Informacije prikazane na našem sajtu su tehnički obrađene i optimizovane za prikaz uputstva za Blitzima® na internetu. Uz pregled dostupnog uputstva na našem sajtu (koje može sadržati i eventualne greške) predlažemo da takođe pročitate kompletno originalno upustvo za Blitzima® kojem možete pristupiti klikom na link.
UPUTSTVO ZA LEK
Blitzima, 500 mg/50 mL, koncentrat za rastvor za infuziju,
INN: rituksimab
▼ Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem. Time se omogućava brzo otkrivanje novih bezbednosnih informacija. Vi u tome možete da pomognete prijavljivanjem bilo koje neželjene reakcije koja se kod Vas javi. Za način prijavljivanja neželjenih reakcija, pogledajte informacije na kraju odeljka
Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas.
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
ovom uputstvu pročitaćete:
Šta je lek Blitzima i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Blitzima
Kako se primenjuje lek Blitzima
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Blitzima
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Šta je lek Blitzima i čemu je namenjen
Šta je lek Blitzima
Lek Blitzima sadrži aktivnu supstancu rituksimab. To je vrsta proteina, koja se zove monoklonsko antitelo. Rituksimab se vezuje za vrstu belih krvnih zrnaca, B limfocita. Kada se rituksimab veže za površinu ove ćelije, on izaziva njenu smrt.
Za šta se koristi lek Blitzima
Blitzima se može koristiti za lečenje nekoliko različitih stanja kod odraslih osoba. Vaš lekar Vam može propisati lek Blitzima za lečenje:
Ne-Hodgkin-ovog limfoma
To je oboljenje limfnog tkiva deo imunskog sistema koje utiče na B limfocite.
Lek Blitzima se može koristiti sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima u sklopu hemioterapije. Ukoliko lek Blitzima deluje, može se koristiti kao kontinuirana terapija tokom 2 godine posle završetka početnog lečenja.
Hronične limfocitne leukemije
Hronična limfocitna leukemija HLL je najčešća forma leukemije kod odraslih osoba. HLL pogađa naročito limfocite, B ćelije, koji potiču iz kostne srži i razvijaju se u limfnim čvorovima. Pacijenti sa HLL imaju puno abnormalnih limfocita, koji se nakupljaju uglavnom u kostnoj srži i u krvi. Proliferacija ovih abnormalnih B-limfocita je uzrok simptoma koje možete imati. Lek Blitzima u kombinaciji sa hemioterapijom uništava ove ćelije.
Granulomatoze sa poliangiitisom ili mikroskopskog poliangiitisa
Lek Blitzima se koristi da indukuje remisiju granulomatoze sa poliangiitisom ranije nazivana Wegener-ova granulomatoza ili mikroskopskog poliangiitisa, kada se uzima u kombinaciji sa kortikosteroidima. Granulomatoza sa poliagiitisom i mikroskopski poliangiitis su dva oblika zapaljenja krvnih sudova koji uglavnom zahvataju pluća i bubrege, ali mogu zahvatiti i druge organe. B limfociti se smatraju uzročnicima ovih stanja.
Šta treba da znate pre nego što primite lek Blitzima
Ne smete primiti lek Blitzima ako:
ste preosetljivi na rituksimab, na druge slične proteine ili na bilo koji od sastojaka ovog leka navedenih u delu 6.
Imate aktivnu, ozbiljnu infekciju
Imate oslabljen imunitet
Imate tešku srčanu insuficijenciju ili tešku nekontrolisanu bolest srca i bolujete od granulomatoze sa poliangiitisom ili mikroskopskog poliangiitisa.
Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas ili ako niste sigurni, trebalo bi da pitate svog lekara,farmaceuta ili medicinsku sestru, pre nego što primite lek Blitzima. Možda je potrebno da Vaš lekar posebno obrati pažnju na Vas u toku lečenja lekom Blitzima.
Ukoliko bolujete od granulomatoze sa poliangiitisom ili mikroskopskog poliangiitisa takođe recite Vašem lekaru:
ako smatrate da možda imate neku infekciju, čak i sasvim blagu, kao što je nazeb. Ćelije na koje deluje lek Blitzima pomažu u borbi protiv infekcija, pa treba da sačekate da infekcija prođe pre nego što primate lek Blitzima. Takođe Vas molimo da kažete svom lekaru ako ste u prošlosti imali veliki broj infekcija ili ako patite od teških infekcija.
Ako smatrate da Vam je u bliskoj budućnosti potrebna vakcinacija, uključujući i vakcinacije neophodne za putovanje u inostranstvo. Neke vakcine se ne smeju davati istovremeno sa lekom Blitzima ili mesecima pošto primite lek Blitzima. Vaš lekar će proveriti da li treba da se vakcinišete pre nego što primite lek Blitzima.
Deca i adolescent
Recite Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što primate ovaj lek, ukoliko ste Vi ili Vaše dete malđi od 18 godina. To je zbog toga što za sada nema dovoljno informacija o primeni leka Blitzima kod dece i mladih osoba.
Drugi lekovi i lek Blitzima
Pre početka lečenja, molimo Vas da obavestite svog lekara ili farmaceuta , ukoliko uzimate ili biste mogli uzeti druge lekove uključujući i one koje sami kupujete u apoteci ili biljne lekove. Ovo je posebno važno jer lek Blitzima može uticati na način delovanja drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu uticati na delovanje leka Blitzima.
Posebno treba da kažete lekaru:
ako uzimate lekove za terapiju visokog krvnog pritiska. Može se desiti da se od Vas zatraži da 12 časova pre infuzije leka Blitzima ne uzimate lekove za terapiju visokog krvnogpritiska. Razlog je što se nekim pacijentima tokom primanja leka Blitzima snizi krvni pritisak.
Ako ste bilo kada primali lekove koji utiču na imunitet, kao što je hemioterapija ili imunosupresivne lekove.
Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas ili ako niste sigurni kažite Vašem lekaru ili farmaceutu , pre nego što primate lek Blitzima.
Trudnoća i dojenje
Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, ako dojite.
Razlog je što lek Blitzima prolazi kroz posteljicu i može da utiče na bebu.
Ukoliko se može desiti da zatrudnite, Vi i Vaš partner morate primenjivati efikasnu kontracepciju u periodu lečenja lekom Blitzima. Ovo se takođe odnosi i na period od još 12 meseci posle primanja poslednje doze leka Blitzima.
Ne smete dojiti dok se lečite lekom Blitzima. Ovo se takođe odnosi i na period od još 12 meseci posle primanja poslednje doze leka Blitzima. Razlog je što lek Blitzima može proći u majčino mleko.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Nije poznato da li lek Blitzima utiče na Vašu sposobnost da vozite automobil ili da koristite mašine i alate.
Kako se primenjuje lek Blitzima
Kako se prima
Lek Blitzima će Vam dati lekar ili medicinska sestra koji imaju iskustva sa ovakvim načinom lečenja. Pažljivo će vas nadzirati dok primate ovaj lek. To je zbog moguće pojave neželjene rakcije na lek.
Lek Blitzima ćete uvek primate kap po kap, u vidu infuzije.
Lekovi koji se daju pre primene leka Blitzima
Pre nego što primite lek Blitzima dobićete druge lekove premedikacija kojima će se sprečiti ili ublažiti moguće reakcije na lek Blitzima.
toku lečenja, koliko leka ćete primati i koliko često
Ako se lečite od ne-Hodgkin-ovog limfoma
Ako se lečite samo lekom Blitzima,
Primaćete infuziju leka Blitzima jednom nedeljno, ukupno četiri infuzije Moguće je ponavljati ove terapijske cikluse leka Blitzima.
Ako primate lek Blitzima zajedno sa hemioterapijom
Primaćete infuziju leka Blitzima istog dana kad i hemioterapiju. Uobičajeno je svake 3 nedelje do 8 puta.
Ukoliko povoljno odgovorite na terapiju, možda ćete primate lek Blitzima svaka 2 ili 3 meseca u toku 2 godine.
Ako se lečite od hronične limfocitne leukemije
Kada se lečite lekom Blitzima u kombinaciji sa hemioterapijom, primaćete infuziju leka Blitzima svakih 28 dana, sve dok ne primite ukupno 6 doza. Hemioterapiju treba dati posle infuzije leka Blitzima. Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno da istovremeno dobijete još neku terapiju.
Ako se lečite o granulomatoze sa poliangiitisom ili mikroskopskog poliangiitisa
Lečenje lekom Blitzima obuhvata četiri infuzije koje se daju jednom nedeljno. Pre započinjanja terapije
lekom Blitzima obično se daje injekcije kortikosteroida. Vaš lekar može u bilo kom trenutku da propiše oralne kortikosteroide za lečenje Vaše bolesti.
Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu .
Moguća neželjena dejstva
Kao i svi drugi lekovi i ovaj lek može da izazove neželjena dejstva, iako se neće javiti kod svih pacijenata. Najveći broj neželjenih dejstava su blaga do umerena, ali neka mogu biti i teška i zahtevati lečenje. Retko, neke od ovih reakcija mogu da budu fatalne.
Reakcije na infuziju
prva dva sata prve infuzije možete dobiti povišenu temperaturu, groznicu i drhtavicu. Ređe se dešava da se kod nekih pacijenata pojavi bol na mestu primene, plikovi ili svrab po koži, mučnina, umor, glavobolja, problemi s disanjem, oticanje jezika ili grla, svrab u nosu ili curenje iz nosa, povraćanje, crvenilo ili nepravilan srčani ritam, srčani udar ili nizak broj trombocita. Ranija srčana oboljenja kao što su angina pektoris ili srčana insuficijencija mogu se pogoršati.
Ako dođe do razvoja ovih simptoma, to
odmah kažite osobi koja Vam daje infuziju
jer to može da znači da infuziju treba usporiti ili prekinuti.
Može Vam biti potrebna dodatna terapija lekovima kao što su antihistaminici ili paracetamol. Kada ovi simptomi prestanu ili se ublaže, infuzija se može nastaviti. Manja je verovatnoća da će se ovi simptomi pojaviti posle druge infuzije. Vaš doktor će možda odlučiti da ne nastavi sa lečenjem lekom Blitzima ukoliko razvijete ozbiljnu reakciju na infuziju.
Infekcije
Odmah saopštite lekaru ako se pojave znakovi infekcije koji obuhvataju:
povišena telesna temperatura, kašalj, bol u grlu, osećaj bolnog peckanja dok mokrite, ili ako počnete da osećate slabost ili da se uopšte osećate loše.
Gubitak pamćenja, smetnje u razmišljanju, teškoće pri hodu ili gubitak vida, što može biti posledica vrlo retke, ozbiljne infekcije mozga, koja može biti fatalna progresivna, multifokalna leukoencefalopatija ili PML.
toku lečenja lekom Blitzima možete lakše dobiti infekciju. Često su to nazebi, ali su zabeleženi i slučajevi upale pluća ili infekcije mokraćnih puteva.Navedene su u delu: Neželjena dejstva.
Reakcije na koži
Veoma retko mogu se javiti teška stanja sa plikovima na koži, koja mogu ugroziti život. Crvenilo, često udruženo sa plikovima, može se javiti na koži ili sluzokoži, kao što su usta, genitalna područja ili očni kapci, a može biti prisutna i groznica.
Odmah recite svom lekaru ukoliko primetite neke od ovih
simptoma.
Ostale reakcije obuhvataju:
Ako se lečite od ne-Hodgkin-ovog limfoma ili hronične limfocitne leukemije
Veoma česta neželjena dejstva mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek su:
bakterijske ili virusne infekcije bronhitis
mali broj belih krvnih zrnaca, ponekad sa povišenom telesnom temperaturom, mali broj trombocita krvnih pločica u krvi
mesta bez kose, jeza, glavobolja
oslabljen imunitet, što je posledica manjeg broja antitela koja se zovu “imunoglobulini” IgG u krvi, koji pomažu u zaštiti od infekcija.
