelj.
Jedan napunjeni injekcioni pen koristite samo jedanput.
Humira napunjen injekcioni pen
Siva kapica 1 Bela navlaka za iglu Bela strelica Bordo kapica 2
Igla Prozorčić Bordo dugme za aktivaciju
Nemojte primeniti napunjen injekcioni pen i odmah se obratite lekaru ili farmaceutu ako je:
rastvor mutan, obojen ili sadrži pahuljice ili čestice
istekao navedeni rok upotrebe „Važi do“
rastvor bio zamrznut ili ako je stajao na direktnoj sunčevoj svetlosti
napunjen injekcioni pen pao ili se slomio
Kapice uklonite tek neposredno pre primene. Lek Humira čuvati van vidokruga i domašaja dece.
KORAK 1
Izvadite lek Humira iz frižidera.
Ostavite lek Humira na sobnoj temperaturi od
pre ubrizgavanja.
Nemojte
uklanjati sivu i bordo kapicu dok lek Humira postiže sobnu temperaturu.
Nemojte
zagrevati lek Humira na bilo koji drugi način. Na primer,
nemojte
zagrevati u
mikrotalasnoj rerni ili vrućoj vodi.
KORAK 2
Tupfer
Proverite rok upotrebe Važi do:.
Nemojte
napunjen pen nakon isteka roka upotrebe Važi do:.
Na čistu, ravnu radnu površinu postavite sledeće:
napunjen pen za jednokratnu primenu i
alkoholom natopljeni tupfer
Operite i osušite ruke.
KORAK 3
Mesta za ubrizgavanje
Mesta za ubrizgavanje
Izaberite mesto za ubrizgavanje:
Prednji deo butine ili
Stomak abdomen najmanje 5 cm od pupka.
Najmanje 3 cm od mesta na kom je ubrizgana
prethodna injekcija.
Mesto na kom ćete ubrizgati injekciju kružnim pokretima prebrišite tupferom natopljenim alkoholom.
Nemojte
ubrizgavati preko odeće.
Nemojte
ubrizgavati u područja bolne kože, modrica,
crvenila, tvrde kože, ožiljaka, strija ili područja sa plak psorijazom.
KORAK 4
Držite napunjen pen tako da siva kapica 1 bude okrenuta prema gore.
Proverite prozorčić.
redu je videti jedan ili više mehurića vazduha u
prozorčiću.
Proverite da li je rastvor bistar i bezbojan.
Nemojte
primeniti napunjen pen ako je rastvor mutan
ili sadrži čestice.
Nemojte
primeniti napunjen pen ako je pao ili se
KORAK 5
Kapica 1
Kapica 2
Ravno povucite sivu kapicu 1. Bacite kapicu.
Ne vraćajte
nazad kapicu.
Proverite da je zajedno sa kapicom uklonjen i mali
crni pokrov igle na špricu.
redu je ako iz igle izađe nekoliko manjih kapi
Ravno povucite bordo kapicu 2. Bacite kapicu.
vraćajte
nazad kapicu.
Napunjen pen je sada spreman za upotrebu.
Okrenite napunjen pen tako da je bela strelica okrenuta prema mestu ubrizgavanja.
KORAK 6
Uhvatite nabor kože na mestu ubrizgavanja kako biste dobili izbočinu i čvrsto držite.
Okrenite belu strelicu prema mestu ubrizgavanja butina ili stomak.
Postavite belu navlaku za iglu pod pravim uglom
stepeni
prema koži.
Držite napunjen pen tako da možete videti prozorčić.
KORAK 7
15 sekundi
Pritiskajte i nastavite da pritiskate
napunjen pen na mestu
ubrizgavanja.
Pritisnite
bordo dugme za aktivaciju i polako brojite
„klik“
će označiti početak ubrizgavanja.
Nastavite da pritiskate
napunjen pen na mestu
ubrizgavanja.
Ubrizgavanje je završeno kada žuti indikator prestane da se pomera.
KORAK 8
Kada je ubrizgavanje završeno, polako odmaknite napunjen pen od kože. Bela navlaka za iglu će prekriti vrh igle.
Ako se na mestu ubrizgavanja nalazi više od nekoliko kapi tečnosti, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.
Nakon završetka ubrizgavanja, možete vatom ili komadom gaze pritisnuti mesto ubrizgavanja.
Nemojte
redu je pojava oskudnog krvarenja na mestu
KORAK 9
Upotrebljen napunjen pen bacite u posebnu posudu za odlaganje otpada, kako Vam je pokazao Vaš lekar, medicinska sestra ili farmaceut.
Nemojte
reciklirati niti bacati napunjen pen u kućni otpad.
držite napunjen pen u posebnoj posudi za odlaganje otpada izvan domašaja i vidokruga
Kapice, alkoholom natopljeni tupfer, vata ili gaza, blister i pakovanje se mogu baciti u kućni otpad.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA
KLINIČKI PODACI
Terapijske indikacije
Reumatoidni artritis
Lek Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovan za:
lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog reumatoidnog artritisa kod odraslih osoba, kada odgovor na modifikujuće antireumatske lekove, uključujući metotreksat, nije bio zadovoljavajući.
lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa kod odraslih, koji nisu prethodno lečeni metotreksatom.
Lek Humira se može primeniti i kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor.
Dokazano je da lek Humira u kombinaciji sa metotreksatom smanjuje brzinu progresije oštećenja zglobova, što je radiološki potvrđeno, i da poboljšava fizičku funkciju.
Lek Humira je indikovan za terapiju umerene do teške hronične plak psorijaze kod odraslih pacijenata koji su kandidati za sistemsku terapiju.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog gnojnog zapaljenja znojnih žlezda
hidradenitis suppurativa/acne inversa
kod odraslih pacijenata i adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih
kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalno sistemsko lečenje gnojnog zapaljenja znojnih žlezda
hidradenitis suppurativa
videti odeljke: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka
karakteristika leka i „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne
-ove bolesti, kod odraslih
pacijenata kod kojih prethodno lečenje kortikosteroidima i/ili imunosupresivima nije dalo zadovoljavajući odgovor ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.
Pedijatrijski oblik
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne
-ove bolesti kod pedijatrijskih
pacijenata uzrasta od 6 ili više godina, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor konvencionalnom terapijom, uključujući prvenstveno nutricionu terapiju i kortikosteroid i/ili imunomodulator, ili kod pacijenata kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije za primenu pomenute konvencionalne terapije. Ulcerozni kolitis
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, uključujući kortikosteroide i 6-merkaptopurin 6-MP ili azatioprin AZA, ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.
Lek Humira je indikovan za lečenje neinfektivnog intermedijalnog, posteriornog i panuveitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na kortikosteroide, kojima je potrebna poštedna primena kortikosteroida ili kod kojih lečenje kortikosteroidima nije prikladno.
Pedijatrijski uveitis
Lek Humira je indikovan za lečenje hroničnog neinfektivnog anteriornog uveitisa kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 godine i starijih kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, koji ne podnose konvencionalnu terapiju ili kod kojih konvencionalna terapija nije prikladna.
Doziranje i način primene
Lečenje lekom Humira treba da započne i sprovodi lekar specijalista koji ima iskustva u dijagnostici i lečenju stanja za koja je lek Humira indikovan. Oftalmolozima se preporučuje da se konsultuju sa odgovarajućim specijalistom pre započinjanja lečenja lekom Humira videti odeljak : „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”. Pacijentima koji se leče lekom Humira potrebno je dati posebnu Karticu sa upozorenjima za pacijenta.