Česta neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek su:
infekcija krvi sepsa, zapaljenje pluća, herpes zoster, prehlada, infekcije dušnika, gljivične infekcije, infekcije nepoznatog porekla, upala sinusa, hepatitis B.
mali broj crvenih krvnih zrnaca anemija, mali broj svih vrsta krvnih ćelija.
alergijske reakcije preosetljivost
visok nivo šećera u krvi, gubitak telesne težine, otok lica i tela, povišen nivo enzima LDH u krvi, nizak nivo kalcijuma u krvi.
neuobičajeni osećaji na koži, kao što su trnjenje, peckanje, bockanje, pečenje, osećaj milenjapo koži, smanjen osećaj čula dodira.
osećaj umora, otežano zaspivanje
crvenilo lica kao posledica širenja krvnih sudova,
vrtoglavica, uznemirenost.
pojačano suzenje, problem sa suznim kanalima, zapaljenje oka konjunktivitis
osećaj zvonjenje u ušima, bol u uhu
poremećaj funkcije srca srčani napad, nepravilan rad srca, ubrzan srčani ritam.
visok ili nizak krvni pritisak sniženje krvnog pritiska nakon zauzimanja uspravnog položaja
stezanje mišića u disajnim putevima što uzrokuje šištanje pri disanju bronhospazam
zapaljenje, nadraženost pluća, grla i sinusa, nedostatak daha, curenje iz nosa
povraćanje, proliv, bol u trbuhu, iritacija i/ili ulceracija grla i usta, otežano gutanje, zatvor, poremećaj varenja
poremećaji ishrane: smanjenje količine pojedene hrane sa posledičnim ozbiljnim gubitkom telesne težine.
koprivnjača, pojačano znojenje, noćno znojenje.
mišićni poremećaji-napetost u mišićima, bol u zglobovima i mišićima, bol u leđima i vratu.
opšta nelagodnost i neprijatnost, sindrom sličan gripu, slabost, drhtavica
disfunkcija više organa
Povremena neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek su:
poremećaji zgrušavanja krvi, smanjeno stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pojačano propadanje crvenih krvnih zrnaca aplastična hemolitička anemija, otečeni ili uvećani limfni čvorovi
neraspoloženje i gubitak interesovanja i zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima, nervoza
promene osećaja čula ukusa
poremećaji rada srca, kao što je usporen srčani ritam ili bol u grudima angina
astma, smanjen dotok krvi u organe
uvećanje abdomena
Veoma retka neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek su:
privremeno povećanje nekih vrtsa antitela u krvi imunoglobulina-IgM, hemijski poremećaji krvi uzrokovani raspadom ćelija karcinoma
oštećenje nerava u rukama i nogama, paraliza lica
oslabljena snaga srca
zapaljenje krvnih sudova, uključujući i zapaljenja koja dovode do pojave simptoma na koži
oslabljena respiratorna funkcija
oštećenja zida creva perforacija
pojava teških formi plikova po koži, koji mogu ugroziti život. Crvenilo, često udruženo sa plikovima, može se javiti na koži ili sluzokoži, u ustima, na genitalijama, na kapcima, moguća povišena telesna temperature.
oslabljena funkcija bubrega
težak gubitak vida
Nepoznata učestalost ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka
smanjenje broja belih ktvnih zrnaca koje ne nastupa odmah
smanjenje broja krvnih pločica trombocita neposredno posle infuzije, što se može popraviti, ali može biti fatalno u retkim slučajevima
Ako se lečite o granulomatoze sa poliangiitisom ili mikroskopskog poliangiitisa
Veoma česta neželjena dejstva mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek su:
infekcije, kao što su infekcije grudnog koša, infekcije urinarnog trakta bol prilikom mokrenja, prehlade i infekcije herpesom
alergijske reakcije koje se najčešće javljaju prilikom infuzije, ali se mogu javiti i do 24 sata nakon infuzije
kašalj i kratak dah
krvarenje iz nosa
povišen krvni pritisak
bol u zglobovima ili leđima
trzaji i drhtanje mišića
ošamućenost
tremor drhtavica, često drhtanje ruku
teškoće sa spavanjem nesanica
otok šaka i stopala
Česta neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 od 10 pacijenata koji primaju lek su:
loše varenje
osipi kože, uključujući akne ili mrlje
naleti crvenila ili crvenilo kože
zapušen nos
napeti i bolni mišići
bol u mišićima ili u šakama i stopalima
nizak broj crvenih krvnih zrnaca anemija
nizak broj trombocita u krvi
povećanje nivoa kalijuma u krvi
promene u srčanom ritmu, ili ubrzanje srčanog rada
Veoma retka neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji primaju lek su:
pojava teških formi plikova po koži, koji mogu ugroziti život. Crvenilo, često udruženo sa plikovima, može se javiti na koži ili sluzokoži: usta, genitalija ili očnih kapaka, a može biti prisutna i povišena telesna temperatura.
ponovna pojava hepatitis B infekcije
Lek Blitzima može uzrokovati i promene u laboratorijskim nalazima koje sprovode lekari.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:
Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijawebsite: www.alims.gov.rse-mail:
Kako čuvati lek Blitzima
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka važenja označenog na kutiji i na bočici, posle “Važi do” ili “EXP”. Rok upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u frižideru 2
C. Bočicu čuvati unutar kutije radi zaštite od svetlosti.
Rok upotrebe posle razblaženja:
Pripremljeni rastvor za infuziju rituksimaba je fizički i hemijski stabilan u trajanju od 24 sata na 2
i potom još 12 časova na sobnoj temperaturi ne višoj od 30ºC.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Šta sadrži lek Blitzima
Aktivna supstanca leka Blitzima se zove rituksimab. Bočica sadrži 500 mg rituksimaba.
mL koncentarta sadrži 10 mg rituksimaba.
Pomoćne supstance su natrijum-hlorid, natrijum-citrat dihdrat, polisorbat 80 i voda za injekcije.
Kako izgleda lek Blitzima i sadržaj pakovanja
Koncentrat za rastvor za infuziju. Bistar do
opalescentan rastvor.
Unutrašnje pakovanje je prozirno staklo tipa I sa butil gumenim zatvaračem sa sadržajem 500 mg rituksimaba u 50mL. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica.
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet
OKTAL PHARMA D.O.O. BEOGRAD, Beograd, Milorada Jovanovića 11,
Proizvođač
BIOTEC SERVICES INTERNATIONALLIMITED, Velika Britanija, Bridgend,Biotec House, Central Park, WesternAvenue, Bridgend Industrial Estate
BIOTEC SERVICES INTERNATIONALLIMITED, Velika Britanija, Bridgend,Units 2100, 2110, 2010, 2120 and 2130, Phase 18,Central Park, Bridgend Industrial Estate
Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2018.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-03947-17-002 od 29.10.2018.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUĆIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA
Terapijske indikacije
Blitzima je indikovana za primenu kod odraslih u sledećim indikacijama:
ne-Hodgkin-ov limfom NHL
Blitzima je indikovana za lečenje prethodno nelečenih pacijenata u stadijumu III-IV folikularnoglimfoma u kombinaciji sa hemioterapijom.
Blitzima je kao terapija održavanja indikovana za pacijente sa folikularnim limfomom koji odgovarajuna indukcionu terapiju.
Blitzima je indikovana kao monoterapija za lečenje pacijenata u stadijumu III-IV folikularnog limfoma koji su rezistentni na hemioterapiju ili su u fazi drugog ili još poznijeg recidiva posle hemioterapije.
Blitzima je indikovana za lečenje pacijenata sa CD20 pozitivnim difuznim ne-Hodgkin-ovim limfomom krupnih B ćelija u kombinaciji sa CHOP ciklofosfamid, doksorubicin, vinkristin, prednizolon hemioterapijom.
Hronična limfocitna leukemija HLL
Blitzima u kombinaciji sa hemioterapijom je indikovana za lečenje pacijenata sa prethodno nelečenomili relaps/refraktarnom hroničnom limfocitnom leukemijom. Dostupni su samo ograničeni podaci o efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata prethodno lečenih monoklonskim antitelima uključujući i lek Blitzima, ili kod pacijenata refraktarnih na prethodnu kombinovanu terapiju lekom Blitzima sa hemioterapijom.
Videti odeljak Farmakodinmski podaci za dodatne informacije.
Granulomatoza sa poliangiitisom i mikroskopski poliangiitis
Blitzima je, u kombinaciji sa glukokortikoidima, indikovana za indukciju remisije kod odraslihpacijenata sa teškom aktivnom granulomatozom sa poliangiitisom
-ova granulomatoza GPA i
mikroskopskim poliangiitisom MPA.
Doziranje i način primene
Infuzije Blitzima treba davati pod strogim nadzorom iskusnog lekara, i u bolničkom okruženju gde suodmah na raspolaganju sve mogućnosti za reanimaciju videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka
Pre svake primene leka Blitzima treba primeniti premedikaciju koja obuhvata antipiretik i antihistaminik, npr. paracetamol i difenhidramin.
Kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom i HLL-om potrebno je razmotriti premedikaciju glukokortikoidima, ako se Blitzima ne primenjuje u kombinaciji sa hemioterapijom koja sadrži glukokortikoide.
Kod pacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom Wegener-ova granulomatoza i mikroskopskim poliangiitisom se, pre prve infuzije leka Blitzima, preporučuje intravenska primena metilprednizolona u dozi od 1000 mg dnevno u toku 1 do 3 dana poslednja doza metilprednizolona može se dati istog dana kao i prva infuzija leka Blitzima. Posle toga, u toku lečenja i posle lečenja lekom Blitzima, treba peroralno davati prednizon u dozi od 1mg/kg dnevno ne više od 80 mg dnevno i što brže postepeno smanjivati dozu, u zavisnosti od kliničke potrebe.
Ne-Hodgkin-ov limfom
Folikularni ne-Hodgkin-ov limfom
Kombinovana terapijaPreporučena doza leka Blitzima u kombinaciji sa hemioterapijom za početak lečenja prethodnonelečenih pacijenata sa folikularnim limfomom, kao i pacijenata sa relaps/refraktornim folikularnim limfomom, iznosi 375 mg/m
telesne površine po ciklusu, najviše 8 ciklusa.
Blitzima se daje prvog dana svakog ciklusa hemioterapije, nakon i.v. davanja glukokortikoidne
komponente hemioterapije, ako je predviđena.
Terapija održavanja
Prethodno nelečeni folikularni limfom
Preporučena doza leka Blitzima kada se koristi kao terapija održavanja kod pacijenata sa prethodnonelečenim folikularnim limfomom koji su odgovorili na indukcionu terapiju je: 375 mg/m
površine, koja se daje u vidu i.v. infuzije jednom u dva meseca počevši dva meseca nakon poslednje doze indukcione terapije do progresije bolesti ili najduže do dve godine.
Relaps/refraktorni folikularni limfom
Preporučena doza leka Blitzima kada se koristi kao terapija održavanja kod pacijenata sa relaps/refraktornim folikularnim limfomom koji su odgovorili na indukcionu terapiju, iznosi375 mg/m
telesne površine, jednom u tri meseca počevši tri meseca nakon poslednje doze indukcione
terapije sve do progresije bolesti ili najduže do dve godine.
Relaps/refraktorni folikularni limfom
Preporučena doza leka Blitzima kada se daje kao monoterapija pri indukcionoj terapiji odraslihpacijenata sa folikularnim limfomom stadijuma III-IV koji su hemorezistentni ili su u drugom ili kasnijemrelapsu nakon hemioterapije je 375 mg/m
telesne površine, koja se daje u vidu i.v. infuzije jednom
nedeljno u toku četiri nedelje.
Kod ponovnog lečenja lekom Blitzima kao monoterapijom kod bolesnika sa relaps/refraktornimfolikularnim limfomom, koji su odgovorili na prethodno lečenje lekom Blitzima kao monoterapijom, preporučena doza iznosi: 375 mg/m
telesne površine, primenjene u obliku intravenske infuzije jednom
nedeljno u trajanju od četiri nedelje videti deo
Farmakodinamski podaci
Difuzni ne-Hodgkin-ov limfom krupnih B ćelija
Blitzima treba da se koristi u kombinaciji sa CHOP hemioterapijom. Preporučena doza iznosi 375 mg/m
telesne površine i daje se prvog dana svakog od 8 ciklusa hemioterapije nakon i.v. davanja glukokortikoidne komponente CHOP protokola. Bezbednost i efikasnost leka Blitzima nisuutvrđeni u kombinaciji sa drugim hemioterapijskim protokolima u lečenju difuznog ne-Hodgkin-ovog limfoma krupnih B ćelija.