Nakon odgovarajuće obuke o načinu davanja injekcije, pacijenti mogu sami sebi davati lek Humira, ukoliko njihov lekar odluči da je to prikladno, i uz odgovarajuće medicinsko praćenje.
Tokom terapije lekom Humira, ostalu prateću terapiju npr. kortikosteroidi i/ili imunomodulatorni agensi treba prilagoditi.
Reumatoidni artritis
Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa reumatoidnim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, kao jednokratna supkutana injekcija. Za vreme lečenja lekom Humira treba nastaviti primenu metotreksata.
Glukokortikoidi, salicilati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili analgetici mogu se i dalje primenjivati za vreme lečenja lekom Humira. Za informacije o istovremenoj primeni leka Humira sa drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti, a nisu metotreksat, videti odeljke : „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira kao monoterapije dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, može biti korisno povećati doziranje leka Humira na 40 mg jednom nedeljno ili 80 mg svake druge nedelje.
Dostupni podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže tokom 12-nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Preporučeno doziranje leka Humira za odrasle pacijente je inicijalna doza od 80 mg supkutano, a zatim 40 mg supkutano svake druge nedelje, s tim što se prva doza od 40 mg daje nedelju dana posle inicijalne doze.Za primenu doze održavanja lek Humira je dostupan u dozi od 40 mg u obliku rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu i/ili napunjenom injekcionom penu.
Produženje terapije duže od 16 nedelja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata koji ne postignu odgovor unutar 16 nedelja.
Posle 16 nedelja, pacijenti sa neadekvatnim odgovorom na lek Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, mogu imati koristi ako im se doziranje poveća na 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje. Koristi i rizici kontinuirane terapije lekom Humira u dozi od 40 mg jednom nedeljno ili 80 mg svake druge nedelje treba da budu pažljivo razmotreni kod pacijenata sa neodgovarajućim terapijskim odgovorom nakon povećanja učestalosti doziranja videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka. Ako se postigne odgovarajući terapijski odgovor sa dozom od 40 mg jednom nedeljno ili 80 mg svake druge nedelje leka Humira, naknadno se doziranje može redukovati na 40 mg svake druge nedelje.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda Hidradenitis suppurativa
Preporučen režim doziranja leka Humira za odrasle pacijente sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
je početna doza od 160 mg prvog dana primenjena u obliku dve injekcije od 80
mg u jednom danu, ili kao jedna injekcija od 80 mg na dan tokom dva uzastopna dana, nakon koje sledi doza od 80 mg dve nedelje kasnije, 15. dana. Dve nedelje kasnije 29. dan lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje. Ako je potrebno, primena antibiotika može se nastaviti i tokom lečenja lekom Humira. Preporučuje se da pacijent tokom lečenja lekom Humira svakodnevno koristi antiseptični rastvor za lokalnu primenu za ispiranje lezija uzrokovanih gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda
slučaju da ni nakon 12 nedelja nema poboljšanja, potrebno je pažljivo razmotriti nastavak lečenja takvog pacijenta.
Ako lečenje treba privremeno prekinuti, lek Humira se kasnije može ponovo uvesti u dozi od 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Potrebno je periodično ocenjivati koristi i rizike kontinuiranog dugotrajnog lečenja videti odeljak:„Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Crohn-ova bolest
Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne
ove bolesti je 80 mg na početku lečenja označenom-nedelja 0, a zatim posle dve nedelje doza od 40
mg nedelja 2. U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 primenjena u obliku dve injekcije od 80 mg u jednom danu, ili kao jedna injekcija od 80 mg na dan tokom dva uzastopna dana, a zatim posle 2 nedelje nedelja 2 treba dati dozu od 80 mg. Pri tome treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih dejstava tokom indukcionog lečenja.
Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Ukoliko je pacijent prestao sa primenom leka Humira, a znaci i simptomi bolesti su se ponovo vratili, lek Humira se opet može primeniti. Postoji malo podataka o ponovnoj primeni leka Humira ako je prekid terapije trajao duže od 8 nedelja.
Tokom terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.
Kod pacijenata kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju lekom Humira u dozi od 40 mgsvake druge nedelje, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem doziranja leka Humira na 40 mg jednom nedeljno ili 80 mg svake druge nedelje.
Kod nekih pacijenata koji ne reaguju na terapiju do nedelje 4, terapijski odgovor se može postići produženjem terapije održavanja do nedelje 12. Nastavak terapije trebalo bi pažljivo razmotriti kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u okviru ovog perioda.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Ulcerozni kolitis
Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim ulceroznim kolitisom je 160 mg na početku lečenja - nedelja 0 primenjena u obliku dve injekcije od 80 mg u jednom danu, ili kao jedna injekcija od 80 mg na dan tokom dva uzastopna dana, a zatim posle dve nedelje doza od 80 mg nedelja 2. Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija.
Tokom terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.
Kod pacijenata kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju lekom Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem doziranja leka Humira na 40 mg jednom nedeljno ili 80 mg svake druge nedelje.
Na osnovu raspoloživih podataka se zaključuje da se klinički odgovor obično postiže tokom 2-8 nedelja terapije. U slučaju da nakon ovog perioda nema kliničkog odgovora, lečenje lekom Humira ne treba nastaviti.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Preporučena doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa uveitisom je početna doza od 80 mg, nakon koje sledi doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši nedelju dana nakon početne doze. Za primenu doze održavanja lek Humira je dostupan u dozi od 40 mg u obliku rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu i/ili napunjenom injekcionom penu. Iskustvo sa započinjanjem lečenja samo lekom Humira je ograničeno. Lečenje lekom Humira može se započeti u kombinaciji sa kortikosteroidima i/ili drugim nebiološkim imunomodulatornim lekovima.
Doza istovremeno primenjenih kortikosteroida može se postupno smanjivati u skladu sa kliničkom praksom, počevši dve nedelje nakon započinjanja lečenja lekom Humira.
Preporučuje se da se svake godine proceni odnos koristi i rizika kontinuiranog dugotrajnog lečenja videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze.
Oštećena funkcija jetre i/ili bubrega
Lek Humira nije ispitivan kod ove populacije pacijenata. Zato se ne mogu dati preporuke za doziranje.
Pedijatrijska populacija
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda Hidradenitis suppurativa kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih, telesne mase najmanje 30 kg
Nisu sprovedena klinička ispitivanja leka Humira kod adolescentnih pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda. Doziranje leka Humira kod tih pacijenata utvrđeno je na osnovu farmakokinetičkog modelovanja i simulacije videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Preporučena doza leka Humira je 80 mg u nedelji 0, nakon koje se primenjuje doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši od nedelje 1, supkutanom injekcijom.
Kod adolescentnih pacijenata kod kojih nije postignut zadovoljavajuć odgovor na primenu leka Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, može se razmotriti povećanje doziranja na 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje.
Ako je potrebno, primena antibiotika može se nastaviti i tokom lečenja lekom Humira. Preporučuje se da pacijent tokom lečenja lekom Humira svakodnevno koristi antiseptični rastvor za lokalnu upotrebu, za ispiranje lezija uzrokovanih gnojnim hidradenitisom.
slučaju da ni nakon 12 nedelja nema poboljšanja, potrebno je pažljivo razmotriti nastavak lečenja takvog pacijenta.
Ako lečenje treba privremeno prekinuti, lek Humira se kasnije po potrebi može ponovo uvesti.
Potrebno je periodično ocenjivati koristi i rizike kontinuiranog dugotrajnog lečenja videti podatke za odrasle pacijente u odeljku: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 12 godina za ovu indikaciju.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti
Preporučena doza leka Humira kod pacijenata obolelih od
-ove bolesti uzrasta od 6 do 17 godina
određuje se na osnovu telesne mase Tabela 1. Lek Humira se primenjuje supkutanom injekcijom.
Tabela 1. Doza leka Humira za pedijatrijske pacijente obolele od
-ove bolesti
Telesna
masa
pacijenta
Indukciona doza
Doza
održavanja
počevši od
nedelje 4
40 mg u nedelji 0 i 20 mg u nedelji 2
slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom lečenje se može započeti i dozom navedenom u nastavku, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događaja u slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja:
80 mg u nedelji 0 i 40 mg u nedelji 2
20 mg svake
druge nedelje
80 mg u nedelji 0 i 40 mg u nedelji 2
slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom lečenje se može započeti i dozom navedenom u nastavku, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događaja u slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja:
160 mg u nedelji 0 i 80 mg u nedelji 2
40 mg svake
druge nedelje
Pacijenti kod kojih se ne postigne zadovoljavajući odgovor mogu imati koristi od povećanja doziranja:
< 40 kg: 20 mg svake nedelje
≥ 40 kg: 40 mg svake nedelje ili 80 mg svake druge nedelje
slučaju da posle 12 nedelja nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Nema relevantnih podataka o korišćenju leka Humira kod dece mlađe od 6 godina u ovoj indikaciji.
Pedijatrijski uveitis
Preporučena doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata obolelih od uveitisa, uzrasta od 2 godine i starijih određuje se na osnovu telesne mase Tabela 2. Lek Humira se primenjuje supkutanom injekcijom.
Kod pedijatrijskog uveitisa, nema podataka o primeni leka Humira bez istovremene primene metotreksata.
Tabela 2. Doza leka Humira za pedijatrijske pacijente sa uveitisom
Telesna masa pacijenta
Režim doziranja
20 mg svake druge nedelje u
kombinaciji sa metotreksatom
40 mg svake druge nedelje u
kombinaciji sa metotreksatom
Kad se uvodi lečenje lekom Humira, može se primeniti inicijalna doza od 40 mg za pacijente telesne mase < 30 kg ili 80 mg za pacijente telesne mase ≥ 30 kg nedelju dana pre početka terapije održavanja. Nisu dostupni klinički podaci o primeni inicijalne doze leka Humira kod dece mlađe od 6 godina videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 2 godine u ovoj indikaciji.
Preporučuje se da se u slučaju kontinuiranog dugotrajnog lečenja jednom godišnje sprovede procena koristi i rizika videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Lek Humira može biti dostupan i u drugim jačinama i/ili farmaceutskim oblicima, zavisno od individualnih terapijskih potreba.
Plak psorijaza kod dece
Bezbednost i efikasnost leka Humira kod dece uzrasta od 4 do 17 godina su ustanovljene u lečenju plak psorijaze. Preporučena doza leka Humira iznosi maksimalno 40 mg po dozi.
Pedijatrijski ulcerozni kolitis
Bezbednost i efikasnost primene leka Humira kod dece uzrasta od 4-17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka. Nema relevantnih podataka o primeni leka Humira kod dece mlađe od 4 godine u ovoj indikaciji.
Način primene
Lek Humira se primenjuje u vidu supkutane injekcije. Detaljne instrukcije za primenu leka nalaze se u Uputstvu za lek.
Lek Humira je dostupan i u drugim jačinama i farmaceutskim oblicima.
Kontraindikacije
Preosetljivost na aktivnu supstancu leka ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku: „Lista pomoćnih supstanci”.
Aktivna tuberkuloza ili druge teške infekcije kao što je sepsa, i oportunističke infekcije videti odeljak:„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Umerena do teška srčana insuficijencija NYHA klasa III/IV videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
cilju što boljeg praćenja bioloških lekova, naziv leka i broj serije treba evidentirati.
Pacijenti koji primaju TNF-antagoniste podložniji su razvoju teških infekcija. Oštećena funkcija pluća može povećati rizik od razvoja infekcija. Pre, za vreme i nakon lečenja lekom Humira stanje pacijenata se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave infekcija, uključujući tuberkulozu. Zbog toga što eliminacija adalimumaba može trajati i do četiri meseca, potrebno je nastaviti praćenje i u ovom periodu.
Lečenje lekom Humira ne sme se započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama uključujući hronične ili lokalizovane infekcije sve dok te infekcije ne budu pod kontrolom. Kod pacijenata koji su bili izloženi tuberkulozi i kod pacijenata koji su putovali u visokorizične oblasti za pojavu tuberkuloze ili endemskih mikoza, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza, odnos koristi i rizika treba razmotriti pre započinjanja terapije lekom Humira videti
Ostale oportunističke infekcije
Potrebno je pažljivo pratiti i kompletno dijagnostički evaluirati stanje pacijenata koji razviju novu infekciju tokom lečenja lekom Humira. Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja nove teške infekcije ili sepse, potrebno je prekinuti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću antimikrobnu ili antigljivičnu terapiju, sve dok ta infekcija ne bude pod kontrolom. Potrebno je da lekar bude na oprezu kada razmatra upotrebu leka Humira kod pacijenata sa rekurentnim infekcijama u istoriji bolesti ili kod pacijenata koji imaju oboljenje koje može predisponirati nastanak infekcija, uključujući i istovremenu primenu imunosupresiva.
Teške infekcije
Kod pacijenata koji su primali lek Humira prijavljene su teške infekcije, uključujući sepsu, usled bakterijskih, mikobakterijskih, invazivnih fungalnih, parazitarnih, virusnih i drugih oportunističkih infekcija, kao što su listerioza, legioneloza i pneumocistis.
Druge teške infekcije uočene u kliničkim studijama uključuju pneumoniju, pijelonefritis, septični artritis i septikemiju. Prijavljene su hospitalizacije ili smrtni ishodi povezani sa infekcijama.
Kod pacijenata lečenih lekom Humira prijavljeni su slučajevi tuberkuloze, uključujući i reaktivaciju i novu pojavu tuberkuloze. Prijave uključuju slučajeve pulmonalne i ekstrapulmonalne, tj. diseminovane tuberkuloze.
Pre započinjanja lečenja lekom Humira potrebno je svakog pacijenta ispitati u smislu postojanja eventualne aktivne ili neaktivne latentne tuberkulozne infekcije. Ovo ispitivanje treba da uključi detaljnu medicinsku istoriju sa ličnom anamnezom o tuberkulozi ili mogućoj prethodnoj izloženosti pacijentima sa aktivnom tuberkulozom i prethodnoj i/ili trenutnoj imunosupresivnoj terapiji. Potrebno je svim pacijentima uraditi odgovarajuće skrining testove, npr. kožne tuberkulinske probe i rentgenski snimak grudnog koša u skladu sa lokalnim preporukama. Preporučuje se beleženje sprovođenja, kao i rezultata ovih testova u Karticu upozorenja za pacijenta. Lekar koji propisuje lek Humira treba imati na umu rizik od lažno negativnih rezultata tuberkulinskih kožnih proba, naročito kod pacijenata koji su teško bolesni ili imunološki kompromitovani.
Ukoliko se postavi dijagnoza aktivne tuberkuloze, terapija lekom Humira se ne sme započeti videti odeljak: „Kontraindikacije”.
svim slučajevima opisanim u nastavku, potrebno je veoma pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene terapije.
Ako postoji sumnja na latentnu tuberkulozu, treba konsultovati lekara koji ima iskustvo u lečenju tuberkuloze.