Prilagođavanja doze tokom lečenja
Ne preporučuje se smanjivanje doze leka Blitzima. Kada se Blitzima daje u kombinaciji sahemioterapijom, trebalo bi primeniti standardno smanjivanje doza hemioterapijskih lekova.
Hronična limfocitna leukemija
Kod pacijenata sa hroničnom limfocitnom leukemijom HLL preporučena je profilaksa sa adekvatnomhidratacijom i davanjem urikostatika 48 sati pre početka terapije, da bi se smanjio rizik od nastankasindroma lize tumora. Kod pacijenata sa hroničnom limfocitnom leukemijom HLL čiji je broj limfocita> 25 x10
/L preporučuje se intravenska primena 100 mg prednizona/prednizolona neposredno pre infuzije
leka Blitzima, da bi se smanjila učestalost i ozbiljnost akutne infuzione reakcije i/ili sindroma oslobađanja citokina.
Preporučena doza leka Blitzima u kombinaciji sa hemioterapijom za prethodno nelečene i
relaps/refraktarne pacijente je 375 mg/m
telesne površine nultog dana prvog terapijskog ciklusa, a potom
telesne površine prvog dana svakog sledećeg od ukupno 6 ciklusa. Hemioterapiju treba dati
nakon primene infuzije leka Blitzima.
Granulomatoza sa poliangiitisom i mikroskopski poliangiitis
Pacijenti lečeni lekom Blitzima moraju dobiti karticu sa upozorenjima za pacijenta uz svaku infuziju.
Preporučena doza leka Blitzima za indukciju remisije granulomatoze sa poliangiitisom i mikroskopskogpoliangiitisa je 375 mg/m
telesne površine, koja se daje u vidu intravenske infuzije jednom nedeljno,
tokom 4 nedelje ukupno četiri infuzije.
Kod pacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom ili mikroskopskim poliangiitisom preporučuje seprofilaksa Pneumocystis jiroveci pneumonije PCP tokom i nakon terapije lekom Blitzima.
Posebne grupe pacijenata
Gerijatrijska populacija
Kod pacijenata starijeg životnog doba >65 godina starosti nije potrebno podešavanje doze.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka Blitzima kod dece mlađe od 18 godina nije utvrđena. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Pripremljeni rastvor leka Blitzima treba davati kao intravensku infuziju kroz za to određenu liniju. Pripremljeni rastvori za infuziju se ne smeju davati u vidu brze i.v. injekcije, niti bolusa.
Pacijente treba strogo nadgledati da se uoči pojava sindroma oslobađanja citokina videti odeljak
upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Pacijente koji razviju simptome teške reakcije, posebno teške dispneje, bronhospazma ili hipoksije trebaodmah skinuti sa infuzije. Pacijente sa ne-Hodgkin-ovim limfomom tada treba pregledati da seidentifikuju simptomi sindroma liziranja tumora, podvrgnuti potrebnim laboratorijskim ispitivanjima, iutvrditi eventualnu plućnu infiltraciju koristeći rendgenski snimak pluća. Infuzija se ne sme ponovozapočinjati dok se svi simptomi potpuno ne povuku, dok ne dođe do normalizacije laboratorijskihvrednosti i rendgenskih nalaza. U ovom trenutku, infuzija se može ponovo započeti najvišena pola pređašnje brzine. Ako se i drugi put pojave iste teške reakcije, odluku o potpunom prekidu oveterapije treba doneti posle brižljivog razmatranja svakog pojedinog slučaja.
Blage do umerene reakcije povezane sa infuzijom IRR videti odeljak
Neželjena dejstva
reaguju na smanjenje brzine infuzije. Brzina infuzije može da se poveća po ublažavanju simptoma.
Prva infuzija:
Preporučena inicijalna brzina infuzije leka Blitzima je 50 mg/h; posle prvih 30 minuta može sepovećavati za 50 mg/h na svakih 30 minuta, do maksimalne brzine od 400 mg/h.
Naredne infuzije
Sve indikacije
Naredne infuzije leka Blitzima se mogu davati inicijalnom brzinom od 100 mg/h i potom povećavati za100 mg/h na svakih 30 minuta, do maksimalne brzine od 400 mg/h.
Kontraindikacije
Kontraindikacije za upotrebu kod non-Hodgkinovog limfoma i hronične limfocitne leukemije
Preosetljivost na aktivnu supstancu, mišje proteine ili bilo koji od ekscipijenasa, navedenih u odeljku 6.1.
Aktivne, teške infekcije videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Pacijenti u teškom imunokompromitovanom stanju.
Kontraindikacije za upotrebu kod reumatoidnog artritisa, granulomatoze sa poliangiitisom imikroskopskog poliangiitisa
Preosetljivost na aktivnu supstancu, mišje proteine ili bilo koji od ekscipijenasa, navedenih u odeljku
Lista pomoćnih supstanci
Aktivne, teške infekcije videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Pacijenti u teškom imunokompromitovanom stanju.
Teška srčana insuficijencija klasa IV po klasifikaciji
New York Heart Association
ili teška,
nekontrolisana bolest srca videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
radi drugih
kardiovaskularnih oboljenja.
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
cilju poboljšanja praćenja bioloških lekova, u medicinskom kartonu pacijenta trebalo bi da bude jasnoevidentirano ili navedeno zaštićeno ime leka i broj serije primenjenog leka.
Progresivna multifokalna leukoencefalopatija PML
Svi pacijenti sa reumatoidnim artritisom, granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskimpoliangiitisom koji se leče lekom rituksimab moraju dobiti karticu sa upozorenjima za pacijenta sa svakom infuzijom. Kartica sa upozorenjima za pacijenta sadrži važne informacije o bezbednosti za pacijenta, koje se tiču potencijalnog rizika od infekcija, uključujući i progresivnu multifokalnu leukoencefalopatiju PML.
Vrlo retki slučajevi fatalne PML su zabeleženi tokom praćenja primene rituksimaba. Pacijente treba pratiti u redovnim intervalima na svaki novi ili pogoršanje postojećih neuroloških simptoma ili znakova koji mogu da ukazuju na PML. Ukoliko se posumnja na pojavu PML, dalja primena leka mora biti obustavljena dok se ne isključi PML. Kliničar treba da proceni pacijenta i da odredi da li su simptomi indicija neurološke disfunkcije i, ukoliko je tako, da li ti simptomi možda ukazuju na PML. Treba razmotriti konsultacije sa neurologom ukoliko je klinički indikovano.
Ukoliko postoji ma kakva sumnja, treba razmotriti dalju procenu, uključujući i NMR, poželjno sakontrastom, CSF testiranje na JC virusnu DNK i ponovljene neurološke procene.
Lekar treba da bude posebno obazriv u pogledu simptoma koji ukazuiju na PML, koje pacijent ne mora daprimeti npr. kognitivni, neurološki i psihijatrijski simptomi. Pacijentima treba takođe savetovati daobaveste svoje partnere ili negovatelje o svom lečenju, s obzirom na to da oni mogu da uoče simptome kojih pacijent ne mora da bude svestan.
Ako pacijent razvije PML, dalja terapija lekom rituksimab mora biti trajno obustavljena.
Nakon oporavka imunog sistema kod imunokompromitovanih pacijenata sa PML, zabeleženi sustabilizacija ili poboljšanje stanja. Ostaje nepoznato da li rana detekcija PML i obustavljanje terapijelekom rituksimab može dovesti do slične stabilizacije ili poboljšanja stanja.
Ne-Hodgkin-ov limfom i hronična limfocitna leukemija
Infuzijske reakcije
Primena leka rituksimab povezuje se sa reakcijama na infuziju, koje mogu biti u vezi sa oslobađanjem citokina i/ili drugih hemijskih medijatora. Sindrom oslobađanja citokina možda se klinički neće moći razlikovati od akutnih reakcija preosetljivosti. Ovaj skup reakcija, koje obuhvataju sindrom oslobađanja citokina, sindrom lize tumora, anafilaktičke reakcije i reakcije preosetljivosti, opisuje se u nastavku.
Pri primeni rituksimaba u formulaciji za intravensku primenu, posle stavljanja u promet, prijavljene su teške, fatalne reakcije na infuziju, koje su nastupile 30 minuta do 2 sata posle početka prve intravenske infuzije rituksimaba. Kod reakcija su bili karakteristični plućni događaji, a u nekim slučajevima su uključivale brzu lizu tumora i osobine sindroma lize tumora uz povišenu temperaturu, drhtavicu, ukoćenost, hipotenziju, urtikariju, angioedem i druge simptome videte odeljak
Neželjena dejstva
Teški oblik sindroma oslobađanja citokina se odlikuje teškom dispnejom, često praćenom bronhospazmom i hipoksijom, uz povišenu temperaturu, drhtavicu, ukočenost, urtikariju i angioedem. Ovaj sindrom može da bude povezan sa nekim osobinama sindroma liziranja tumora kao što su hiperurikemija, hiperkalemija, hipokalcijemija, hiperfosfatemija, akutna bubrežna insuficijencija, povišenom laktatdehidrogenazom LDH, a može biti povezan i sa akutnom respiratornom insuficijencijom i smrću. Akutna respiratorna insuficijencija može biti praćena događajima kao što su plućna intersticijalna infiltracija ili edem koji je vidljiv na rendgenskom snimku. Ovaj sindrom se često manifestuje u roku od jedan do dva sata po započinjanju prve infuzije. Pacijenti koji su već patili od plućne insuficijencije ili su imali infiltraciju tumora u pluća mogu biti izloženi većem riziku od lošeg ishoda i treba ih tretirati s posebnom pažnjom. Pacijente koji razviju teški sindrom oslobađanja citokina treba odmah skinuti s infuzije videti odeljak
Doziranje i način primene
i treba im dati agresivnu simptomatsku terapiju.
Budući da inicijalno ublažavanje kliničkih simptoma može biti praćeno pogoršanjem, ove pacijente treba brižljivo pratiti sve dok se sindrom liziranja tumora i plućna infiltracija ne razreše ili isključe. Dalje lečenje pacijenata po kompletnom povlačenju znakova i simptoma retko dovodi do ponavljanja težeg sindroma oslobađanja citokina.
Pacijente sa velikim tumorskim opterećenjem ili velikim brojem ≥25 x 10
/L malignih ćelija u
cirkulaciji, kao što su pacijenti sa HLL-om, koji mogu biti izloženi visokom riziku od posebno teškogsindroma oslobađanja citokina treba tretirati sa izuzetnim oprezom. Ove pacijente treba vrlo brižljivopratiti tokom prve infuzije. Treba razmisliti i o mogućnosti još sporije prve infuzije kod ovih bolesnika, ilio podeli doze u dva dana tokom prvog ciklusa i svakog sledećeg ciklusa ukoliko je broj limfocita još uvek>25 x 10
Različite neželjene reakcije vezane s infuzijom primećene su kod 77% pacijenata lečenih
rituksimabom uključujući sindrom oslobađanja citokina praćen hipotenzijom i bronhospazmom kod 10% bolesnika videti odeljak
Neželjena dejstva
Ovi simptomi su obično reverzibilni s prekidom infuzije
rituksimaba i davanjem antipiretika, antihistaminika, i povremeno kiseonika, i.v. fiziološkog rastvora ilibronhodilatatora i glukokortikoida po potrebi. Molimo da u vezi sa teškim reakcijama pročitate gore deoo sindromu oslobađanja citokina.
Anafilaktičke i druge reakcije preosetljivosti su zabeležene po intravenskom davanju proteina bolesnicima. Za razliku od sindroma oslobađanja citokina, prave reakcije preosetljivosti tipično nastaju u roku od nekoliko minuta po započinjanju infuzije. Lekovi za terapiju reakcija preosetljivosti, npr. epinefrin adrenalin, antihistaminici i glukokortikoidi, treba da budu pri ruci da se mogu odmah primeniti u slučaju razvoja alergijske reakcije tokom davanja leka rituksimab. Kliničke manifestacije anafilakse se mogu učiniti sličnim kliničkim manifestacijama sindroma oslobađanja citokina opisanim gore. Reakcije koje se pripisuju preosetljivosti su zabeležene ređe od onih koje se pripisuju oslobađanju citokina.
Dodatne reakcije prijavljene u nekim slučajevima su bile infarkt miokarda, atrijalna fibrilacija, edem pluća i akutna reverzibilna trombocitopenija.