Ako je postavljena dijagnoza latentne tuberkuloze, potrebno je započeti odgovarajuću terapiju antituberkuloznom profilaktičkom terapijom, pre započinjanja terapije lekom Humira, u skladu sa lokalnim preporukama.
Primenu antituberkulozne profilaktičke terapije, takođe, treba razmotriti pre početka primene leka Humira kod pacijenata koji imaju nekoliko faktora rizika ili imaju značajne faktore rizika za tuberkulozu, a negativan test na tuberkulozu, kao i kod pacijenata koji su u prošlosti imali latentnu ili aktivnu tuberkulozu, a kod kojih ne može biti utvrđeno da su sproveli adekvatnu antituberkuloznu terapiju.
Uprkos primenjenoj profilaktičkoj terapiji tuberkuloze, javili su se slučajevi reaktivacije tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira. Neki pacijenti koji su prethodno uspešno lečeni od aktivne tuberkuloze razvili su ponovo tuberkulozu dok su bili na terapiji lekom Humira.
Potrebno je informisati pacijente da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko se za vreme ili nakon lečenja lekom Humira jave znaci ili simptomi npr. perzistentan kašalj, naglo mršavljenje/gubitak telesne mase, subfebrilna temperatura, mlitavost koji ukazuju na tuberkuloznu infekciju.
Ostale oportunističke infekcije
Prilikom primene leka Humira, bilo je izveštaja o oportunističkim infekcijama, uključujući invazivne gljivične infekcije. Budući da ove infekcije nisu uvek bile prepoznate kod pacijenata koji su bili na terapiji TNF-blokatorima, dolazilo je do kašnjenja u primeni odgovarajuće terapije, što je ponekad dovodilo do smrtnog ishoda.
Ako se kod pacijenta pojave znaci i simptomi, kao što su povišena telesna temperatura, malaksalost, gubitak telesne mase, znojenje, kašalj, dispneja, i/ili plućni infiltrati ili druge teške sistemske bolesti sa ili bez istovremene pojave šoka, treba posumnjati na invazivnu gljivičnu infekciju, a primenu leka Humira treba odmah prekinuti. Dijagnoza i primena empirijske antifungalne terapije kod ovih pacijenata mora biti urađena u konsultaciji sa lekarom sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija.
Reaktivacija hepatitisa B
Kod pacijenata koji su uzimali antagoniste TNF-a, uključujući i lek Humira, može doći do pojave reaktivacije hepatitisa B, ukoliko su hronični nosioci virusa tj. površinski Ag pozitivni. Neki slučajevi su imali smrtni ishod. Pre početka terapije lekom Humira potrebno je pacijente testirati, kako bi se isključilo postojanje HBV infekcije. Ukoliko ispitivanje pokaže pozitivan test na HBV infekciju, preporučuje se konsultacija sa lekarom specijalistom u lečenju HBV infekcije.
Nosioci virusa hepatitisa B kod kojih je neophodna primena leka Humira moraju biti pažljivo kontrolisani na znake i simptome aktivne HBV infekcije tokom celog trajanja terapije i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Ne postoje podaci o primeni antivirusne terapije kod pacijenata koji su nosioci virusa hepatitisa B u kombinaciji sa anti-TNF terapijom u cilju prevencije HBV reaktivacije. Kod pacijenata kod kojih se javi reaktivacija HBV infekcije, treba prekinuti sa primenom leka Humira i započeti efektivnu antivirusnu terapiju uz odgovarajuću suportivnu terapiju.
Neurološke pojave
Antagonisti TNF-a, uključujući i lek Humira, u retkim slučajevima udruženi su sa pojavom novih ili egzacerbacijom kliničkih simptoma i/ili radiografskim dokazima demijelinizirajućih bolesti centralnog nervnog sistema, uključujući multiplu sklerozu i optički neuritis, i perifernih demijelinizirajućih bolesti, uključujući
Guillain–Barre
sindrom. Potrebno je da lekari sa oprezom razmatraju primenu leka Humira kod
pacijenata sa već postojećim ili skoro nastalim demijelinizirajućim oboljenjima centralnog ili perifernog nervnog sistema; ako se razvije bilo koji od tih poremećaja, treba razmotriti prekid lečenja lekom Humira. Poznato je da postoji povezanost između intermedijalnog uveitisa i demijelinizirajućih poremećaja centralnog nervnog sistema. Kod pacijenata sa neinfektivnim intermedijalnim uveitisom treba uraditi neurološku procenu pre započinjanja lečenja lekom Humira i redovno tokom lečenja kako bi se utvrdili od ranije postojeći ili novorazvijeni demijelinizirajući poremećaji centralnog nervnog sistema.
Alergijske reakcije
Tokom kliničkih istraživanja ozbiljne alergijske neželjene reakcije pri primeni leka Humira bile su retke. Alergijske reakcije blažeg oblika udružene sa upotrebom leka Humira su bile povremene učestalosti tokom kliničkih istraživanja. U postmarketinškim istraživanjima, zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, nakon primene leka Humira. Ukoliko dođe do pojave anafilaktičke reakcije ili neke
druge ozbiljne alergijske reakcije, potrebno je odmah zaustaviti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću terapiju.
Imunosupresija
studiji na 64 pacijenta sa reumatoidnim artritisom na terapiji lekom Humira, nije bilo pojave smanjenja reakcija preosetljivosti kasnog tipa, sniženja nivoa imunoglobulina ili promene broja efektornih T- i B-ćelija, NK-ćelija, monocita/makrofaga i neutrofila.
Maligne bolesti i limfoproliferativni poremećaji
kontrolisanim kliničkim istraživanjima sa TNF-antagonistima, više slučajeva maligniteta, uključujući limfome, je primećeno među pacijentima koji su primali TNF-antagoniste nego kod pacijenata iz kontrolne grupe. Učestalost maligniteta je bila retka. U postmarketinškom praćenju, prijavljeni su slučajevi leukemije kod pacijenata koji su lečeni TNF-antagonistima. Postoji povećan rizik za nastanak limfoma i leukemije kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji dugo boluju od visoko aktivne, inflamatorne bolesti, što dodatno komplikuje procenu rizika. Sa trenutnim saznanjima ne može se isključiti mogući rizik za razvoj limfoma, leukemije ili drugih maligniteta kod pacijenata lečenih antagonistom TNF-a.
Nakon stavljanja leka u promet zabeležene su maligne bolesti, neke sa smrtnim ishodom, kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba starosti do 22 godine lečenih antagonistima TNF-a početak terapije u 18. godini života ili ranije, uključujući i adalimumab. Otprilike polovina slučajeva su bili limfomi. Ostali slučajevi su predstavljali mnoštvo različitih malignih bolesti uključujući retke maligne bolesti obično povezane sa imunosupresijom. Rizik od pojave malignih bolesti kod dece i adolescenata lečenih antagonistima TNF-a ne može se isključiti.
Kod pacijenata lečenih adalimumabom je u postmarketinškom praćenju retko primećivan hepatosplenični T-ćelijski limfom. Ovaj redak tip T-ćelijskog limfoma ima jako agresivan tok bolesti i obično je sa smrtnim ishodom. Pojedini od hepatospleničnih T-ćelijskih limfoma javili su se kod mlađih, odraslih pacijenata koji su tokom lečenja lekom Humira bili istovremeno na terapiji azatioprinom ili 6-merkaptopurinom, koji su korišćeni za terapiju inflamatorne bolesti creva. Potencijalni rizik od istovremene primene azatioprina ili 6-merkaptopurina i leka Humira treba pažljivo razmotriti. Ne može se isključiti rizik od nastanka hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata lečenih lekom Humira videti odeljak: „Neželjena dejstva”.