Budući da tokom infuzije leka rituksimab može doći do hipotenzije, treba razmisliti o uzdržavanju odantihipertenzivne terapije 12 časova pre infuzije leka rituksimab.
Kardiološki poremećaji
Angina pektoris, srčane aritmije kao što su atrijalni flater i fibrilacija, srčana insuficijencija i/ili infarktmiokarda zabeleženi su kod bolesnika koji su primali rituksimab. Prema tome, pacijenti koji su patili odsrčanih oboljenja i/ili su primali kardiotoksičnu hemioterapiju moraju se držati pod strogim nadzorom.
Hematološka toksičnost
Iako rituksimab nije mijelosupresivan kada se daje kao monoterapija, potreban je oprez kada se razmatra lečenje pacijenata koji imaju <1,5 x10
/L neutrofila i/ili broj trombocita <75x10
/L, jer je kliničko
iskustvo u ovoj populaciji još uvek ograničeno. Rituksimab je primenjivan kod 21 pacijenta koji supodvrgnuti autolognoj transplantaciji kostne srži i drugim rizičnim grupama kod kojih je pretpostavljenaoslabljena funkcija kostne srži, bez izazivanja mijelotoksičnosti.
Tokom terapije lekom rituksimab treba redovno određivati kompletnu krvnu sliku, uključujući i brojneutrofila i trombocita.
Ozbiljne infekcije, uključujući i one sa fatalnim ishodom, mogu se javiti tokom terapije lekom rituksimabvideti odeljak
Neželjena dejstva
Lek rituksimab ne treba davati pacijentima sa aktivnim ozbiljnim
infekcijama npr.tuberkulozom, sepsom i oportunističkim infekcijama, videti odeljak
Kontraindikacije
Lekari treba da budu obazrivi pri razmatranju primene leka rituksimab kod pacijenata sa istorijomrekurentnih ili hroničnih infekcija ili sa postojećim stanjem koje može biti predispozicija za ozbiljnuinfekciju videti odeljak
Neželjena dejstva
Kod ispitanika koji su primali rituksimab zabeleženi su slučajevi reaktivacije hepatitisa B, uključujući ineke slučajeve fulminantnog hepatitisa sa fatalnim ishodom. Većina ovih pacijenata bila je izložena icitotoksičnoj hemioterapiji. Ograničeni podaci iz jedne studije kod pacijenata sa relaps/refraktarnom HLLukazuju na to da terapija rituksimabom može takođe da pogorša ishod primarne hepatitis B infekcije.Pre početka terapije lekom rituksimab uvek treba uraditi skrining na hepatitis B kod pacijenata sa rizikomna HBV infekciju. Potrebno je najmanje odrediti status HBsAg i HBcAb, a testiranje se može dopuniti i određivanjem drugih odgovarajućih markera, u skladu sa lokalnim smernicama. Pacijenti sa aktivnim
hepatitisom B ne smeju se lečiti lekom rituksimab Kod pacijenata sa pozitivnim serološkim nalazima na hepatitis B bilo HBsAg ili HBcAb treba pre početka lečenja konsultovati hepatologe i treba ih pratiti i lečiti u skladu sa lokalnim standardima u cilju prevencije reaktivacije hepatitisa B.
Posle stavljanja rituksimaba u promet, prijavljeni su vrlo retki slučajevi progresivne multifokalne leukoencefalopatije PML kod pacijenata sa NHL-om i HLL-om videti odeljak 4.8. Većina pacijenata dobijala je rituksimab u kombinaciji sa hemioterapijom ili u okviru transplantacije matičnih ćelija hematopoeze.
Nije ispitivana bezbednost imunizacije vakcinama sa živim virusima po davanju terapije lekom rituksimab kod pacijenata sa NHL-om i HLL-om i vakcinacija živim virusnim vakcinama se ne preporučuje. Pacijenti lečeni lekom rituksimab mogu da prime vakcinu sa atenuisanim virusima. Ipak, odgovor na ovakvu vrstu vakcinacije može biti smanjen. U nerandomizovanoj studiji, pacijenti sa relapsom NHL niskog gradusa, koji su primili rituksimab monoterapiju, imali su nižu stopu odgovora na vakcinaciju antigenom tetanusa 16% vs. 81% i
Keyhole Limpet Haemocyanin
KLH neoantigenom 4% vs. 76%
kada je procenjivano >dvostruko povećanje titra antitela u poređenju sa zdravim nelečenim ispitanicima u kontrolnoj grupi. Za pacijente sa HLL-om pretpostavljeni su slični rezultati, s obzirom na sličnosti između ove dve bolesti, ali ovo nije ispitivano u kliničkim studijama.Srednji pre-terapijski titar antitela na panel antigena Streptococcus pneumoniae, influenza A, zauške,rubela, varičela održavan je tokom najmanje 6 meseci nakon terapije rituksimabom.
Kožne reakcije
Prijavljene su teške kožne reakcije kao što su toksična epidermalna nekroliza Lielov sindrom i Stivens-Džonsonov sindrom, od kojih neke sa smrtnim ishodom videti odeljak
Neželjena dejstva
slučajevima, uz sumnju na povezanost sa lekom rituksimab, terapiju treba trajno obustaviti.
Reumatoidni artritis, granulomatoza sa poliangiitisom i mikroskopski polianagiitis
Pacijenti sa reumatoidnim artritisom koji prethodno nisu lečeni metotreksatom
Ne preporučuje se primena leka rituksimab kod pacijenata koji nisu primali metotreksat, jer nijeustanovljen povoljan odnos koristi i rizika.
Reakcije povezane sa infuzijom
Primena leka rituksimab praćena je reakcijama vezanim za infuziju IRR koje mogu biti povezane sa oslobađanjem citokina i/ili drugih hemijskih medijatora. Premedikaciju, koja se sastoji odanalgetika/antipiretika i antihistaminika, bi uvek trebalo dati pacijentu pre svake infuzije leka rituksimab Takođe bi, kod obolelih od reumatoidnog artritisa, trebalo dati i premedikaciju glukokortikoidima kako bise smanjile učestalost i težina reakcija vezanih za infuziju videti odeljak
Doziranje i način primene
Neželjena dejstva
Tokom postmarketinškog praćenja leka, kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom prijavljene su teškereakcije vezane za infuziju leka sa smrtnim ishodom. Kod reumatoidnog artritisa najveći deo događajavezanih za infuziju, prijavljenih iz kliničkih studija, su bili blagog do umerenog intenziteta. Najčešćisimptomi su bili alergijske reakcije kao što su glavobolja, svrab, iritacija grla, crvenilo, osip, urtikarija,hipertenzija i pireksija. Uopšteno, proporcija pacijenata koji su doživeli neku infuzijsku reakciju je bilaveća nakon prve infuzije nego nakon druge infuzije bilo kog ciklusa lečenja. IncidencaIncidenca reakcija povezanih sa infuzijom IRR se smanjivala sa svakim sledećim ciklusom lečenja pogledati odeljak
Neželjena dejstva
Zabeležene reakcije su obično bile reverzibilne sa smanjenjem brzine, ili sa
obustavljanjem infuzije rituksimaba i davanjem antipiretika, antihistaminika i, povremeno, kiseonika, i.v.
fiziološkog rastvora ili bronhodilatatora i po potrebi, glukokortikoida. Treba pažljivo pratiti pacijente sa postojećim srčanim problemima i one koji su prethodno već imali neku kardiopulmonarnu neželjenu reakciju. U zavisnosti od težine reakcije vezane za infuziju i intervencija koje ona zahteva, privremeno ili potpuno obustaviti davanje leka rituksimab. U većini slučajeva, ova infuzija se može ponovo započeti sa 50% smanjenjem brzine npr. sa 100 mg/h na 50 mg/h kada se simptomi potpuno povuku.
Kada se daje rituksimab, za slučaj da dođe do alergijske reakcije, treba imati na raspolaganju za hitnuprimenu sve lekove za terapiju reakcija preosetljivosti, npr. epinefrin adrenalin, antihistaminike iglukokortikoide.
Nema podataka o bezbednosti davanja leka rituksimab pacijentima sa umerenom srčanom insuficijencijomklasa III po klasifikaciji NYHA ili teškom, nekontrolisanom kardiovaskularnom bolešću. Kod pacijenata lečenih rituksimabom, zabeležena je pojava simptomatske manifestacije prethodno postojećegishemičnog stanja srca, kao što je angina pektoris, kao i atrijalna fibrilacija i flater. Prema tome, kodbolesnika za koje znamo da imaju kardiološku anamnezu i kod onih koji su prethodno već ispoljilineželjene kardiopulmonarne reakcije, treba unapred voditi računa o riziku od kardiovaskularnihkomplikacija koje mogu da nastanu zbog reakcija na infuziju i te pacijente treba pažljivo pratiti tokomdavanja leka rituksimab. Budući da tokom infuzije rituksimaba može doći do hipotenzije, treba razmisliti o obustavljanju svih antihipertenzivnih lekova 12 časova pre davanja infuzije leka rituksimab.
Reakcije povezane sa infuzijom kod pacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskimpoliangiitisom bile su slične reakcijama primećenim kod pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa ukliničkim studijama videti odeljak
Neželjena dejstva
Kardiološki poremećaji
Angina pektoris, srčane aritmije kao što su atrijalni flater i fibrilacija, srčana insuficijencija i/ili infarktmiokarda zabeleženi su kod bolesnika koji su primali rituksimab. Zbog toga se pacijenti koji su patiliod srčanih oboljenja moraju držati pod strogim nadzorom videti Reakcije povezane sa infuzijom, gore.
Na osnovu mehanizma dejstva leka rituksimab i znanja da B ćelije igraju važnu ulogu u održavanjunormalnog imunog odgovora pacijenata, postoji povećani rizik od nastanka infekcije tokom terapijelekom rituksimab videte odeljak
Farmakodinamski podaci
Teške infekcije, uključujući i one sa
smrtnim ishodom, mogu da se pojave tokom terapije lekom rituksimab videti odeljak
Neželjena dejstva
Lek rituksimab ne treba davati pacijentima sa aktivnim i/ili teškim infekcijama npr. tuberkulozom, sepsom i oportunističkim infekcijama, videti odeljak
Kontraindikacije
ili onima sa teško
kompromitovanim imunitetom npr. slučajevi kod kojih su nivoi CD4 ili CD8 veoma niski. Lekari treba da budu oprezni kada se razmišlja o upotrebi leka rituksimab kod pacijenata sa istorijom recidivirajućih ili hroničnih infekcija ili osnovnim stanjima koja mogu da predstavljaju dodatnu predispoziciju pacijenata ka teškim infekcijama npr. hipogamaglobulinemija videti odeljak 4.8. Preporučuje se da se odrede nivoi imunoglobulina pre započinjanja terapije lekom rituksimab
Pacijente kod kojih se pojave znaci i simptomi infekcije po davanju terapije lekom rituksimab treba odmah pregledati i primereno lečiti. Pre davanja narednog ciklusa terapije lekom rituksimab, ovepacijente treba ponovo proceniti da se utvrde potencijalni rizici od infekcije.
Vrlo retki slučajevi fatalne progresivne multifokalne leukoencefalopatije PML prijavljeni su nakonprimene rituksimaba u terapiji reumatoidnog artritisa i autoimunih oboljenja, uključujući sistemskilupus eritematozus SLE i vaskulitis.
Hepatitis B infekcije
Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskimpoliangiitisom koji su primali rituksimab prijavljeni su slučajevi reaktivacije hepatitisa B, uključujući ione sa smrtnim ishodom.
Pre početka terapije lekom rituksimab, uvek treba uraditi skrining na hepatitis B HBV kod svih pacijenata.Potrebno je najmanje odrediti status HBsAg i HBcAb, a testiranje se može dopuniti i određivanjem drugih odgovarajućih markera, u skladu sa lokalnim smernicama. Pacijenti sa aktivnim hepatitisom B ne smeju se lečiti lekom rituksimab. Kod pacijenata sa pozitivnim serološkim nalazima na hepatitis B bilo HBsAg ili HBcAb treba pre početka lečenja konsultovati specijaliste za bolesti jetre i treba ih pratiti i lečiti u skladu sa lokalnim medicinskim standardima u cilju prevencije reaktivacije hepatitisa B.