Do sada nisu sprovođene studije koje bi uključile pacijente sa malignitetom u istoriji bolesti niti studije u kojima bi se nastavilo lečenje pacijenata koji su razvili malignitet dok su primali lek Humira. Dodatne mere opreza treba preduzeti kada se razmatra lečenje ovakvih pacijenata lekom Humira videti odeljak:„Neželjena dejstva”.
Sve pacijente, a naročito one sa medicinskom istorijom ekstenzivne imunosupresivne terapije ili pacijente sa psorijazom koji su lečeni PUVA terapijom, treba pregledati na prisustvo nemelanomskog karcinoma kože pre i tokom terapije lekom Humira. Takođe su prijavljeni slučajevi melanoma i karcinoma Merkelovih ćelija kod pacijenata lečenih antagonistima TNF-a, uključujući adalimumab videti odeljak: „Neželjena dejstva”.
eksplorativnoj kliničkoj studiji koja je ispitivala primenu drugog anti-TNF leka, infliksimaba, kod pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća HOBP, zabeležena je pojava maligniteta, naročito pluća ili glave i vrata, kod pacijenata lečenih infliksimabom u poređenju sa kontrolnim pacijentima. Anamnestički podaci pokazuju da su svi pacijenti bili teški pušači. Prema tome, potreban je oprez kada se koristi bilo koji TNF-antagonist kod pacijenata sa HOBP, kao i kod pacijenata sa povećanim rizikom od pojave maligniteta zbog istorije teškog pušenja.
Nije poznato da li terapija adalimumabom povećava rizik od razvoja displazije ili kancera kolona. Svi pacijenti oboleli od ulceroznog kolitisa sa povećanim rizikom od razvoja displazije ili kancera kolona npr. pacijenti sa dugogodišnjim ulceroznim kolitisom ili primarnim sklerozirajućim holangitisom ili pacijenti koji su prethodno bili oboleli od displazije ili karcinoma kolona, treba da budu testirani u propisanim
intervalima, pre započinjanja i tokom lečenja. Ovo testiranje treba da uključi kolonoskopiju i biopsije, prema lokalnim preporukama.
Hematološke reakcije
Prijavljeni su retki slučajevi pancitopenije, uključujući aplastičnu anemiju, vezano za primenu lekova koji blokiraju TNF. Neželjeni događaji hematološkog sistema, uključujući medicinski značajnu citopeniju npr. trombocitopenija, leukopenija su prijavljivani pri primeni leka Humira. Potrebno je posavetovati sve pacijente koji se leče lekom Humira da potraže neodložnu medicinsku pomoć ukoliko razviju znake i simptome koji ukazuju na poremećaj u broju ćelija krvi-diskraziju npr. dugotrajna temperatura, pojava modrica, krvarenje, bledilo. Prekid terapije lekom Humira treba razmotriti kod onih pacijenata kod kojih se utvrde značajne hematološke abnormalnosti.
studiji na 226 odraslih pacijenata sa reumatoidnim artritisom sličan odgovor antitela na 23-valentnu pneumokoknu vakcinu i trovalentnu vakcinu protiv influence je zabeležen kod pacijenata lečenih adalimumabom ili placebom. Ne postoje podaci o sekundarnoj transmisiji živim vakcinama kod pacijenata lečenih lekom Humira.
Preporučuje se da pedijatrijski pacijenti, ukoliko je to moguće, prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.
Pacijenti koji primaju lek Humira mogu primiti vakcine, ali ne žive. Primena živih vakcina npr. BCG vakcina kod dece koja su bila izložena adalimumabu
nije preporučena 5 meseci nakon poslednje
doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.
Kongestivna srčana insuficijencija
kliničkom ispitivanju sa drugim antagonistom TNF-a primećeno je pogoršanje kongestivne srčane insuficijencije i povećanje smrtnosti usled kongestivne srčane insuficijencije. Slučajevi pogoršanja kongestivne srčane insuficijencije su takođe zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek Humira. Potrebna je obazriva primena leka Humira kod pacijenata sa blagom srčanom insuficijencijom NYHA klasa I/II. Lek Humira je kontraindikovan kod umerene do teške srčane insuficijencije videti odeljak: „Kontraindikacije”. Lečenje lekom Humira se mora prekinuti kod pacijenata kod kojih se razviju novi ili pogoršaju simptomi kongestivne srčane insuficijencije.
Autoimunski procesi
Za vreme primene leka Humira mogu se razviti autoimunska antitela. Uticaj dugotrajnog lečenja lekom Humira na razvoj autoimunskih bolesti nije poznat. Ako pacijent nakon primene leka Humira razvije simptome koji ukazuju na sindrom sličan lupusu i pozitivan je na antitela usmerena protiv dvolančane DNK, terapija lekom Humira se ne sme nastaviti videti odeljak: „Neželjena dejstva”.
Istovremena primena bioloških antireumatika koji modifikuju bolest ARMB ili TNF-antagonista
kliničkim studijama su pri istovremenoj upotrebi anakinre i drugog antagoniste TNF-a, etanercepta, primećene teške infekcije, a da nije bilo dodatne kliničke koristi u poređenju sa monoterapijom etanerceptom. Usled prirode neželjenih dejstava primećenih pri kombinaciji etanercepta i anakinre, slične toksičnosti mogu nastati i kada se kombinuju anakinra i drugi antagonisti TNF-a. Iz tih razloga ne preporučuje se kombinacija adalimumaba i anakinre videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”.
Istovremena primena adalimumaba sa drugim biološkim ARMB npr. anakinra, abatacept ili drugim antagonistom TNF-a se ne preporučuje, usled povećanog rizika od nastanka infekcija, uključujući i teške
infekcije, i drugih potencijalnih farmakoloških interakcija videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”.
Hirurške intervencije
Ograničeno je iskustvo o bezbednosti hirurških intervencija kod pacijenata na terapiji lekom Humira. Potrebno je uzeti u obzir dugo poluvreme eliminacije adalimumaba pre nego što se planira hirurška intervencija. Stanje pacijenta koji je na terapiji lekom Humira, a potrebno ga je operisati, treba pažljivo pratiti zbog infekcija i preduzeti odgovarajuće mere. Ograničeni su podaci o bezbednosti pacijenata koji se podvrgnu artroplastici dok su na terapiji lekom Humira.
Opstrukcija tankog creva
ovoj bolesti, odsustvo odgovora na terapiju može ukazati na prisustvo fiksiranih fibroznih striktura
koje mogu zahtevati hirurško lečenje. Dostupni podaci pokazuju da lek Humira ne izaziva i ne pogoršava ove strikture.
Primena kod starijih pacijenata
Učestalost teških infekcija kod pacijenata starijih od 65 godina koji su primali lek Humira 3,7%, bila je veća nego kod pacijenata mlađih od 65 godina 1,5%. Neki od prijavljenih slučajeva su imali smrtni ishod. Prilikom lečenja starijih pacijenata, posebnu pažnju treba obratiti na povećan rizik od nastanka infekcija.
Pedijatrijska populacija
Videti prethodno naveden deo “Vakcinacije”.
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Lek Humira je ispitivan kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i psorijaznim artritisom, koji su uzimali lek Humira kao monoterapiju i kod pacijenata koji su ga uzimali istovremeno sa metotreksatom. Stvaranje antitela je bilo niže kada se lek Humira davao zajedno sa metotreksatom u poređenju sa monoterapijom. Primena leka Humira bez metotreksata rezultirala je povećanim stvaranjem antitela i povećanim klirensom i smanjenom efikasnošću adalimumaba videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Kombinacija leka Humira i anakinre se ne preporučuje videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” “Istovremena primena bioloških antireumatskih lekova koji modifikuju tok bolestiARMB ili TNF-antagonista”.
Kombinacija leka Humira i abatacepta se ne preporučuje videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” “Istovremena primena bioloških antireumatskih lekova koji modifikuju tok bolestiARMB ili TNF-antagonista”.
Plodnost, trudnoća i dojenje
Žene u reproduktivnom periodu
Žene koje se nalaze u reproduktivnom periodu trebalo bi da razmotre korišćenje odgovarajuće kontraceptivne zaštite da bi izbegle trudnoću i da nastave sa zaštitom još najmanje pet meseci nakon poslednje terapije lekom Humira.
Prospektivno prikupljeni podaci o velikom broju trudnoća izloženih adalimumabu približno 2100 koje su se završile rođenjem živog deteta sa poznatim ishodom, uključujući više od 1500 trudnoća izloženih tokom prvog trimestra, ne ukazuju na povećanu stopu malformacija kod novorođenčeta.
prospektivan kohortni registar uključeno je 257 žena sa reumatoidnim artritisom ili
-ovom bolešću
koje su se lečile adalimumabom najmanje tokom prvog trimestra i 120 žena sa reumatoidnim artritisom ili
-ovom bolešću koje se nisu lečile adalimumabom. Primarni parametar praćenja bila je prevalenca
velikih major urođenih mana pri porođaju. Stopa trudnoća koje su se završile najmanje jednim rođenjem živog deteta sa velikom urođenom manom iznosila je 6/69 8,7% među ženama lečenim adalimumabom koje su imale reumatoidni artritis i 5/74 6,8% među ženama sa reumatoidnim artritisom koje nisu bile lečene neprilagođen OR: 1,31; 95% CI: 0,38 - 4,52 i 16/152 10,5% među ženama lečenim adalimumabom koje su imale
-ovu bolest i 3/32 9,4% među ženama sa
-ovom bolešću koje nisu bile lečene
neprilagođen OR: 1,14; 95% CI: 0,31 - 4,16. Prilagođen OR kod koga su uzete u obzir početne razlike iznosio je 1,10 95% CI: 0,45 - 2,73 za reumatoidni artritis i
-ovu bolest zajedno. Nije bilo velikih
razlika između žena lečenih adalimumabom i onih koje ga nisu primale uzimajući u obzir sekundarne parametre praćenja – spontane pobačaje, male minor urođene mane, prevremeni porođaj, porođajnu veličinu i ozbiljne ili oportunističke infekcije, a nije prijavljeno nijedno mrtvorođenje, ni maligna bolest. Na interpretaciju podataka mogu uticati metodološka ograničenja ispitivanja, uključujući malu veličinu uzorka i dizajn koji nije uključivao randomizaciju.
Studije toksičnosti koje su rađene u razvojnoj fazi leka na majmunima nisu ukazale na toksičnost za majku, embriotoksičnost ili teratogenost. Pretklinički podaci o postnatalnoj toksičnosti adalimumaba nisu dostupni videti odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka.
Zbog inhibicije TNFα, adalimumab primenjen tokom trudnoće mogao bi uticati na normalan imunski odgovor novorođenčeta. Adalimumab se tokom trudnoće sme primenjivati samo ako je to neophodno.
Adalimumab može preći putem placente u serum dece čije su majke primale adalimumab tokom trudnoće.Zbog toga, ova deca mogu imati povećan rizik od infekcija. Kod dece koja su bila izložena adalimumabu u materici nije preporučena primena živih vakcina npr. BCG vakcina 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.
Ograničeni podaci iz objavljene literature ukazuju na to da se adalimumab izlučuje u majčino mleko u vrlo maloj koncentraciji i da koncentracije adalimumaba u majčinom mleku iznose 0,1% do 1% u serumu majke. Kada se primenjuju peroralno, imunoglobulin G proteini prolaze proteolizu u crevima i imaju malu bioraspoloživost. Ne očekuju se efekti na dojenu novorođenčad/odojčad. Zbog toga se lek Humira može primenjivati tokom dojenja.
Pretklinički podaci o uticaju adalimumaba na plodnost nisu dostupni.
Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Lek Humira može blago uticati na sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje u vidu se mogu javiti tokom primene leka Humira videti odeljak: „Neželjena dejstva”.
Neželjena dejstva
Sažetak bezbednosnog profila
Lek Humira je ispitivan na 9506 pacijenata u pivotalnim kontrolisanim i otvorenim studijama u trajanju do 60 meseci ili duže. Ove studije su uključile pacijente koji kraće ili duže vreme boluju od reumatoidnog artritisa, pacijente obolele od juvenilnog idiopatskog artritisa poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa i artritisa povezanog sa entezitisom, kao i pacijente sa aksijalnim spondiloartritisom ankilozirajućim spondilitisom i aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom,
-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda
hidradenitis suppurativa
i uveitisom. Pivotalne kontrolisane studije uključivale su 6089 pacijenata koji su
primali lek Humira i 3801 pacijenta koji su primali placebo ili aktivni komparator za vreme kontrolisanog perioda.
Odnos pacijenata koji su prekinuli lečenje zbog pojave neželjenih dejstava u dvostruko-slepim,kontrolisanim pivotalnim studijama iznosio je 5,9% za pacijente koji su uzimali lek Humira i 5,4% za pacijente kontrolne grupe.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su infekcije nazofaringitis, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta i sinuzitis, reakcije na mestu primene injekcije eritem, svrab, hemoragija, bol ili otok, glavobolja i mišićno-skeletni bol.
Tokom primene leka Humira prijavljena su ozbiljna neželjena dejstva. Antagonisti TNF-a, kao što je lek Humira, utiču na imunski sistem i njihova primena može uticati na odbranu organizma od infekcija i kancera. Infekcije sa smrtnim ishodom i infekcije koje ugrožavaju život uključujući sepsu, oportunističke infekcije i tuberkulozu, HBV reaktivacija i različiti maligniteti uključujući leukemiju, limfom i HSTCL prijavljeni su tokom primene leka Humira.
Takođe su prijavljene ozbiljne hematološke, neurološke i autoimunske reakcije koje uključuju retke izveštaje o pancitopeniji, aplastičnoj anemiji, demijelinizirajućim oboljenjima centralnog i perifernog nervnog sistema i izveštaje o lupusu, stanjima povezanim sa lupusom i
Stevens-Johnson
Pedijatrijska populacija
Uopšteno, neželjena dejstva kod dece su po učestalosti i tipu bila slična neželjenim dejstvima zabeleženim kod odraslih.