Kasna neutropenija
Treba određivati neutrofile u krvi pre svakog ciklusa leka rituksimab, i redovno do 6 meseci nakon prestanka terapije, kao i nakon pojave znakova ili simptoma infekcije videti odeljak
Neželjena dejstva
Kožne reakcije
Prijavljene su teške kožne reakcije kao što su toksična epidermalna nekroliza Lielov sindrom i Stivens-Džonsonov sindrom, od kojih neke sa smrtnim ishodom videti odeljak
Neželjena dejstva
slučajevima, uz sumnju na povezanost sa lekom rituksimab, terapiju treba trajno obustaviti.
Lekari treba da provere status vakcinacija pacijenta i prate postojeće smernice za imunizaciju prezapočinjanja terapije lekom rituksimab. Vakcinaciju treba završiti najmanje 4 nedelje pre prve primeneleka rituksimab.
Bezbednost imunizacije živim virusnim vakcinama nakon terapije lekom rituksimab nije ispitivana. Stogase vakcinacija živim virusnim vakcinama ne preporučuje tokom lečenja lekom rituksimab ili tokomdeplecije perifernih B ćelija.
Pacijenti lečeni lekom rituksimab mogu da prime atenuisane vakcine. Ipak, odgovor na ovakve vakcinemože biti smanjen. U randomizovanoj studiji, pacijenti sa RA lečeni rituksimabom i metotreksatomimali su uporedivu stopu odgovora na antigen tetanusa 39% u odnosu na 42%, smanjenu stopu navakcinu pneumokoknog polisaharida 43% u odnosu na 82% na najmanje 2 serotipa pneumokoknihantitela, i KLH neoantigen 47% u odnosu na 93%, kada su davani 6 meseci nakon rituksimaba upoređenju sa pacijentima koji su dobijali samo metotreksat. Ukoliko je atenuisana vakcina neophodnatokom trajanja terapije lekom rituksimab vakcinaciju treba završiti najmanje 4 nedelje pre započinjanjasledećeg terapijskog ciklusa lekom rituksimab.
sveukupnom iskustvu pri primeni ponovljene terapije rituksimabom tokom jedne godine ureumatoidnom artritisu, udeo pacijenata koji su imali pozitivan titar antitela na S. pneumoniae, influenza,zauške, rubelu, varičelu i toksoid tetanusa bio je uglavnom sličan udelu pre uključenja terapije.
Istovremeno/sekvencijalno davanje drugih antireumatskih lekova koji menjaju tok bolesti DMARD ureumatoidnom artritisu
Ne preporučuje se istovremena primena leka rituksimab i drugih antireumatskih lekova osim onih koji sunavedeni pod indikacijama i doziranjem za reumatoidni artritis.
Postoje ograničeni podaci iz kliničkih studija da se u potpunosti proceni bezbednost sekvencijalneupotrebe drugih DMARD uključujući i inhibitore TNF i drugu biološku terapiju po terapiji lekom
rituksimab videti odeljak
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Dostupni podaci
ukazuju da je stopa klinički relevantnih infekcijanepromenjena kada se takva terapija koristi kod pacijenata prethodno lečenih lekom rituksimab, ipak pacijente treba pažljivo posmatrati da se prepoznaju znaci infekcije ako se po terapiji lekom rituksimabkoriste biološki agensi i/ili DMARD.
Imunomodulatorni lekovi mogu da povećaju opasnost od maligniteta. Na osnovu ograničenog iskustva sarituksimabom kod pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa videti odeljak
Neželjena dejstva
koje imamona raspolaganju izgleda ne ukazuju na povećani rizik od pojave maligniteta. Ipak, u ovom trenutku se nemože isključiti mogući rizik od razvoja soldinih tumora.
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
ovom trenutku, podaci o eventualnim interakcijama drugih lekova sa lekom rituksimab su ograničeni.
Kod pacijenata sa HLL, istovremena primena sa rituksimabom nije imala efekta na farmakokinetikufludarabina ili ciklofosfamida. Štaviše, nije bilo ni efekta fludarabina i ciklofosfamida na farmakokinetikurituksimaba.
Istovremeno davanje sa metotreksatom nije imalo dejstva na farmakokinetiku rituksimaba kodpacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa.Pacijenti sa titrom humanih anti-mišjih antitela ili humanih anti-himerskih antitela engl.
Mouse Antibody/Human Anti-Chimeric Antibody
HAMA/HACA mogu
imati alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti kada se tretiraju drugim dijagnostičkim ili terapijskimmonoklonskim antitelima.Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, 283 pacijenta je primilo biloške DMARD nakon rituksimaba. Kod ovih pacijenata stopa klinički relevantnih infekcija dok su bili na terapiji rituksimabombila je 6,01 na 100 pacijent-godina u poređenju sa 4,97 na 100 pacijent-godina nakon terapije biološkimDMARD.
Plodnost, trudnoća i dojenje
Kontracepcija u muškaraca i žena
Zbog dugog vremena zadržavanja rituksimaba kod pacijenata s deplecijom B-ćelija, žene u reproduktivnom dobu moraju primenjivati efikasne metode kontracepcije u toku i 12 meseci nakon terapije lekom rituksimab.
Poznato je da IgG immunoglobulini prolaze kroz placentnu barijeru.Nivoi B ćelija kod novorođenčadi po izlaganju majki leku rituksimab nisu praćeni u kliničkimispitivanjima. Ne postoje adekvatni i dobro kontrolisani podaci iz studija na trudnicama, ali su ipakprolazna deplecija B ćelija i limfocitopenija prijavljene kod nekih novorođenčadi čije su majke tokomtrudnoće bile izložene rituksimabu. Slični efekti opaženi su i u ispitivanjima na životinjama videti odeljak 5.3. Zbog toga lek rituksimab ne bi trebalo davati trudnicama, osim ukoliko potencijalna korist ne prevazilazi potencijalni rizik.
Nije poznato da li se rituksimab izlučuje u humanom majčinom mleku. Međutim, budući da se IgG majke izlučuje u majčino mleko, i s obzirom da je rituksimab registrovan u mleku ženki majmuna u fazi laktacije, žene ne smeju da doje dok primaju lek rituksimab, niti 12 meseci po okončanju terapije lekom rituksimab.
Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetne efekte rituksimaba na reproduktivne organe.
Uticaj leka na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Nisu obavljana ispitivanja dejstva rituksimaba na sposobnosti za vožnju ili upravljanje mašinama,mada farmakološka ispitivanja i neželjena dejstva koja su do danas zabeležena ukazuju na to da rituksimab ne utiče ili zanemarljivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.
Neželjena dejstva
Sažetak bezbednosnog profila Ne-Hodgkin-ov limfom i hronična limfocitna leukemija
Ukupan bezbednosni profil rituksimaba u terapiji ne-Hodgkin-ovog limfoma i hronične limfocitneleukemije zasnovan je na podacima od pacijenata iz kliničkih studija i postmarketinškog praćenja. Ovipacijenti lečeni su ili rituksimabom kao monoterapijom indukciona terapija ili terapija održavanjanakon indukcione terapije, ili u kombinaciji sa hemioterapijom.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek kod pacijenata koji su primali rituksimab bile su reakcijena infuziju, koje su se kod većine pacijenata javljale pri prvoj infuziji. Incidenca simptoma pri primeniinfuzije značajno se smanjuje sa narednim infuzijama i iznosi manje od 1% nakon osam doza rituksimaba.
Infekcije predominantno bakterijske i virusne javljale su se kod oko 30-55% pacijenata u kliničkimstudijama na pacijentima sa NHL i kod 30-50 % pacijenata tokom kliničkih studija na pacijentima sa HLL.Najčešće prijavljene ili primećene ozbiljne neželjene reakcije na lek bile su:
reakcije na infuziju uključujući sindrom oslobađanja citokina, sindrom lize tumora, videti deo 4.4.
infekcije, videti deo
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
kardiovaskularni događaji, videti deo
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Ostale prijavljene ozbiljne neželjene reakcije uključuju reaktivaciju hepatitisa B i PML videti deo
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Učestalost ozbiljnih neželjenih reakcija prijavljenih pri primeni rituksimaba kao monoterapija ili u kombinaciji sa hemioterapijom prikazana je u Tabeli 1. Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva prikazana su po opadajućoj ozbiljnosti. Učestalosti su definisane kao vrlo česte ≥ 1/10, česte ≥ 1/100 do < 1/10, povremene ≥ 1/1000 do < 1/100, retke ≥1/10000 do < 1/1000 i vrlo retke < 1/10000 i nepoznato ne može se proceniti iz dostupnih podataka.
Neželjene reakcije na lek, zabeležene samo tokom postmarketinškog praćenja i za koje učestalost nije procenjena, navedene su u delu “nepoznato”.
Tabela 1
Neželjene reakcije na lek prijavljene u kliničkim studijama ili tokom postmerketinškog praćenja kod pacijenata sa NHL i HLL lečenih rituksimabom kao monoterapijom/terapijom održavanja ili u kombinaciji sa hemioterapijom
Klasa sistema
organa
Vrlo česte
Česte
Povremene
Vrlo retke
Nepoznate
Infekcije i
bakterijskeinfekcije,virusneinfekcije,
herpes zoster,
respiratornogtrakta,gljivičnainfekcija,infekcijenepoznateetiologije,
Pneumocystisjirovecii
infestacije
Poremećaji
krvi ilimfnogsistema
neutropenija,leukopenija,
neutropenija,
pancitopenija,
poremećajikoagulacije, aplastičnaanemija,hemolitičkaanemija,limfadenopatija
prolaznopovećanjenivoaserumskogIgM-a
kasnaneutropenija
Klasa sistema
organa
Vrlo česte
Česte
Povremene
Vrlo retke
Nepoznate
Poremećaji
imunskog sisema
reakcije nainfuziju
hiperosetljivost
sindrom lizetumora,sindromoslobađanjacitokina
serumska bolest
akutnareverzibilnatrombocitopenija povezana sa
Poremećajimetabolizma iishrane
hiperglikemija, smanjenje telesne težine,periferni edem, edem lica,povećanje LDH,hipokalcemija
Psihijatrijskiporemećaji
depresija,nervoza
Poremećajinervnogsistema
parestezija,hipoestezija,agitacija,nesanica,vazodilatacija,vrtoglavica,anksioznost
disgeuzija
perifernaneuropatija,paralizafacijalisa
kranijalnaneuropatija,gubitak drugihčula
Poremećaji
Poremećajisuzenja,konjunktivitis
ozbiljangubitak vida
Poremećajina uha i labirinta
tinitus, bol u uhu
gubitak sluha
Kardiološkiporemećaji
fibrilacija,tahikardija,
cija levekomore,
ikularnatahikardija,
natahikardija,
miokarda,bradikardija
ozbiljnikardiološkidogađji
srčanainsuficijencija
Vaskularniporemećaji
hipertenzija,ortostatskahipotenzija,hipotenzija
vaskulitispredominantno kutani,leukocitoklastični vaskulitis
Klasa sistema
organa
Vrlo česte
Česte
Povremene
Vrlo retke
Nepoznate
Respiratorni,torakalni imedijastinalniporemećaji
respiratorniporemećaji,bol u grudima,dispneja,pojačankašalj, rinitis
astma,bronhiolitisobliterans,poremećajipluća,hipoksija
intersticijalnebolesti pluća
respiratorniporemećaji
plućnainfiltracija
Gastrointestinalniporemećaji
povraćanje,dijareja, bolu abdomenu,disfagija,stomatitis,opstipacija,dispepsija,anoreksija,iritacija grla
povećanjeabdomena
gastro-intestinalneperforacije
Poremećajikože ipotkožnogtkiva
svrab, osip,
urtikarija,znojenje,noćnoznojenje,
ozbiljnebulozne kožnereakcije,Stivens-Džonsonovsindrom,toksičnaepidermalnanekrolizaLielovsindrom
Poremećajimišićno-
vezivnog ikoštanogtkiva
mialgija,artralgija, bol u leđimabol u vratu, bol
Poremećaji
bubrega iurinarnogsistema
insuficijencija
Opštiporemećajii reakcijena mestuprimene
jeza,astenija,glavobolja
tumorskibol, crvenilo,slabost, sindromsličan prehladi,
multi-organski
bol namestuprimeneinfuzije
Ispitivanja
Za svako stanje, navedena učestalost pojave zasnovana je na reakcijama svih stepena ozbiljnosti od blagog do
ozbiljnog, osim kod stanja označenih sa "+", gde je učestalost zasnovana samo na ozbiljnim ≥ stepena 3 NCI
uobičajenih kriterijuma toksičnosti reakcijama. Jedino je najviša učestalost primećena u studijama prijavljena.
uključuje reaktivaciju i primarne infekcije; učestalost zasnovana na R-FC terapijskom režimu kod pacijenata
sa relaps/refraktarnim HLL
videti takođe deo
dalje u tekstu
videti takođe deo
Hematološke neželjene reakcije
dalje u tekstu
videti takođe deo
Reakcije na infuziju
dalje u tekstu. Retko su prijavljeni fatalni ishodi
znaci i simptomi kranijalne neuropatije. Javljaju se u različito vreme i do nekoliko meseci nakon završetka
terapije rituksimabom
primećeni uglavnom kod pacijenata sa prethodnim kardiološkim stanjima i/ili kardiotoksičnom hemioterapijom
uglavnom su bili povezani sa reakcijama na infuziju
uključuju i fatalne slučajeve
Sledeća stanja prijavljena su kao neželjeni događaji tokom kliničkih studija, ali su bili prijavljeni sasličnom ili nižom incidencom u grupi pacijenata na terapiji lekom rituksimab u poređenju sa kontrolnomgrupom: hematotoksičnost, neutropenijske infekcije, infekcije urinarnog trakta, senzorni poremećaji,pireksija.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu reakcije vezane za infuziju zabeleženi su u više od 50%pacijenata u kliničkim studijama, i uglavnom su se pojavljivali tokom prve infuzije i to obično u prvomsatu ili prva dva sata. Ovi simptomi su uglavnom uključivali groznicu, jezu i ukočenost. U ostalesimptome spadaju: crvenilo, angioedem, bronhospazam, povraćanje, mučnina, urtikarija/osip, umor,glavobolja, iritacija grla, rinitis, svrab, bol, tahikardija, hipertenzija, hipotenzija, dispnea, dispepsija,astenija i karakteristike sindroma lize tumora. Ozbiljne reakcije na infuziju kao što su bronhospazam,hipotenzija javile su se u do 12% slučajeva. Reakcije koje su još bile prijavljene u nekim slučajevima su infarkt miokarda, atrijalna fibrilacija, plućni edem i akutna reverzibilna trombocitopenija. Egzacerbacije ranijih kardioloških događaja kao što su angina pektoris ili kongestivna srčana insuficijencija ili ozbiljni kardiološki događaji srčana insuficijencija, infarkt miokarda, atrijalna fibrilacija, edem pluća, multiorganski poremećaji, sindrom lize tumora, sindrom oslobađanja citokina, bubrežna insuficijencija i respiratorna insuficijencija, prijavljene su sa manjom ili nepoznatom učestalošću. Incidenca simptoma vezanih za infuziju značajno se smanjuje sa primenom narednih infuzija i iznosi <1 % pacijenata pri primeni osmog ciklusa terapije koja sadrži rituksimab.
Rituksimab je indukovao depleciju B ćelija kod 70% - 80% pacijenata ali je ovo bilo praćeno smanjenimnivoima imunoglobulina u serumu samo kod manjeg broja pacijenata.
Lokalizovana infekcija kandidom, kao i Herpes zoster prijavljeni su sa većom incidencom u grupipacijenata na terapiji sa rituksimabom u randomizovanim studijama. Ozbiljne infekcije prijavljene su kodoko 4% pacijenata lečenih rituksimab monoterapijom. Veća učestalost svih infekcija, uključujući iinfekcije stepena 3 i 4, zabeležene su sa rituksimabom u terapiji održavanja do dve godine, u poređenju sakontrolnom grupom. Nije bilo kumulativne toksičnosti u smislu infekcija tokom dvogodišnjeg periodaterapije. Štaviše, druge ozbiljne virusne infekcije, bilo nove, reaktivirane ili pogoršane, od kojih su nekebile fatalne, prijavljene su tokom terapije rituksimabom. Većina pacijenata dobijala je rituksimab sahemioterapijom ili kao deo terapije pri transplantaciji hematopoetskih stem ćelija. Primeri ovih ozbiljnihvirusnih infekcija su infekcije uzrokovane herpes virusima
Cytomegalovirus, Varicella Zoster Virus i
Herpes Simplex Virus
JC virusom progresivena multifokalna leukoencefalopatija PML, i hepatitis C
virusom. U kliničkim studijama su bili prijavljeni i slučajevi fatalne PML koja se javila nakon progresijebolesti i ponavljanja ciklusa lečenja. Prijavljeni su i slučajevi reaktivacije hepatitisa B, od kojih je većina bila pri primeni rituksimaba u kombinaciji sa citotoksičnom hemioterapijom. Kod pacijenata sa relaps/refraktarnom HLL, incidenca hepatitis B infekcije gradusa 3 i 4 reaktivacija i primarna infekcija prijavljena je kod 2 % pacijenata na terapijskom režimu R-FC u odnosu na 0 % na FC. Progresija Kapoši sarkoma zabeležena je kod pacijenata koji su dobijali rituksimab, a već su imali Kapoši sarkom. Ovi slučajevi javili su se pri primeni leka u neodobrenim indikacijama i većina pacijenata bila je HIV pozitivna.
Hematološke neželjene reakcije
kliničkim studijama sa primenom rituksimab monoterapije tokom 4 nedelje, hematološki poremećajijavili su se kod manjeg broja bolesnika i obično su bili blagi i reverzibilni. Teška stepen 3 ili 4neutropenija zabeležena je kod 4,2% bolesnika, anemija kod 1,1% bolesnika, a trombocitopenija kod
1,7% bolesnika. Tokom terapije održavanja sa rituksimabom tokom 2 godine, leukopenija 5% u odnosu na 2%, stepena 3/4 i neutropenija 10% u odnosu na 4%, stepena 3/4 prijavljene su sa većom incidencom u odnosu na kontrolnu grupu. Incidenca trombocitopenije bila je niska <1 %, stepena 3/4 i nije se razlikovala između terapijskih grupa. U toku lečenja u studijama sa rituksimabom u kombinaciji sahemioterapijom, leukopenija stepena 3/4 R-CHOP 88% u odnosu na CHOP 79%, R-FC 23% u odnosu na FC 12%, neutropenija R-CVP 24% u odnosu na CVP 14%; R-CHOP 97% u odnosu na CHOP 88%, RFC 30% u odnosu na FC 19% kod prethodno nelečenih pacijenata sa HLL i pancitopenija R-FC 3% uodnosu na FC 1% kod prethodno nelečenih pacijenata sa HLL prijavljene su obično sa većomučestalošću nego pri primeni samo hemioterapije. Ipak, viša incidenca neutropenije kod pacijenata lečenihrituksimabom i hemioterapijom nije bila povezana sa većom incidencom infekcija i infestacija upoređenju sa pacijentima lečenim samo hemioterapijom. U studijama kod prethodno nelečenih pacijenata i pacijenata sa relaps/refraktornom HLL ustanovljeno je da je u do 25% pacijenata lečenih sa R-FCneutropenija bila produženog trajanja definisano kao broj neutrofila ispod 1 x 10
/L između 24 do 42
dana nakon poslednje doze ili se javljala sa kasnim početkom definisano kao broj neutrofila ispod 1 x10
/L koji se javljao nakon 42 dana od poslednje doze kod pacijenata bez prethodne neutropenije
produženog trajanja ili kod pacijenata koji su se oporavljali pre 42dana, nakon terapije rituksimabomu kombinaciji sa FC. Nije bilo prijavljenih razlika za incidencu anemije. Prijavljeno je i nekoliko slučajeva kasne neutropenije koji su se javljali više od četiri nedelje nakon primene poslednje infuzije rituksimaba. U studiji prve linije kod HLL, pacijenti sa Binet-ovim stadijumom C ispoljili su višeneželjenih efekata u grupi koja je bila lečena R-FC terapijom u poređenju sa grupom na FC terapiji R-FC83% u odnosu na FC 71%. U studiji sa relaps/refraktarnom HLL, trombocitopenija gradusa 3/4prijavljena je kod 11 % pacijenata u R-FC grupi u poređenju sa 9 % pacijenata u FC grupi.
studijama sa rituksimabom kod pacijenata sa Waldenstrom-ovom makroglobulinemijom, primećenoje prolazno povećanje nivoa serumskog IgM-a nakon započinjanja terapije, koje može biti povezano sahiperviskozitetom i sličnim simptomima. Prolazno povećanje IgM-a obično se vraćalo bar na početni nivo u toku 4 meseca.
Poremećaji kardiovaskularnog sistema
Kardiovaskularni događaji tokom kliničkih studija sa rituksimab monoterapijom zabeleženi su kod 18,8%, pri čemu su najčešće prijavljeni bili hipotenzija i hipertenzija. Tokom primene infuzije, prijavljeni su slučajevi aritmije stepena 3 ili 4 uključujući ventrikularnu i supraventrikularnu tahikardiju i anginepektoris. Tokom terapije održavanja incidenca kardioloških poremećaja stepena 3/4 bila je slična izmeđupacijenata lečenih rituksimabom i kontrolne grupe. Kardiološki događaji prijavljeni su kao ozbiljnineželjeni događaji uključujući atrijalnu fibrilaciju, infarkt miokarda, insuficijenciju leve komore,ishemiju miokarda kod 3% pacijenata lečenih rituksimabom i <1% u kontrolnoj grupi. U studijamakoje su procenjivale lečenje rituksimabom u kombinaciji sa hemioterapijom, incidenca stepena 3 i 4kardijalnih aritmija, predominantno supraventrikularnih aritmija kao što su tahikardija i atrijalniflater/fibrilacija, bila je viša u R-CHOP grupi 14 pacijenata, 6,9 % u poređenju sa CHOP grupom 3pacijenta, 1,5 %. Sve ove aritmije javljale su se ili pri primeni infuzije rituksimaba ili su bile povezane sastanjima predispozicija kao što su groznica, infekcija, akutni infarkt miokarda ili postojeće respiratorne ikardiovaskularne bolesti. Nije primećena razlika između R-CHOP i CHOP grupe u incidenci ostalihkardioloških događaja stepena 3 i 4, uključujući srčanu insuficijenciju, bolesti miokarda i manifestacijekoronarne arterijske bolesti. U HLL, ukupna incidenca kardioloških poremećaja stepena 3 i 4 bila je niska, kako u studiji prve terapijske linije 4% R-FC, 3% FC, tako i u studiji sa relaps/refraktarnim HLL 4 % R-FC, 4 % FC.
Respiratorni poremećaji
Prijavljeni su slučajevi intersticijalnih oboljenja pluća, neki sa fatalnim posledicama.
Neurološki poremećaji
Tokom perioda lečenja, period uvodnog lečenja koje se sastojalo od primene R-CHOP tokom najviše osam ciklusa četiri pacijenta 2% lečena, svi sa kardiovaskularnim faktorima rizika, imala su tromboembolijske cerebrovaskularne događaje tokom prvog terapijskog ciklusa. Nije bilo razlikemeđu terapijskim grupama u incidenci ostalih tromboembolijskih događaja. Nasuprot tome, tri pacijenta1,5% imala su cerebrovaskularne događaje u CHOP grupi, i kod svih su se javili tokom periodapraćenja. U HLL, ukupna incidenca neuroloških poremećaja stepena 3 i 4 bila je niska, kako u studiji prveterapijske linije 4% R-FC, 4% FC, tako i u studiji sa relaps/refraktarnim HLL 3 % R-FC, 3 % FC.
Prijavljeni su slučajevi sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije eng.
posterior reversible
encephalopathy syndrome
– PRES/ sindroma reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije eng.
reversible posterior leukoencephalopathy syndrome
RPLS. Znaci i simptomi su uključivali smetnje u
vidu, glavobolju, napade i promenjen mentalni status sa ili bez pridružene hipertenzije. DijagnozuPRES/RPLS treba potvrditi snimanjem mozga. Kod prijavljenih slučajeva su prepoznati faktori rizika zaPRES/RPLS, koji uključuju i osnovnu bolest pacijenata, hipertenziju, terapiju imunosupresivima i/ilihemioterapiju.