Tabelarna lista neželjenih dejstava
Sledeća lista neželjenih dejstava bazirana je na iskustvu iz kliničkih studija i na postmarketinškom iskustvu, a neželjena dejstva su prikazana po sistemima organa i učestalosti veoma često ≥1/10; često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥1/1000 do <1/100, retko ≥1/10 000 do <1/1 000 i nepoznate učestalosti – učestalost ne može biti procenjena iz dostupnih podataka u Tabeli 3. Unutar svake grupe za određenu učestalost, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti. Obuhvaćena su neželjena dejstva koja su se najčešće javljala prilikom terapije različitih indikacija. Zvezdica * se pojavljuje u koloni ‘Sistem organa’ ukoliko se dodatne informacije nalaze u odeljcima: „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”
Tabela 3
Neželjena dejstva
Sistem organa
Učestalost
Neželjeno dejstvo
Infekcije i infestacije*
respiratorne infekcije uključujući infekcije donjeg i gornjeg respiratornog trakta, pneumoniju, sinuzitis, faringitis, nazofaringitis i pneumoniju uzrokovanu herpes virusom
sistemske infekcije uključujući sepsu, kandidijazu iinfluencu, intestinalne infekcije uključujući virusni gastroenteritis, infekcije kože i mekih tkiva uključujući paronihiju, celulitis, impetigo, nekrotizirajući fasciitis i herpes zoster, infekcije uha, oralne infekcije uključujući
herpes simplex
herpes i infekcije zuba, infekcije reproduktivnog trakta uključujući vulvovaginalne mikotične infekcije, infekcije urinarnog trakta uključujući pijelonefritis, gljivične infekcije, infekcije zglobova
neurološke infekcije uključujući virusni meningitis, oportunističke infekcije i tuberkuloza uključujući kokcidioidomikozu, histoplazmozu i infekcije izazvane
mycobacterium avium
bakterijske infekcije,infekcije oka, divertikulitis
Neoplazme-benigne, maligne i neodređene uključujući ciste i polipe*
kancer kože izuzimajući melanom uključujući karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija, benigne neoplazme
limfom**, tumori solidnih organa uključujući kancer dojke, maligne neoplazme pluća i štitaste žlezde, melanom**
hepatosplenični T-ćelijski limfom
karcinom Merkelovih ćelija neuroendokrini karcinom kože
Poremećaji krvi i limfnog sistema*
leukopenija uključujući neutropeniju i agranulocitozu, anemija
leukocitoza, trombocitopenija
idiopatska trombocitopenijska purpura
pancitopenija
Poremećaji imunskog sistema*
hipersenzitivnost, alergije uključujući sezonsku alergiju
Poremećaji metabolizma i ishrane
hiperlipidemija
hipokalemija, hiperurikemija, poremećaj koncentracije natrijuma u krvi, hipokalcemija, hiperglikemija, hipofosfatemija, dehidratacija
Psihijatrijski poremećaji
poremećaji raspoloženja uključujući depresiju, anksioznost, insomnija
Poremećaji nervnog sistema*
Veoma često
parestezije uključujući hipoestezije, migrena, pritisak na koren nerva
cerebrovaskularni događaj
tremor, neuropatija
multipla skleroza, demijelinizirajući poremećaj npr. optički neuritis,
Guillian-Barre
Poremećaji oka
poremećaj vida, konjunktivitis, blefaritis, otok oka
Poremećaji uha i labirinta
gubitak sluha, tinitus
Kardiološki poremećaji*
infarkt miokarda
aritmija, kongestivna srčana insuficijencija
srčani zastoj
Vaskularni poremećaji
hipertenzija, crvenilo lica, hematom
aortna aneurizma, vaskularna arterijalna okluzija, tromboflebitis
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji*
astma, dispnea, kašalj
plućna embolija
intersticijalna bolest pluća, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonitis,pleuralni izliv
plućna fibroza
Gastrointestinalni poremećaji
abdominalni bol, mučnina i povraćanje
GI hemoragija, dispepsija, gastroezofagealni refluks,
pankreatitis, disfagija, edem lica
intestinalna perforacija
Hepatobilijarni poremećaji* Veoma često
povećani enzimi jetre
holecistitis i holelitijaza, hepatička steatoza,povećan bilirubin u krvi
hepatitis, reaktivacija hepatitisa B
autoimunski hepatitis
insuficijencija jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
osip uključujući eksfolijativni osip
pogoršanje ili nova pojava psorijaze uključujući palmoplantar-pustularnu psorijazu
urtikarija, povećano stvaranje modrica uključujući purpuru, dermatitis uključujući ekcem, lomljenje noktiju, hiperhidroza, alopecija
noćno znojenje, ožiljci
multiformni eritem
Stevens-Johnson
kožni vaskulitis
lihenoidne kožne reakcije
pogoršanje simptoma dermatomiozitisa¹
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
mišićno-skeletni bol
spazmi mišića uključujući povećanje koncentracije kreatin-fosfokinaze u krvi
rabdomioliza, sistemski lupus eritematozus
sindrom sličan lupusu
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
oslabljena funkcija bubrega, hematurija
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
erektilna disfunkcija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*
reakcije na mestu primene uključujući eritem na mestu primene
bol u grudima, edem, pireksija
poremećaji koagulacije i krvarenja uključujući produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, pozitivan test na autoantitela uključujući pozitivna anti-DNK antitela, povećanje koncentracije laktat-dehidrogenaze u krvi
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije
otežano zarastanje rana
dodatne informacije se nalaze u daljem tekstu, u odeljcima: „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”** uključujući otvorene produžene studije
uključujući spontane izveštaje
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda
Hidradenitis suppurativa
Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda lečenih jednom nedeljno bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.
Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa uveitisom lečenih svake druge nedelje bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.
Opis odabranih neželjenih dejstava
Reakcije na mestu primene injekcije
pivotalnim kontrolisanim studijama odraslih pacijenata i dece lečenih lekom Humira pojavile su se reakcije na mestu primene injekcije kod 12,9% pacijenata eritem i/ili svrab, krvarenje, bol ili otok, u poređenju sa 7,2% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Lečenje obično nije trebalo prekidati zbog reakcija na mestu primene.
pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih i dece, stopa infekcija je bila 1,51 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 1,46 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Najčešće infekcije su bile nazofaringitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta i sinuzitis. Nakon saniranja infekcije većina pacijenata je nastavila lečenje lekom Humira.
Incidenca težih infekcija je bila 0,04 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 0,03 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu.
kontrolisanim, otvorenim studijama sa lekom Humira kod odraslih i dece, prijavljivane su teške infekcije uključujući infekcije sa smrtnim ishodom, koje su se retko javljale, uključujući izveštaje o tuberkulozi uključujući milijarnu i ekstra-pulmonalnu lokalizaciju i invazivne oportunističke infekcije npr. diseminovana ili ekstrapulmonarna histoplazmoza, blastomikoza, kokcidioidomikoza, pneumocistis, kandidijaza, aspergiloza i listerioza. Većina slučajeva tuberkuloze se javila u prvih osam meseci od započete terapije i može predstavljati aktiviranje latentne bolesti.
Maligne bolesti i limfoproliferativne poremećaji
studijama sa lekom Humira kod 249 pedijatrijskih pacijenata, sa juvenilnim idiopatskim artritisom poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i artritisom povezanim sa entezitisom, nisu prijavljivani maligniteti tokom 655,6 pacijent-godina. Takođe, nisu prijavljivani maligniteti u studiji sa lekom Humira sa 192 pedijatrijska pacijenta sa
-ovom bolešću, tokom 498,1 pacijent-godina. Maligne bolesti nisu
primećene ni kod 77 pedijatrijskih pacijenata sa izloženošću od 80,0 pacijent-godina u ispitivanju leka Humira sprovedenim na pedijatrijskim pacijentima sa hroničnom plak psorijazom. Nije primećena pojava malignih bolesti kod 60 pedijatrijskih pacijenata sa izloženošću od 58,4 pacijent-godina u ispitivanju leka Humira sprovedenom kod pedijatrijskih pacijenata sa uveitisom.
pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih, koje su trajale bar 12 nedelja kod pacijenata sa umerenim do teškim aktivnim reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda
hidradenitis suppurativa
-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom i uveitisom,
primećena je pojava malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomske kancere kože, u učestalosti interval pouzdanosti 95% od 6,8 4,4; 10,5 na 1000 pacijent-godina terapije među 5291 pacijenta lečenih lekom Humira, odnosno 6,3 3,4; 11,8 na 1000 pacijent-godina u 3444 pacijenta iz kontrolne grupe medijana trajanja terapije je bila 4,0 meseci kod pacijenata koji su primali lek Humira i 3,8 meseci u kontrolnoj grupi. Učestalost interval pouzdanosti 95% nemelanomskog kancera kože je bila 8,8 6,0; 13,0 na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 3,2 1,3; 7,6 na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima. Od ovih kancera kože, karcinom skvamoznih ćelija je bio prisutan u učestalosti interval pouzdanosti 95% od 2,7 1,4; 5,4 na 1000 pacijent-godina kod pacijenata lečenih lekom Humira i kod 0,6 0,1; 4,5 na 1000 pacijent-godina kod kontrolnih pacijenata. Učestalost interval
pouzdanosti 95% limfoma je bila 0,7 0,2; 2,7 na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 0,6 0,1; 4,5 na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima.