Gastrointestinalni poremećaji
Gastrointestinalne perforacije koje su u nekim slučajevima dovele do smrti zabeležene su kod pacijenatakoji su dobijali rituksimab u terapiji ne-Hodgkin limfoma. U većini ovih slučajeva, rituksimab jeprimenjivan sa hemioterapijom.
kliničkim studijama koje su procenjivale terapiju održavanja rituksimabom kod pacijenata sarelaps/refraktarnim folikularnim limfomom srednji nivoi IgG-a bili su ispod donje granicenormale LLN < 7 g/L, nakon indukcione terapije i u kontrolnoj i u grupi koja je primala rituksimab. Ukontrolnoj grupi, srednji nivo IgG-a postepeno se povećavao do preko LLN, a u grupi koja je primala rituksimab ostao je konstantan. Udeo pacijenata sa IgG nivoima ispod LLN bio je oko 60% u rituksimab grupi tokom dve godine terapije, dok se u kontrolnoj grupi smanjio 36 % nakon 2 godine.
Zabeležen je mali broj spontanih i u literaturi opisanih slučajeva, hipogamaglobulinemije, kod pedijatrijskih pacijenata lečenih rituksimabom, o dkojih su neki bili teški i zahtevali su supstitucionu terapiju imunoglobulinom.Posledice dugotrajne B ćelijske deplecije kod pedijatrijske populacije su nepoznate.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Veoma retko su prijavljeni toksična epidermalna nekroliza Lielov sindrom i Stivens-Džonsonovsindrom, od kojih neki sa smrtnim ishodom.
Subpopulacije pacijenata - monoterapija rituksimabom
Pacijenti starijeg životnog doba ≥65 godina:Incidenca svih neželjenih reakcija svih stepena kao i stepena 3/4 bila je slična kod starijih i mlađihpacijenata <65 godina.
Voluminozna tumorska masa
Postojala je veća incidenca neželjenih reakcija stepena 3/4 kod pacijenata sa voluminoznom tumorskommasom nego kod pacijenata koji nisu imali voluminoznu tumorsku masu 25,6 % u odnosu na 15,.4 %.Incidenca neželjenih reakcija na lek svih stepena bila je slična u ove dve grupe.
Ponovna terapija
Procenat pacijenata koji prijavljuju neželjene reakcije pri ponovnoj terapiji rituksimabom bio je sličanprocentu pacijenata koji prijavljuju neželjene reakcije po inicijalnom izlaganju bilo kakva neželjena
reakcija i neželjena reakcija stepena 3/4.
Subpopulacije pacijenata – rituksimab kombinovana terapija
Stariji pacijenti ≥ 65 godinaIncidenca hematoloških i limfatičkih poremećaja - neželjeni događaji gradusa 3/4 bila je veća kod starijihpacijenata u poređenju sa mlađim pacijentima <65 godina, sa prethodno nelečenom ilirelaps/refraktarnom HLL.
Sažetak bezbednosnog profila reumatoidni artritis
Ukupan bezbednosni profil rituksimaba u terapiji reumatoidnog artritisa zasnovan je na podacima opacijenatima iz kliničkih studija i postmarketinškog praćenja.
Bezbednosni profil rituksimaba kod pacijenata sa srednje teškim ili teškim reumatoidnim artritisom RA je sumiran u donjem odeljku. U kliničkim studijama više od 3100 pacijenata je primilo bar jedan ciklusterapije i bili su praćeni tokom 6 meseci do preko 5 godina. Skoro 2400 bolesnika je primilo dva ili više ciklusa terapije sa preko 1000 pacijenata koji su primili 5 ili više ciklusa terapije. Bezbednosne informacije koje su prikupljene tokom postmarketinškog praćenja oslikavaju očekivani profil neželjenih reakcija koji je primećen i u kliničkim studijama za rituksimab videti odeljak
Posebna upozorenja i mere
opreza pri upotrebi leka
Pacijenti su primali 2 x 1000 mg rituksimaba odvojeno u intervalima od dve nedelje. Uz to je davanmetotreksat 10-25 mg nedeljno. Infuzije rituksimaba davane su posle intravenske infuzije 100 mgmetilprednizolona. Pacijenti su dobijali i terapiju oralnim prednizonom tokom 15 dana.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Učestalost je definisana kao vrlo često ≥1/10, često ≥1/100 do <1/10, povremeno≥1/1000 do <1/100 i vrlo retko <1/10000. Unutar svake grupe učestalosti, neželjeni događaji prikazanisu po redosledu opadajuće ozbiljnosti.
Najčešće neželjene reakcije za koje se smatra da su posledica primanja rituksimaba su bile reakcijevezane za infuziju. Uopštena incidenca javljanja reakcija povezanih sa infuzijom u kliničkim studijama je bila 23% sa prvom infuzijom i smanjivala se sa svakom sledećom infuzijom. Ozbiljne IRR su se javljale povremeno 0.5% pacijenata i uglavnom su primećene tokom prvog ciklusa lečenja. Pored neželjenih reakcija viđenih u kliničkim studijama za reumatoidni artritis sa rituksimabom, prijavljeni su i slučajevi progresivne multifokalne leukoencefalopatije PML videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka
i reakcije slične serumskoj bolesti tokom postmarketinškog praćenja.
Tabela 2. Prikaz neželjenih reakcija na lek koje su se javljale kod pacijenata sa
reumatoidnim artritisom koji su dobijali rituksimab u kliničkim studijama ili tokom postmarketinškog praćenja
Klasa sistema
organa
Vrlo često
Često
Povremeno
Vrlo retko
Infekcije i
infekcijagornjegrespiratornogtrakta,infekcija
bronhitis,sinuzitis,gastroenteritis, tinea pedis
PML,reaktivacijahepatitisa B
infestacije
urinarnogtrakta
Klasa sistema
organa
Vrlo često
Često
Povremeno
Vrlo retko
Poremećaji
krvi i
limfnog sistema
kasnaneutropenija
reakcija slična serumskoj bolesti
Poremećaji
imunskog sistema
vezane zainfuzijuhipertenzija,mučnina, osip,pireksija, svrab, urtikarija, iritacija grla, valunzi, hipotenzija, rinitis,ukočenost,tahikardija, umor,orofaringealnibol, periferniedem, eritem
vezane zainfuzijugeneralizovani edem,bronhospazam, šištanje uplućima,edem larinksa,angioneurotski edem,generalizovani pruritus,anaflaksa,anafilaktoidnareakcija
Opštiporemećajii reakcijena mestu
primene
Poremećajimetabolizma iishrane
hiperholesterolemija
Psihijatrijskiporemećaji
depresija,anksioznost
Poremećajinervnog sistema
parestezija,migrena,vrtoglavica,išijas
Kardiološkiporemećaji
anginapektoris,atrijalnafibrilacija,srčanainsuficijencija, infarkt
atrijalni flatermiokarda
Gastrointestinalni poremećaji
dispepsija,dijareja,gastroezofagealni refluks,ulceracije uustima, bol u gornjem abdomenu
Poremećaji
kože i
potkožnog tkiva
toksičnaepidermalna nekroliza Lielovsindrom, Stivens-Džonsonovsindrom
Klasa sistema
organa
Vrlo često
Često
Povremeno
Vrlo retko
Poremećaji
mišićno-
koštanog
sistema i
vezivnog i tkiva
artralgija /koštano-mišićni bol,osteoartritis,burzitis
Ispitivanja
Smanjenavrednost IgM-a
Smanjenavrednost IgG-a
Kategorija učestalosti ustanovljena je iz laboratorijskih vrednosti koje su prikupljene tokom kliničkih studija, kao
deo rutinskog praćenja
kategorija učestalosti ustanovljena je prikupljanjem post-marketinških podataka
Reakcije koje se javljaju tokom ili u roku od 24 časa od infuzije. Videti takođe deo
Reakcije vezane za infuziju.
Reakcije vezane za infuziju mogu nastati kao rezultat preosetljivosti i/ili usled mehanizma dejstva.
Uključuje podatke koji su prikupljeni tokom rutinskog praćenja laboratorijskih vrednosti.
Uključuje fatalne reakcije
Opis odabranih neželjenih reakcija
Višestruki ciklusi lečenja
Ponavljani ciklusi terapije prate isti profil neželjenih događaja kao onaj koji se beleži posle prvog izlaganja. Stopa javljanja svih neželjenih reakcija nakon prvog izlaganja rituksimabu je bila najviša tokom prvih šest meseci, a potom se smanjivala . Ovo se najviše pripisuje reakcijama vezanim za infuziju najčešće tokom prvog ciklusa lečenja, egzacerbaciji reumatoidnog artritisa i infekcijama i svi ovi događaji se češće javljaju u prvih šest meseci lečenja.
Reakcije vezane za infuziju
Najčešće neželjene reakcije koje su se javljale nakon primene rituksimaba u kliničkim studijama subile reakcije vezane za infuziju infusion related reactions – IRR videti tabelu 2. Od 3189 pacijenatalečenih rituksimabom, 1135 36% je imalo najmanje jednu IRR, a 733/3189 23% pacijenata je imaloIRR nakon prve infuzije prvog izlaganja rituksimabu. Incidenca IRR opada nakon svake sledećeinfuzije. U kliničkim studijama je manje od 1% 17/3189 pacijenata imalo ozbiljne IRR. Nije bilo IRRCTC gradusa 4 i nije bilo smrtnih slučajeva kao posledice IRR u kliničkim studijama. Udeo događajaCTC gradusa 3 i pojave IRR koje su dovele do prekida terapije se smanjivao sa svakim narednim ciklusom lečenja, i bio je redak nakon trećeg ciklusa lečenja, nadalje. Premedikacija intravenskim glukokortikoidima značajno je smanjila incidencu i ozbiljnost IRR videti odeljke
Doziranje i način
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Tokom postmarketinškog praćenja leka
prijavljene su teške reakcije vezane za infuziju sa smrtnim ishodom.
ispitivanju osmišljenom da oceni bezbednost primene brže infuzije rituksimaba kod pacijenata sareumatoidnim artritisom, pacijenti sa umerenim do teškim aktivnim reumatoidnim artritisom koji nisu
imali ozbiljnu reakciju povezanu sa infuzijom u toku ili u okviru 24 sata od prve ispitivane infuzije smeli su da prime 2-satnu intravensku infuziju rituksimaba. U ispitivanje nisu mogli biti uključeni bolesnici koji su u anamnezi imali ozbiljnu infuzijsku reakciju na neki biološki lek za reumatoidni artritis. Incidenca, vrste i težina reakcija povezanih sa infuzijom bile su u skladu sa onima opaženim u ranijim ispitivanjima. Nisu opažene ozbiljne reakcije povezane sa infuzijom.
Opšta stopa infekcija iznosila je približno 94 na 100 pacijent-godina kod pacijenata koji su primali rituksimab. Ove infekcije su uglavnom bile blage do umerene i obično su predstavljale infekcije gornjihdisajnih puteva i urinarnog trakta. Incidenca ozbiljnih i infekcija koje su zahtevale i.v. primenu antibiotika, iznosila je približno 4 na 100 pacijent-godina. Stopa ozbiljnih infekcija nije pokazala nikakvoznačajno povećanje sa primenom ponovljenih ciklusa lečenja. Tokom kliničkih studija prijavljene suinfekcije donjeg respiratornog trakta uključujući pneumoniju sa sličnom incidencom javljanja u grupipacijenata koja je primala rituksimab kao u kontrolnoj grupi.Slučajevi progresivne multifokalne leukoencefalopatije sa fatalnim ishodom prijavljeni su nakon primenerituksimaba za lečenje autoimunih bolesti. Ovde spadaju reumatoidni artritis i autoimune bolesti kojenisu registrovane kao indikacija, uključujući sistemski eritemski lupus SLE i vaskulitis.
Kod pacijenata sa non-Hodgkin limfomom koji su primali rituksimab u kombinaciji sa citotoksičnomhemioterapijom prijavljeni su slučajevi reaktivacije hepatitisa B videti ne- Hodgkin limfom.Reaktivacija hepatitis B infekcije je vrlo retko bila zapažena i kod pacijenata obolelih od reumatoidnogartritisa koji su primali rituksimab videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Kardiovaskularni događaji
Ozbiljni kardivaskularni događaji su zabeleženi u stopi od 1,3 na 100 pacijent-godina, u grupi pacijenatakoji su primali rituksimab, u poređenju sa 1,3 na 100 pacijent-godina u grupi pacijenata na placebu.Udeo pacijenata koji su imali kardiovaskularne događaje sve ili samo ozbiljne nije se povećavao nakon više ciklusa lečenja.
Neurološki događaji
Prijavljeni su slučajevi sindroma reverzibilne posteriorne encefalopatije engl.
posterior reversible
encephalopathy syndrome,
PRES odnosno sindroma reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije
reversible posterior leukoencephalopathy syndrome
RPLS. Znakovi i simptomi obuhvatali su
smetnje vida, glavobolju, epileptične napade i promenjeno mentalno stanje, uz pridruženuhipertenziju ili bez nje. Dijagnozu PRES/RPLS treba potvrditi snimanjem mozga. U prijavljenimslučajevima postojali su faktori rizika za PRES/RPLS, uključujući osnovnu bolest pacijenta,hipertenziju, terapiju imunosupresivima i/ili hemioterapiju.
Tokom terapije rituksimabom primećena je pojava neutropenije, u većini slučajeva prolaznogkaraktera i blagog do umerenog intenziteta. Neutropenija se može javiti nekoliko meseci od primene rituksimaba videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
placebo kontrolisanim periodima kliničkih studija, 0,94% 13/1382 pacijenata lečenih rituksimabom i0,27% 2/731 pacijenata koji su primali placebo razvila se teška neutropenija.
Neutropenijski događaji, uključujući teške slučajeve neutropenije sa odloženim početkom i perzistentnuneutropeniju, su prijavljivani retko u postmarketinškom periodu, a neki su povezani sa fatalniminfekcijama.
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Veoma retko su prijavljeni toksična epidermalna nekroliza Lielov sindrom i Stivens-Džonsonovsindrom, od kojih neki sa smrtnim ishodom.
Laboratorijski poremećaji
Hipogamaglobulinemija IgG ili IgM ispod donje granice normalnih vrednosti primećena je kodpacijenata sa RA koji su lečeni rituksimabom. Nije bilo povećanja stope svih infekcija ili ozbiljnihinfekcija nakon pojave sniženih IgG-a ili IgM-a videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri
upotrebi leka
Zabeležen je mali broj spontanih i u literaturi opisanih slučajeva, hipogamaglobulinemije, kod pedijatrijskih pacijenata lečenih rituksimabom, od kojih su neki bili teški i zahtevali su dugotrajnu supstitucionu terapiju imunoglobulinom. Posledice dugotrajne B ćelijske deplecije kod pedijatrijskepopulacije su nepoznate.
Sažetak bezbednosnog profila granulomatoza sa poliangiitisom i mikroskopski poliangiitis
kliničkoj studiji za granulomatozu sa poliangiitisom i mikroskopskim poliangiitisom, 99 pacijenata lečeno je rituksimabom 375 mg/m
jednom nedeljno tokom 4 nedelje i glukokortikoidima
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije na lek koje su navedene u Tabeli 3 su sve neželjene reakcije koje su se javile saučestalošću ≥ 5% kod grupe koja je primala rituksimab.
Tabela 3.
Neželjene reakcije koje su se javljale tokom 6 meseci kod ≥ 5% pacijenata koji su primali rituksimab i sa većom učestalošću nego u grupi koja je primala komparator, u pivot kliničkoj studiji
Klasa sistema organa Neželjena reakcija
Rituksimabn=99
Infekcije i infestacije
Infekcije urinarnog trakta
Bronhitis
Herpes zoster
Nazofaringitis
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Trombocitopenija
Poremećaji imunskog ssistema
Sindrom oslobađanja citokina
Poremećaji metabolizma i ishrane
Hiperkalemija
Psihijatrijski poremećaji
Nesanica
Poremećaji nervnog sistema
Vrtoglavica
Tremor
Vaskularni poremećaji
Hipertenzija
Crvenilo
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Kašalj
Dispneja
Epistaksa
Zapušen nos
Gastrointestinalni poremećaji
Dijareja
Dispepsija
Opstipacija
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Poremećaji mišićno- koštanog i vezivnog tkiva
Grčevi mišića
Artralgija
Bol u leđima
Slabost mišića
Bol u mišićima i kostima
Bol u ekstremitetima
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Periferni edem
Ispitivanja
Smanjen nivo hemoglobina
Opis odabranih neželjenih reakcija
Reakcije vezane za infuziju
Reakcje vezane za infuziju u GPA i MPA studijama definisane su kao bilo koja neželjena reakcija koja sejavi u roku od 24 sata nakon infuzije, a istraživač smatra da je povezana sa infuzijom. Devedeset devetpacijenata je lečeno rituksimabom i kod 12% se javila bar jedna reakcija vezana za infuziju. Sve overeakcije su bile CTC gradusa 1 ili 2. Najčešće su se javljali sindrom oslobađanja citokina, navale crvenila,iritacija grla i tremor. Rituksimab je davan u kombinaciji sa intravenskim glukokortikoidima koji mogu da umanje incidencu i težinu ovih reakcija.
Kod 99 pacijenata lečenih rituksimabom ukupna stopa infekcija iznosila je 237 na 100 pacijent-godina95% CI 197 – 285, na primarnom preseku nakon 6 meseci. Infekcije su uglavnom bile blage do umerenei uključivale su uglavnom infekcije gornjeg respiratornog trakta, herpes zoster i infekcije urinarnog trakta.
Stopa teških infekcija je iznosila 25 na 100 pacijent-godina. Najčešće prijavljena ozbiljna infekcija u grupi pacijenata koja je primala rituksimab bila je pneumonija, sa stopom od 4%.
Incidenca maligniteta kod pacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskimpoliangiitisom lečenih rituksimabom u kliničkim studijama iznosila je 2 na 100 pacijent-godinaprilikom zatvaranja studije kada je period praćenja istekao za poslednjeg pacijenta. Na osnovustandardizovanog odnosa incidence, incidenca maligniteta je podjednaka onoj koja je ranije prijavljivana kod pacijenata obolelih od ANCA povezanih vaskulitisa.
Poremećaji kardiovaskularnog sistema
Kardiološki neželjeni događaji javljali su se sa učestalošću od približno 273 na 100 pacijent-godina 95%CI 149-470, na primarnom preseku nakon 6 meseci. Stopa ozbiljih neželjenih događaja je iznosila 2,1 na100 pacijent-godina 95% CI 3 -15. Najčešće prijavljeni neželjeni događaji su bili tahikardija 4% iatrijalna fibrilacija 3% videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Neurološki događaji
Prijavljeni su slučajevi sindroma reverzibilne posteriorne encefalopatije engl.
posterior reversible
encephalopathy syndrome
PRES odnosno sindroma reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije
reversible posterior leukoencephalopathy syndrome
RPLS u autoimunim stanjima. Znakovi i
simptomi obuhvatali su smetnje vida, glavobolju, epileptične napade i promenjeno mentalno stanje, uz pridruženu hipertenziju ili bez nje. Dijagnozu PRES/RPLS treba potvrditi snimanjem mozga. U prijavljenim slučajevima postojali su faktori rizika za PRES/RPLS, uključujući osnovnu bolest pacijenta,hipertenziju, terapiju imunosupresivima i/ili hemioterapiju.
Reaktivacija hepatitisa B
Mali broj slučajeva reaktivacije hepatitisa B, od kojih neki sa fatalnim ishodom, prijavljen je kodpacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskim poliangiitisom lečenih rituksimabomu postmarketinškom praćenju.
Hipogamaglobulinemija
Hipogamaglobulinemija IgA, IgG ili IgM ispod donje granice normale prijavljivana je kod pacijenata sagranulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskim poliangiitisom lečenih rituksimabom. Nakon 6 meseci, u aktivno kontrolisanoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj, multicentričnoj studiji neinferiornosti, u grupi pacijenata lečenih rituksimabom 27%, 58% i 51% pacijenata koji su imali normalan nivo imunoglobulina na početku, imali su nizak nivo IgA, IgG i IgM, u poređenju sa 25%, 50% i 46% u grupi sa ciklofosfamidom. Nije bilo povećanja stope ukupnih infekcija ili teških infekcija kod pacijenata sa niskim IgA, IgG i IgM.
aktivno kontrolisanoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj, multicentričnoj studiji neinferiornosti primene rituksimaba u granulomatozi sa poliangiitisom i mikroskopskim poliangiitisom, 24% pacijenata u grupi koja je primala rituksimab jedan ciklus i 23% pacijenata u grupi koja je primala ciklofosfamid,razvili su neutropeniju gradusa 3 ili više prema CTC kriterijumima. Neutropenija nije bila povezana sa primetnim povećanjem teških infekcija kod pacijenata lečenih rituksimabom. Efekat primene više ciklusarituksimaba na razvoj neutropenije kod pacijenata sa granulomatozom sa poliangiitisom i mikroskopskim poliangiitisom nije bio predmet kliničke studije.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Veoma retko prijavljivani su i toksična epidermalana nekroliza Lielov sidnrom i Stevens-Džonsonovsindrom, od kojih neki slučajevi sa fatalnim posledicama.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS:
Agencija za lekove i medicinska sredstva SrbijeNacionalni centar za farmakovigilancuVojvode Stepe 458, 11221 BeogradRepublika Srbijafax: +381 011 39 51 131website: www.alims.gov.rse-mail:
Predoziranje
Dostupna su ograničena iskustva iz kliničkih ispitivanja na ljudima sa primenom većih doza intravenskih formulacija rituksimaba od odobrenih. Najviša do sada ispitivana intravenska doza rituksimaba iznosi 5000 mg 2250 mg/m
testirana je u sklopu ispitivanja postupnog povećanja doze kod pacijenata sa
HLL-om. Nisu primećeni dodatni bezbednosni signali.
Ukoliko dođe do predoziranja treba odmah prekinuti infuziju i pažljivo pratiti pacijenta.
postmarketinškom praćenju prijavljeno je pet slučajeva predoziranja rituksimabom. U tri slučaja nije bilo prijavljenih neželjenih događaja. Dva neželjena događaja koja su prijavljena su bila simptomi slični gripu, pri dozi od 1,8 g rituksimaba, i fatalni respiratorni kolaps, pri dozi od 2 g rituksimaba.
Lista pomoćnih supstanci
Natrijum-hloridNatrijum-citrat, dihidratPolisorbat 80Voda za injekcije
Inkompatibilnost
Nisu primećene inkompatibilinosti između rituksimaba i polivinil hlorida ili polietilenskih kesa ilisetova za infuziju.
Rok upotrebe
Neotvorena bočica3 godine
Rok upotrebe posle razblaženja:
Pripremljeni rastvor za infuziju rituksimaba je fizički i hemijski stabilan u trajanju od 24 sata na 2
i potom još 12 časova na sobnoj temperaturi ne višoj od 30ºC.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor za infuziju treba upotrebiti odmah. Ako se neupotrebi odmah, trajanje čuvanja i uslovi pre upotrebe su isključiva odgovornost korisnika, i normalno serastvor ne čuva duže od 24 sata na 2
C, osim ako se razblaženje ne obavlja u kontrolisanim i
validiranim aseptičnim uslovima.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u frižideru 2
C. Bočicu čuvati u spoljašnjoj kartonskoj kutiji radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja leka nakon razblaživanja, videti odeljak 6.3.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je prozirno staklo tipa I sa butil gumenim zatvaračem sa sadržajem 500 mg rituksimaba u 50mL. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka i rukovanje
Blitzima je dostupna u sterilnim, jednokratnim apirogenim bočicama bez konzervansa.
Aseptičnim putem izvući neophodnu količinu leka Blitzima i razblažiti do izračunate koncentracije od 1 do 4 mg/mL rituksimaba u kesi za infuziju koja sadrži sterilni, apirogeni natrijum-hlorid 9mg/mL 0,9% rastvor za injekcije ili 5% rastvor D-glukoze u vodi. Za mešanje ovog rastvora, pažljivo okrenite kesu da se izbegne stvaranje pene. Mora se voditi računa da se obezbedi sterilnost pripremljenog rastvora. Budući da ovaj lek ne sadrži nikakve antimikrobne konzervanse ili bakteriostatske agense, mora se primenitiaseptična tehnika. Parenteralne lekove treba vizuelno proveriti na prisustvo čestica i promenu boje preaplikacije.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadni materijal treba ukloniti u skladu sa lokalnim propisima.
NAPOMENA: Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa rešenjem o ispravci broj 515-14-00503-2018-8-003 od 09.01.2019.