Analizom zbirnih rezultata ovih studija i tekućih i završenih produženih studija otvorenog tipa prosečnog trajanja 3,3 godine na 6427 pacijenata i preko 26439 pacijent-godina terapije, zabeležena stopa malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomske kancere kože, je približno 8,5 na 1000 pacijent-godina terapije. Zabeležena stopa nemelanomskih kancera kože je približno 9,6 na 1000 pacijent-godina terapije, a limfoma približno 1,3 na 1000 pacijent-godina terapije.
postmarketinškim iskustvima od januara 2003. godine do decembra 2010. godine, prevashodno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, saopštavana stopa maligniteta, isključujući limfome i nemelanomske kancere kože, je oko 2,7 na 1000 pacijent-godina. Stopa nemelanomskih kancera kože i limfoma bila je približno 0,2 i 0,3 na 1000 pacijent-godina terapije videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Retki postmarketinški slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma su prijavljivani kod pacijenata lečenihadalimumabom videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
studijama I-V reumatoidnog artritisa u više navrata su uzimani uzorci krvi za testiranje autoantitela. U ovim studijama, 11,9% pacijenata lečenih lekom Humira i 8,1% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu, koji su imali negativna antinuklearna antitela na početku, u nedelji 24 pokazali su pozitivan titar. Dva pacijenta od 3441 lečenih lekom Humira u svim studijama sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom razvili su kliničke znake koji ukazuju na novonastali sindrom sličan lupusu. Stanje pacijenata se poboljšalo nakon prekida terapije. Nijedan pacijent nije razvio lupusni nefritis ili simptome centralnog nervnog sistema.
Hepatobilijarni događaji
kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima su učestvovali pacijenti sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 104 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN engl.
upper limit of normal,
gornja granica javilo se kod 3,7% pacijenata koji su
primali lek Humira i kod 1,6% pacijenata koji su primali placebo.
kontrolisanoj studiji faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta od 4 do 17 godina, i artritisom povezanim sa entezitisom, uzrasta od 6 do 17 godina, promena vrednosti ALT ≥ 3 x ULN je primećena kod 6,1% pacijenata lečenih lekom Humira i 1,3% pacijenata iz kontrolne grupe. Većina ALT promena vrednosti se desila prilikom istovremene upotrebe metotreksata. Promene vrednosti ALT ≥ 3 x ULN nisu primećene kod pacijenata u studiji faze 3 sa lekom Humira, sprovedenoj na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom uzrasta od 2 do <4 godine.
kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa
bolešću i ulceroznim kolitisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 52 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN engl.
upper limit of normal
gornja granica javilo se kod 0,9%
pacijenata koji su primali lek Humira i kod 0,9% pacijenata koji su primali placebo.
studijama faze 3 kod pedijatrijskih pacijenata sa
ovom bolešću, u kojima su procenjivani efikasnost
bezbednost dva režima doziranja leka Humira prilagođena telesnoj masi posle primene inicijalne doze prilagođene telesnoj masi tokom 52 nedelje lečenja, povećane vrednosti ALT ≥ 3 x ULN su primećene kod 2,6% 5/192 pacijenata od kojih su 4 pacijenta bila na početku terapije izložena istovremenoj terapiji imunosupresivima.
kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa plak psorijazom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 12 do 24 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN
upper limit of normal,
gornja granica javilo se kod 1,8% pacijenata koji su primali lek Humira i kod
1,8% pacijenata koji su primali placebo.
ispitivanju faze 3 u kojem se lek Humira primenjivao kod dece sa plak psorijazom, nije primećeno povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x ULN.
kontrolisanim ispitivanjima leka Humira početne doze od 160 mg u nedelji 0 i 80 mg u nedelji 2, a zatim 40 mg svake nedelje, počevši od nedelje 4 kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda
hidradenitis suppurativa
uz kontrolni period u trajanju od 12 do 16 nedelja, povećane vrednosti ALT-a
≥ 3 x ULN zabeležene su kod 0,3% pacijenata lečenih lekom Humira i 0,6% pacijenata iz kontrolne grupe.
kontrolisanim ispitivanjima leka Humira početne doze od 80 mg u nedelji 0, nakon kojih slede doze od 40 mg svake druge nedelje, počevši od nedelje 1 kod odraslih pacijenata sa uveitisom u trajanju do 80 nedelja, sa prosečnom izloženošću od 166,5 dana kod pacijenata lečenih lekom Humira i 105,0 dana kod pacijenata iz kontrolne grupe, povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x ULN zabeležena su kod 2,4% pacijenata lečenih lekom Humira i 2,4% pacijenata iz kontrolne grupe.
svim ispitivanjima, u svim indikacijama, pacijenti sa povećanim vrednostima ALT su bili asimptomatični i u većini slučajeva povećanje vrednosti je bilo prolazno i rešilo se tokom samog lečenja. Međutim, postoje postmarketinški izveštaji insuficijencije jetre, kao i manje ozbiljnih reakcija koje mogu prethoditi otkazivanju funkcije jetre hepatitis, uključujući autoimunski hepatitis, kod pacijenata koji su primali adalimumab.
Istovremena primena sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom
ispitivanjima kod odraslih pacijenata sa
ovom bolešću, uočena je veća incidenca malignih i
ozbiljnih neželjenih dejstava povezanih sa infekcijama prilikom istovremene upotrebe leka Humira i azatioprina/6-merkaptopurina u poređenju sa monoterapijom lekom Humira.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:
Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijafax: +381 011 39 51 131website: www.alims.gov.rse-mail: [email protected]
Predoziranje
Tokom kliničkih studija nije zapažena toksičnost koja bi ograničavala dozu. Najveća procenjena doza je bila multipla intravenska doza od 10 mg/kg, što je približno 15 puta veće od preporučene doze.
FARMACEUTSKI PODACI
Lista pomoćnih supstanci
manitol polisorbat 80 voda za injekcije
Inkompatibilnost
nedostatku studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
Rok upotrebe
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.Lek se može čuvati van frižidera, na temperaturi do 25°C ne duže od 14 dana, zaštićen od svetlosti. Ukoliko se tokom 14 dana ne upotrebi, napunjeni pen se mora uništiti.
Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka
Rastvor za injekciju u napunjenom penu sadrži napunjeni injekcioni špric. Unutrašnji špric u penu je napravljen od stakla tip I sa gumenim delom klipa šprica brombutil guma i igle sa poklopcem termoplastični elastomer.Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni pen 0,8 mL rastvora upakovan u blister, 2 tupfera natopljena alkoholom i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka i druga uputstva za rukovanje lekom
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.